Profit banaka 222 miliona evra za devet meseci

Miloš Obradović

Komercijalna banka zbog loših kredita Verano motorsu, Farmakomu, Rudnapu i drugim, otpisala više od 30 miliona evra i imala 63 odsto manju dobit nego u istom periodu prošle godine
(ilustracija, nova banka na finansijskom tržištu Srbije koja će se baviti uglavnom uslugama kompanijama: Mirabanka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata)

U prvih devet meseci ove godine bankarski sektor u Srbiji zabeležio je dobit od 222,5 miliona evra što je za čak 24 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada je ukupna dobit sektora bila 180 miliona evra. Od 30 banaka među kojima su i nova arapska Mira banka, kao i turska Halkbanka koja je preuzela Čačansku banku, 20 je zabeležilo dobit, dok je 10 banaka bilo u minusu nakon prva tri kvartala.

Glavni razlog za rast dobiti je veći iznos neto prihoda od kamata za 38 miliona evra nego u istom periodu prošle godine. Tako je neto prihod od kamata iznosio 815,6 miliona evra za devet meseci što je za pet odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Aktiva bankarskog sektora je dostigla tri biliona dinara, odnosno 25,1 milijardi evra što je rast za 9,5 odsto u poslednjih 12 meseci. Najveća stavka na strani aktive su krediti i potraživanja od komitenata koji su iznosili 13,65 milijardi evra što je za oko 112 miliona evra više nego na kraju drugog kvartala.

U isto vreme kapital je porastao za 3,7 odsto i iznosio 5,4 milijarde evra, a depoziti i obaveze prema komitentima su iznosile 16 miliona evra što je skoro 250 miliona evra više nego tri meseca ranije.

Inteza i dalje na čelu

Najveća banka nakon devet meseci ove godine ostala je Inteza sa aktivom od 480 milijardi dinara što je tržišno učešće od 16 odsto. Druga je Komercijalna banka sa 393,7 milijardi dinara, zatim Unikredit sa 308 milijardi dinara, a na četvrtom i petom mestu su Rajfajzen i Sosijete ženeral banka sa aktivom od 232,5 milijardi i 218,5 milijardi dinara, respektivno.

Slična je situacija i kada se radi o kapitalu. Prva četiri mesta su ista kao i kod aktive dok je na petom mestu AIK banka.

Kada se radi o profitabilnosti Unikredit je od početka godine pretekla Intezu a tako je bilo i nakon devet meseci. Unikredit banka je zabeležila dobit od 7,8 milijardi dinara, dok je Inteza na drugom mestu sa 6,2 milijarde dinara. Rajfazen je imao dobit od 4,6 milijardi dinara, AIK banka je bila na četvrtom mestu sa profitom od četiri milijarde, a Eurobanka na petom sa 2,4 milijarde dinara. Ukupno prvih pet banaka u Srbiji je pokupilo zaradu od 25 milijardi dinara, dok je ukupna dobit svih 30 banaka iznosila 26,6 milijardi dinara.

Najveći doprinos dobiti banka su bili prihodi od kamata koji su iznosili 815 miliona evra za prvih devet meseci i koji su zabeležili rast od pet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neto prihodi od naknada i provizija su iznosili 216 miliona evra i bili su 4,5 miliona evra manji nego u istom periodu prošle godine. Kursne razlike su išle u korist banaka i njihov efekat na bilanse uspeha je iznosio 55 miliona evra za razliku od istog perioda prošle godine kada su bile negativne za banke u iznosu od 271 milion evra.

Nenaplativi krediti Komercijalne banke

Na listi banaka sa najvećom dobiti nema više Komercijalne banke. Njena dobit za prvih devet meseci iznosila je 1,3 milijarde dinara, što je za 63 odsto manje nego prošle godine. Ovome su pre svega kumovali otpisi nenaplativih potraživanja koji su za devet meseci iznosili čak 3,7 milijardi dinara, pored Pireus banke ubedljivo najviše u celom sektoru. Iz finansijskog izveštaja banke može se utvrditi da su za to najodgovorniji krediti za nekoliko preduzeća koji su uglavnom otišli u stečaj, kao što je Verano motors u kome je 19. oktobra proglašen stečaj i koji je Komercijalnoj banci ostao dužan 1,5 milijardi dinara. Među otpisanim su i krediti firmama Rudnap, Farmakom, Žitko Bačka Topola i Minel transformatori Ripanj.

Takođe, NBS je 19. oktobra prinudno naplatila od banke 560,8 miliona dinara (skoro pet miliona evra) zbog aranžmana sa Nacionalnom bankom Kube još iz 1990. godine. S obzirom da je taj kredit iznosio oko tri miliona kanadskih dolara, više od pola sume koju je banka morala da isplati bile su kamate.

Neki smatraju da banka ove godine ubrzano čisti bilanse i otpisuje loše plasmane jer se sprema za prodaju. Međutim, ovoliki iznos otpisa smanjuje i vrednost i banke. Nedavno je banka dobila i novog predsednika izvršnog odbora Aleksandra Pikera, nekadašnjeg direktora HVB banke u Srbiji čiji će zadatak biti „utezanje“ banke za prodaju.

Banke sa gubicima

Listu banaka sa gubicima predvodi grčka Pireus banka sa minusom od 2,7 milijardi dinara, a druga je Jubmes banka sa 950 miliona dinara gubitka, zatim Telenor banka sa 880 miliona dinara, Hipo banka sa pola milijarde dinara gubitka i MTS banka, koju je Telekom kupio od Dunav osiguranja, sa gubitkom od 400 miliona dinara.

Na kraju, otpisi loših kredita su za devet meseci iznosili 239,2 miliona evra što je na nivou prvih devet meseci prošle godine. Treba podsetiti da su u četvrtom kvartalu prošle godine ti otpisi eksplodirali i iznosili na kraju 478,5 miliona evra, tako da ostaje da se vidi da li će banke i u poslednjem kvartalu ove godine ubrzati otpis loših kredita.

 Najvećih pet banaka po visini aktive (u dinarima)

Banka

Aktiva

Inteza

480 milijardi

Komercijalna

393,7 milijardi

Unikredit

307,8 milijardi

Rajfajzen

232,5 milijardi

Sosijete ženeral

218,5 milijardi

 

 

 

Najvećih pet banaka po visini kapitala (u dinarima)

Banka

Kapital

Inteza

112 milijardi

Komercijalna

68,7 milijardi

Unikredit

65,5 milijardi

Rajfajzen

60,5 milijardi

AIK

56,5 milijardi

 

 

 

Najvećih pet banaka po visini dobiti (u dinarima)

Banka

Dobit

Unikredit

7,8 milijardi

Inteza

6,2 milijardi

 

Rajfajzen

4,6 milijardi

AIK

4 milijarde

Eurobank

2,4 milijarde

 

Najvećih pet banaka po visini gubitaka (u dinarima)

Banka

Gubitak

Pireus

2,7 milijarde

Jubmes

950 miliona

Telenor

880 miliona

Hipo

500 miliona

mts

400 miliona

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...