Loši krediti skupo koštali Komercijalnu banku

Miloš Obradović

U 2015. godini bankarski sektor zabeležio rast dobiti u odnosu na 2014. na 62 miliona evra, dok je najveća domaća banka Komercijalna banka zabeležila gubitak zbog otpisa loših kredita a najveći gubitak uknjižila je Hipo banka
(foto, Hipo banka zabeležila najveći gubitak u Srbiji u prošloj godini)

Banke u Srbiji su u 2015. godini za više nego dvostruko povećale profit u odnosu na prethodnu, 2014. godinu (28,8 miliona evra), ali je tih 61,7 miliona evra (7,45 milijardi dinara) još daleko ispod profita koji je bankarski sektor ostvarivao pre krize (do 2008. godine).

Nakon devet meseci u 2015. godini stvari su stajale drugačije, banke su ukupno prijavile u izveštajima posle trećeg kvartala dobit pre oporezivanja od 222 miliona evra, ali je onda (kao i prethodnih godina) u poslednja tri meseca žestoko skresan krajnji rezultat ispravkom vrednosti zbog loših kredita tako da je upisano obezvređivanje od skoro pola milijarde evra (493,7 miliona evra). To je nešto više od otpisanih 478,5 miliona evra u 2014, ali i manje od 509 miliona evra iz 2013. godine.

Nenaplativa potraživanja, koja prema poslednjim podacima NBS (za treći kvartal 2015.) iznose 425 milijardi dinara ili 22 odsto ukupnih kredita, predstavljaju najveći problem bankarskog sektora. Inače, prema definiciji NBS, problematični krediti su oni kod kojih dužnik kasni sa otplatom glavnice ili kamate 90 i više dana, oni kod kojih je kamata u visini tromesečnog iznosa pripisana dugu, kapitalizovana, refinansirana ili je odloženo njeno plaćanje, kao i oni zajmovi gde dužnik kasni manje od 90 dana, ali je banka procenila da je sposobnost dužnika da otplati dug pogoršana i da je otplata duga u punom iznosu dovedena u pitanje.

Gde je kraj “čišćenju” bilansa banaka?

Za nekoliko banaka prošla godina je bila u znaku čišćenja bilnsa a, nažalost, među njima je dominirala najveća domaća - Komercijalna banka koja je zabeležila rashode po ovom osnovu od čak 13 milijardi dinara (oko 110 miliona evra) i na kraju godine zabeležila gubitak od 6,3 milijardi dinara (oko 50 miliona evra).

Isti mehanizmi koje smo videli kod ugašenih banaka, Agrobanke, Privredne banke Beograd ili Univerzal banke pojavili su se i kod Komercijalne gde su se, čak i istim preduzećima, odobravali krediti koji su ubrzo postali nenaplativi. Srećom, ovo nije bilo dovoljno da banka prođe kao i ove daleko manje u kojima je država imala udeo. Takođe se pokazalo i da suvlasništvo međunarodnih finansijskih institucija i njihovo učešće u nadzornim odborima ne mora obavezno da znači i dobro upravljanje. Pored toga, ovako veliki iznos NPL kredita u tako velikoj banci otvara pitanje - da li se nešto slično krije i u drugim velikim bankama sa inostranim vlasništvom.

Da je to moguće pokazuje i primer Pireus banke koja je, takođe, posvetila 2015. godinu čišćenju bilansa i zabeležila rashode po osnovu NPL od 5,2 milijarde dinara (oko 43 miliona evra). I pored toga, iznos NPL u ovoj banci prema metodologiji NBS je oko 30 odsto.

Među onima koji su takođe zabeležili velike rashode po ovom osnovu su i Hipo banka sa 7,6 milijardi dinara i Inteza sa 7,8 milijardi (koja je za razliku od ostalih zabeležila dobit).

Inteza i dalje zarađuje najviše

Ukupna dobit bankarskog sektora je iznosila 61,7 miliona evra u odnosu na 28,8 miliona evra na kraju 2014. godine. U 2015. godini je 12 banaka imalo gubitak, a 17 banaka je poslovalo sa profitom.

Najveću dobit (pre poreza) je ostvarila Inteza 8,6 milijardi dinara, zatim Unikredit 6,4 milijardi, dok je na trećem mestu Rajfajzen banka sa 4,3 milijarde dinara dobiti. Na četvrtom mestu je AIK banka sa 3,4 milijarde, a na petom Eurobanka sa dobiti od 2,9 milijardi dinara. Ukupno je prvih pet banaka ostvarilo profit od 25,6 milijardi dinara ili oko 212 miliona evra, što je tri puta više od ukupne dobiti sektora.

S druge strane najveći gubitaš u 2015. bila je Hipo banka sa 7,9 milijardi dinara. Filijale ove banke na Balkanu je krajem 2014. godine kupio konzorcijum investicionog fonda Advent i EBRD-a. Drugi najveći gubitak zabeležila je Komercijalna banka od 6,3 milijarde dinara. Na trećem mestu je Pireus banka sa 3,9 milijardi, a na četvrtom omalena domaća banka Jubmes sa gubitkom od 1,8 milijardi dinara. Na petom mestu po visini gubitka našla se Telenor banka sa 1,2 milijarde minusa. Zanimljivo je da je i druga banka koju je kupio telekom operater Telekom Srbija, MTS banka zabeležila gubitak, doduše od pola milijarde dinara.

Na kraju 2015. najveća banka je i dalje Inteza sa aktivom od 487,8 milijardi dinara što je 16 odsto tržišta. Druga banka po veličini je Komercijalna sa 391,8 milijardi dinara, a na trećem mestu je Unikredit sa 308,3 milijarde dinara. Na četvrtom mestu je Rajfajzen (234,4 milijarde) i na petom Sosijete ženeral (230,5 milijardi).

Inače ukupna aktiva bankarskog sektora je u toku 2015. godine povećana za oko 500 miliona evra, na 25 milijardi evra. Međutim, iznos kredita privredi je prema podacima Udruženja banaka Srbije smanjen u toku godine za oko 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra). S druge strane, kreditiranje stanovništva je povećano za oko 35 milijardi dinara (oko 290 miliona evra). Razlika se može objasniti sve većim potraživanjima banaka od države koja su u 2015. povećana za čak 74 milijarde dinara (600 miliona evra).

Kada se radi o kapitalu bankarskog sektora, on je stagnirao, odnosno povećan je za svega 10 miliona evra i iznosio je 5,08 milijardi evra. Najveći kapital imala je Inteza 114,6 milijardi dinara, zatim Komercijalna banka 61,5 milijardu, Unikredit 61,4 milijardu, rajfajzen (55,1 milijarda dinara) i AIK banka sa 52,4 milijarde dinara.

Najveći izvor prihoda za banke bile su kamate. Tako je u neto iznosu naplaćeno 1,07 milijardi evra prošle godine što je mali rast, od svega 10 miliona evra. S druge strane, smanjeni su neto prihodi od provizija i naknada sa 296,9 miliona iz 2014. na 289,3 miliona evra u 2015. godini. Zato su na ime kursnih razlika banke upisale prihode od 83 miliona evra u prošloj godini za razliku od 2014. kada je taj prihod bio simboličnih 6,9 miliona evra na nivou bankarskog sektora.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...