Sberbanka: Uprkos jeftinoj nafti i slaboj rublji, rast u 2016. pozitivan
Rusiju očekuje rast BDP-a između nula i 2,5 odsto, što će biti uslovljeno promenama cene nafte u toku godine. Deficit ruskog budžeta u najgorem slučaju neće preći četiri odsto BDP-a, što se lako može pokriti kombinovanjem domaćeg zaduživanja i transfera iz fonda državnih rezervi, ocenjuje Jevgenij Gavrilenkov, glavni ekonomista u Sberbank Rusija
Rekordno niska cena nafte, jačanje dolara zbog podizanja kamatne stope FED-a, odnosno slabljenje rublje, kao i usporavanje rasta Kine i uopšte hlađenje globalne ekonomije predstavljaće u 2016. godini veliki problem za većinu ekonomija, pa i rusku. Uz to uzajamne sankcije Rusije s jedne strane i EU i SAD s druge, dodatno otežavaju uslove za poslovanje, međutim prema oceni stručnjaka ruske Sberbanke, Rusku Federaciju u 2016. godini čeka blagi ekonomski oporavak, a sa stabilizacijom valute i rast investicija.
Jevgenij Gavrilenkov, glavni ekonomista u Sberbank Rusija ocenio je u svojoj prognozi da se ruska ekonomija prilagodila ceni nafte koja je trenutno niža od 40 dolara po barelu.
Ruska naftna platforma na Arktiku
Ruska ekonomija se pokazala otpornom
„Rusiju očekuje rast BDP-a između nula i 2,5 odsto, što će biti uslovljeno promenama cene nafte u toku godine. Deficit ruskog budžeta u najgorem slučaju neće preći četiri odsto BDP-a, što se lako može pokriti kombinovanjem domaćeg zaduživanja i transfera iz fonda državnih rezervi. Uzimajući u obzir šokantan pad cene nafte, sa oko 100 dolara po barelu, ruska ekonomija se pokazala izuzetno otpornom“, smatra ovaj analitičar, uprkos tome što je Svetska banka pre nekoliko dana korigovala projekciju BDP-a Rusije u 2016. sa rasta od 2,5 odsto na minimalan pad.
U 2016. godini sankcije ne bi trebalo da igraju značajnu ulogu za ekonomiju jer, kako se navodi u izveštaju Sberbanke, budući da su zvaničnici EU i SAD najavili da je sprovođenje Minska II ključni element potencijalnog ublažavanja sankcija, ne očekuju se značajnije promene u skorijoj budućnosti, uzimajući u obzir lagani napredak u ovoj oblasti.
„Naše osnovno predviđanje jeste da će sankcije SAD-a ostati na snazi do kraja godine, dok bi sankcije EU mogle biti ublažene već sredinom godine. Ukoliko to bude slučaj, možemo da očekujemo pozitivniju situaciju, ali sumnjam da će ruske kompanije ili banke videti značajnije promene u mogućnostima finansiranja“, izjavio je Gavrilenkov, dodajući da se Rusija prilagodila sankcijama nametnutim sredinom 2014. godine.
Iako je negativni uticaj sankcija očigledan, ruska ekonomija opstaje bez materijalne štete, a prema rečima ovog analitičara, u 2017. godini se očekuje jači ekonomski rast koji će se zasnivati uglavnom na investicijama i izvozu.
Iako je u oktobru 2015. godine porastao profit kompanija, one su ipak ukinule odluke o investicijama zbog izuzetno visoke promenljivosti cene nafte i nestabilnosti valute.
Bokser u šorcu EU pita: "Zar ne osećaš strah?" (karikatura, russia-insider.com)
Očekuje se rast investicija
„Ukoliko se cena nafte zaustavi na 40 dolara po barelu, a promenljivost rublje umanji tokom godine, bićemo svedoci snažnog porasta investicija. Potražnja krajnjih potrošača ostaće na nižem nivou zbog servisiranja troškova domaćinstava i ponovnog zaduživanja“, dodaje Gavrilenkov.
Nakon jakog pada rublje u periodu od četvrtog kvartala 2014. do prvog kvartala 2015. godine i pada cene nafte, najveće ruske kompanije za proizvodnju nafte znatno su smanjile prihode, ali su uglavnom zadržale isti iznos dugovanja koji su imale krajem 2013. godine.
Analitičari Sberbanke ne očekuju da će se Ministarstvo finansija Rusije aktivno zaduživati u inostranstvu 2016. godine, pošto je Vlada odlučila da smanji godišnji limit za izdavanje evroobveznica na tri milijarde dolara (sa sedam milijardi dolara godišnje koliko se zaduživala u inostranstvu u periodu od 2013. do 2015. godine). Ovo znači da će se Rusija okrenuti zaduživanju na domaćem tržištu. Prema mišljenju analitičara Sberbanke očekuje se da se tokom godine plasira ukupno 10 do 15 milijardi dolara u evroobveznicama što bi, uzimajući u obzir ukupan iznos redovnog otkupa određenog za ovu godinu (12,7 milijardi USD), značilo da će tržište ostati, u najboljem slučaju, gotovo nepromenjeno.
Ruske banke su od 2014. godine imale problem sa visokim troškovima zaduživanja, s obzirom na rast kamatne stope centralne banke. U prošloj godini, kako je Centralna banka Rusije postepeno smanjivala kamatnu stopu, banke su započele postepeno reprogramiranje nedospelih kredita, dok su se marže konstantno oporavljale. U pogledu poslovanja sa stanovništvom, vidljivi su prvi znaci stabilizacije kvaliteta aktive kao i početak oporavka potrošačkog kreditiranja, dok hipotekarno kreditiranje takođe može nastaviti da raste, usled pada kamatnih stopa. U 2016. očekuje se ukupan rast kredita od pet do 10 odsto. Uzimajući u obzir očekivani trend pada inflacije, Centralna banka Rusije će nastaviti da smanjuje referentnu kamatnu stopu što će pozitivno uticalti na marže banaka i niže troškove finansiranja.
Bankari su dali i ocenu situacije na tržištima koja gravitiraju ruskom, u Ukrajini, Belorusiji i Kazahstanu. Prema njihovom mišljenju nivo investicija u Ukrajini zavisiće od dva glavna faktora u 2016. godini: političke stabilnosti i ekonomskog oporavka.
„Ekonomski rezultati Ukrajine biće bolji u 2016. godini, budući da očekujemo usporavanje ekonomskog pada sa 11 odsto u 2015. na tri odsto u 2016. godini”, rekao je Gavrilenkov, dodajući da će visoka inflacija uticati negativno na privatnu potrošnju Ukrajinaca.
S obzirom da će beloruski budžet ostati izbalansiran, bankari očekuju da se poveća kreditni rejting ove zemlje zbog poboljšanja finansijske pozicije Belorusije.
Za Kazahstan će ova godina biti teška, mada se ocenjuje da će privredni rast ostati pozitivan ali dosta manji nego prethodnih godina.
Rast BDP-a Ruske federacije
Budžetski deficit Ruske federacije (u % BDP-a)
