Računovođe: Srpska privreda je u bankrotu

Miloš Obradović

Primena novog zakona o računovodstvu koštala je privredu najmanje 255 miliona evra što je čak četvrtina neto gubitaka privrede Srbije u 2014. godini, rekao je Pero Škobić, predsednik Saveza računovođa i revizora Srbije
(ilustracija, više od četvrtine firmi nije ni podnelo finansijske izveštaje za prethodnu godinu)

Prema analizi Saveza računovođa i revizora Srbije, sa koeficijentom verovatnoće bankrotstva privrednih društava (tzv. Z-skor) od 1,07 - celokupna srpska privreda se nalazi u velikoj verovatnoći bankrota s obzirom da je crna zona velike verovatnoće od bankrota sve ispod 1,2. Odnos obrtnog fonda i aktive je negativan, a veoma mali doprinos su dali iznos zadržane aktive i visine EBIT (zarade pre poreza i kamata). S druge strane, najveći doprinos koeficijentu su dali poslovni prihodi.

Sa gubitkom od 1,1 miljarde evra u prošloj godini srpska privreda imala je stopu profitabilnosti od -1,5 odsto.

Ukupan gubitak - nepoznat

Međutim, ovi podaci se mogu uzeti samo okvirno jer više od petine privrednih društava nije uopšte dostavilo finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre. Tačnije, obrađeno je 87.422 izveštaja što je 72,3 odsto svih preduzeća dok je po raznim osnovama ostalo neobrađeno 33.430 izveštaja (27,7 odsto). To je mnogo lošije nego 2013. godine kada je neobrađeno 20 odsto izveštaja. Najvažniji razlog (u tri četvrtine slučajeva) neobrađenih podataka je to što izveštaji nisu ni dostavljeni. Koliki su stvarni gubici sprske privrede ostaje samo da se nagađa.

Osim toga, kako je istakao Pero Škobić, predsednik Saveza računovođa i revizora Srbije, veliki broj preduzetnika je prešao na prosto knjigovodstvo jer njihove knjigovođe nisu mogle da urade finansijske izveštaje dvojnog knjigovodstva.

Sve to je posledica, kako napominje Škobić, novog Zakona o računovodstvu koji je proizveo ogromnu birokratiju i troškove za sastavljenje izveštaja.

Umesto da bilans stanja ima 30 stavki koliko je propisano međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, novi zakon o računovodstvu je propisao za naša preduzeća čak 137 stavki. U bilansu stanja mora se imati 99 stavki naspram 33 iz međunarodnih standarda. Računovođe moraju da sastave 44 izveštaja, a postoji čak šest osnova izveštavanja i još šest alternativnih osnova izveštavanja.

Čitavo zamešateljstvo sa finansijskim izveštajima je bilo razlog zašto su finansijski izveštaji prvo morali da se dostave do 28. februara, zatim do kraja marta, pa do kraja juna, da bi se sada dostavljali do kraja godine, mada sada više nikom nisu potrebni.

Ne samo što se ovim izgubio osnovni smisao finansijskog izveštavanja - da vlasnici, poreski organi, dobavljači i svi drugi zainteresovani dobiju neke informacije o poslovanju preduzeća, posebno zato što ovogodišnji finansijski izveštaji nisu uporedivi sa prošlogodišnjim - već je ovime nanet i ogroman teret privredi. Škobić ističe da je primena ovog zakona koštala najmanje 255 miliona evra. To je čak četvrtina neto gubitaka privrede Srbije u 2014. godini.

Uništen nadzor nad preduzećima

„Mi smo upozoravali, pokušavali da pomognemo Ministarstvu finansija, pokušali da sprečimo donošenje ovog zakona, ali on je donet na osnovu nepostojećih direktiva EU. Nismo uspeli, pobedile su nas konsultantske kuće koje zarađuju na tumačenju zakona i državni činovnici. Mi smo pre donošenja zakona procenili da će firme ovaj zakon koštati od 1.000 do više desetina hiljada evra. Ispostavilo se da je najmanji trošak bio oko deset hiljada evra.“

Prema rečima Miodraga Periča, predsednika Udruženja pružalaca računovodstvenih usluga, jednu osrednju računovodstvenu firmu sa četiri do pet zaposlenih ovo je koštalo minimalno 1,7 miliona dinara.

„Dobar deo kolega nije uspeo da obezbedi sredstva i kupi softver pa su prebacivali preduzetnike na prosto knjigovodstvo. Došli smo u paradoks da, na primer, firma sa 200 miliona dinara prometa vodi prosto knjigovodstvo jer računovođa nema para da vodi knjige kako treba. Računovodstvo se vraća u zonu sive ekonomije. Ovim je uništen sistem kontrole i nadzora na preduzećima“, ogorčen je Perić.

Ljubiša Stanojević, profesor na Fakultetu za ekonomiju i finansije istakao je da je Srbija prema analizi profitabilnosti - u bankrotu, a pri tome 70 do 90 odsto finansijskih izveštaja je „kreativno“ odnosno krivotvoreno.

„Imamo nedostatak računovodstvenog znanja u Ministarstvu finansija, imamo interesne grupe i na kraju skoro 90 odsto „kreativnih“ finansijskih izveštaja“, zaključio je Stanojević.

U takvoj situaciji ni ne čudi što je trećina kredita banaka privredi nenaplativo kada su ih odobravali na osnovu netačnih finansijskih izveštaja.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...