MMF za, NBS protiv slabljenja dinara

Miloš Obradović

Misija fonda pozvala NBS da dopusti veće oscilacije deviznog kursa, a centralna banka poručuje da neće ugrožavati stabilnost finansijskog sistema
("Banke u Srbiji, hvala Bogu, još uvek zarađuju profit i bez ikakvih zakonskih ograničenja iznose iz zemlje", izjavila je guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, odgovarajući na pitanje novinara šta je uticalo na slabljenje dinara u januaru, foto: Beograd, 19. februar 2016 - susret sa misijom MMF koju predvodi Džejms Rouf)

Pomalo neočekivano, nakon posete misije MMF-a Srbiji u prvi plan je izbila monetarna politika Narodne banke Srbije. Inače, tokom svih aranžmana i misija do sada, monetarna politika je izdvajana kao odgovarajuća, a saradnja sa NBS kao odlična. Stvarno, svi guverneri do sada su uzimali savete MMF-a skoro kao zapovesti, a čak su i kancelarije Fonda uvek bile u zgradi Narodne banke.

Ovoga puta je Džejms Rouf, šef misije MMF-a, preporučio da NBS dopusti veće dnevne oscilacije deviznog kursa.

Ograničavanje velikih dnevnih oscilacija kursa je, otkad je NBS prešla na model ciljanja inflacije, eufemizam za intervenciju na deviznom tržištu, odnosno u najvećem broju slučajeva - prodaju deviznih rezervi i sprečavanje rasta kursa evra. Po tom modelu monetarne politike, inače uvedenom na preporuku i uz asistemciju MMF-a, centralna banka mora da cilja inflaciju, a ne kurs. Tako ni NBS ne mora da kaže da interveniše na tržištu da bi odbranila dinar već „da bi zaustavila prekomerne oscilacije“.

Guvernerka neće „da promaši sve ostalo“

U tom ključu posmatrano, očigledno je da preporuka MMF-a znači da NBS pusti dinar da kliza na dole. Razlog zbog čega je to MMF zatražio je niska inflacija, daleko niža od ciljanih 4±2,5 odsto. Tokom 2015. godine inflacija je iznosila oko 1,5 odsto a u januaru je, i uz značajan međugodišnji rast, dostigla tek 2,4 odsto. Ukoliko bi se dozvolilo slabljenje dinara, smatra MMF, cene bi se pogurale na gore i Narodna banka bi možda konačno posle dve godine ostvarila cilj (inače, kada je uvođen model ciljane inflacije tadašnji guverner je isticao da je za kredibilitet NBS važno da se cilj ni ne prebaci ni ne podbaci).

Guverner Jorgovanka Tabaković je na konferenciji za medije, povodom završetka razgovora sa misijom MMF-a, rekla kako „nećemo da pogodimo inflacioni cilj, a da promašimo sve ostalo“, time jasno poručujući da nema nameru se drži svog osnovnog zadatka, ostvarivanja ciljane inflacije.

U saoštenju NBS kaže se i da je „smirivanjem tenzija na deviznom tržištu otvoren prostor za relaksaciju monetarne politike i smanjenje stopa na dinarske kredite, omogućeno je jeftinije zaduživanje države, stvoren ambijent za sprovođenje fiskalne konsolidacije, umanjena devizna premija rizika koja je ugrađivana u cene proizvoda i usluga i time inflacija svedena na niske i stabilne nivoe. Postavlja se pitanje da li je značajno slabljenje dinara ispravan kanal podizanja trenutno niže inflacije, u situaciji kada su osnovni razlozi za nisku inflaciju -  još uvek slaba agregatna tražnja, pad cena primarnih proizvoda (naročito nafte) na svetskim tržištima, znatno jači dezinflatorni (čak i deflatorni) pritisci iz međunarodnog okruženja (poslednji podatak da je u evrozoni u februaru mg stopa inflacije -0,2%). Da li kroz trajno viši nivo kursa i posledično uvećanje izloženosti banaka problematičnim potraživanjima treba apsorbovati dezinflatorne pritiske sa kojima se suočava ceo svet ili bi ta cena bila previsoka? Narodna banka Srbije neće dozvoliti ugrožavanje stabilnosti finansijskog sistema“.

Od početka godine kurs evra prema dinaru porastao je za 1,5 odsto, sa 121,6 na 123,4 dinara za evro. Ako se uporedi sa prethodnim godinama i 2015. je u januaru kurs skočio sa 120,9 na 123,55 dinara za evro, da bi se zatim vratio na nivoe od oko 120 do 121 dinar za evro. I 2014. godine je u prva dva meseca kurs evra skočio za oko 1,1 odsto, mada je te godine dinar gubio na vrednosti tokom cele godine koju je započeo na nivou od 114,64 i na kraju završio 2014. na 120,96 dinara za evro.

Cena skupog dinara

Koliko je pitanje deviznog kursa u Srbiji osetljivo pitanje pokazuje i to da više od dve godine niske inflacije i više od godinu dana skoro fiksnog kursa ne znači ništa pri samo malim pomeranjima.

Jedan deo naših ekonomista godinama ukazuje na štetnu politiku precenjenosti dinara, koja je posebno važila do svetske ekonomske krize kada je bilo godina i sa nominalnim jačanjem dinara u odnosu na evro. Jači dinar znači da je uvozna roba jeftina a naša, domaća roba - skupa kada se izvozi u inostranstvo. Jak dinar, uz smanjenje carina, je jedno od najčešćih objašnjenja zašto je strana roba istisnula domaću i sa našeg tržišta.

Drugi štetan efekat jakog dinara je signal da je jeftino se zaduživati. S tim se Srbija dobro upoznala u periodu od ulaska stranih banaka na naše tržište, do izbijanja svetske ekonomske krize, kada je bilo godina da je kreditna aktivnost rasla i za 50 odsto. To je i jedan od uzroka zašto su danas banke pune nenaplativih kredita, a građani i privreda grcaju pod teretom dugova.

S druge strane, oni koji se protive puštanju dinara da kliza na dole ukazuju da, zbog toga što su građani i privreda u velikoj meri zaduženi u evrima, svako slabljenje dinara bi značilo seriju bankrotstava preduzeća i velikih problema za domaćinstva jer bi rate kredita pojele primanja. Sa ovim su se najbolje upoznali vlasnici stambenih kredita u švajcarskim francima kojima su se iznosi mesečnih rata udvostručili za samo nekoliko godina zbog jačanja švajcarskog franka.

Takođe, u zemlji čiji je finansijski sistem u velikoj meri evroizovan i gde se većina cena, pa i plate računaju u evrima, ni vlastima pred izbore ne odgovara da se plate i penzije izražene u evrima smanjuju, a još manje im odgovara rast cena koji bi deprecijacija dinara proizvela.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da je NBS očigledno izabrala da drži valutni kurs jer deluje pozitivno na inflaciju i inflaciona očekivanja.

„Kada je inflacija u 2015. bila 1,5 odsto nema potrebe za tim. Ja sam protivnik ideje da se na silu održava jak dinar. Pema mojoj računici dinar je u novembru prošle godine u odnosu na kraj 2000. bio realno jači za 92 odsto. Čak i ako uzmemo da su 2000. namerno lažno prikazivali dinar slabijim nego što jeste da bi dobili otpise duga, ipak je dinar i dalje precenjen. To se vidi po tome da čim pređete granicu niko neće da vam razmeni dinare po kursu Narodne banke“, smatra Kovačević, podsećajući na studiju Ujedinjenih nacija koja je analizirala zemlje u razvoju i ustanovila da je pogrešno bilo što su pokušavale da uspostave  nisku inflaciju i stabilnost nauštrb privrednog razvoja.

Jedan od negativnih efekata jakog dinara je i kako kaže Kovačević to što destimuliše dolazak pravih izvozno orjentisanih grinfild investicija koje bi koristile domaće inpute pošto ih precenjen dinar odbija od Srbije.

Inače ovaj ekonomista je primetio i da NBS nije propustila da zasluge za nisku inflaciju pripiše sebi iako ona nije posledica njenih poteza već pada cena nafte i niske kupovne moći stanovništva.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...