Lakomislenost i pohlepa banaka

Miloš Obradović

Prema Strategiji za rešavanje problematičnih kredita, strane banke su bile neoprezne prilikom procene kreditnog rizika i loše su procenjivale vrednost obezbeđenja. Srbija iza Albanije ima najveći iznos problematičnih kredita u regionu
(ilustracija, ni prodaja nenaplativih dugova bankama nije smanjila zastoje u otplati kredita)

Sa 22,8 odsto problematičnih kredita u ukupnim kreditima, srpski bankarski sektor nalazi se u ozbiljnim problemima i predstavlja sistemski rizik za finansijsku stabilnost. Kada se kasni sa otplatom duže od 90 dana za čak 3,7 milijardi evra, jasno je da stvari ne stoje baš dobro. Visok udeo nenaplativih kredita (NPL) je i glavni razlog za smanjenje kreditne aktivnosti banaka, pre svega prema privredi.

U prvih osam meseci ove godine, prema podacima Udruženja banaka Srbije, stanje duga po bankarskim kreditima pravnih lica se smanjilo za 4,1 odsto, a preduzetnika za 25 odsto. Za privredu koja nema sopstvenog kapitala ni za obrtna sredstva, a kamoli za investicije, i sa finansijskim tržištem koje osim banaka ni ne postoji, smanjenje kreditne aktivnosti znači i davljenje preduzeća u besparici.

Male šanse za vraćanje kredita

Prema oceni Miroslava Marinkovića, saradnika MAT-a visok udeo NPL uzrokuje i visok nivo averzije banaka prema riziku, što smanjuje kreditnu aktivnost i to pre svega prema preduzećima. Manja dostupnost kredita znači manju likvidnost privrede, a nedostatak obrtnog kapitala izaziva nestabilno poslovanje preduzeća. Kada se radi o stanovništvu, manje kredita domaćinstvima znači i manju potrošnju i pad ekonomske aktivnosti.

Prema podacima iz Strategije za rešavanje problematičnih kredita, 52,5 odsto (232,3 milijardi dinara) ukupnih NPL-ova otpada na privatna preduzeća. Procenat NPL-ova kod zajmova privatnim preduzećima iznosi 28,8 odsto, dok je kod javnih preduzeća to 15,6 odsto. Najveće probleme bankama zadaje građevinski sektor gde je svaki drugi kredit problematičan. Iza je prerađivačka industrija gde je 26,5 odsto kredita NPL i trgovina gde je svaki četvrti kredit u docnji.

Veliki deo tih kredita po svemu sudeći nikada neće biti ni naplaćen. Oko petine NPL-ova je prema firmama u stečaju.

Još jedan podatak koji ukazuje na male šanse da će firme moći da vrate zajmove je što je većina zajmova u docnji dužoj od jedne godine. Oko 322 miliјarde dinara odnosi se na kredite koјi su u docnji dužoј od 365 dana, od čega se 236 miliјardi dinara odnosi na kredite koјi su u docnji dužoј od dve godine. Ova tendencija se stalno pogoršava pa je udeo problematičnih kredita u odnosu na kraj 2013. godine povećan za 12 odsto, a među njima je udeo NPL starijih od godinu dana porstao za četvrtinu. Kod preduzeća u stečaju tri četvrtine kredita vrednih 66 milijardi dinara je u docnji dužoj od dve godine.

Obezvređene hipoteke i besparica

Region Jugoistočne Evrope u celini ima visok nivo NPL-ova, a Srbija, Rumunija i Albanija u ovome prednjače. Neki od razloga visokih iznosa problematičnih kredita su zajednički, a to su pad privredne aktivnosti nakon izbijanja krize 2009. godine i rast nezaposlenosti, kao i slabljenje domaćih valuta u uslovima visoke evroizacije finansijskog sistema. Slabljenje dinara u odnosu na evro iznosilo je 22,1 odsto u periodu od 2009. do 2012. godine pri čemu je 70 odsto kredita bilo vezano za evre.

Međutim, u pomenutoj Strategiji se navodi još jedan uzrok a to je ogromna kreditna ekspanzija u Srbiji pre krize i to pre svega izazvana dolaskom stranih banaka sa jeftinim izvorima finansiranja. Istovremeno, banke su bile neoprezne prilikom procene kreditnog rizika i loše su procenjivale vrednost obezbeđenja. Tako je Srbija u krizu ušla sa već visokim iznosom NPL od 11,8 odsto.

Generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić ističe da se ne može reći da je bankarski sektor bio generalno lakomislen prilikom odobravanja kredita.

„Banke su uzimale hipoteke, ali sada je tržište takvo da je nemoguće prodati neku nekretninu, objekat ili opremu“, kaže Dugalić, dodajući da je pojedinačnih propusta možda bilo.

Slabo trgovanje dugovima

U Strategiji se navodi i da sporo rešavanje pitanja problematičnih kredita može takođe biti pripisano nerazviјenom tržištu problematičnih kredita, a jedan od razloga zašto tržište problematičnih kredita niјe razviјeno može se naći u tome što banke ne žele da prodaјu kredite zbog visokih diskonta, što јe delimično rezultat neadekvatne procene kolaterala koјa nisu uvek u skladu s naјboljom međunarodnom praksom.

Iako banke imaju mogućnost prodaje NPL-ova, od 2013. do aprila 2015. godine ustupile su svega 56 milijardi dinara, ali većina toga je i dalje teret bankama mada više nisu u njihovim bilansima. Naime svega 35 odsto problematičnih kredita je prodato drugim bankama ili fondovima, a 65 odsto je prebačeno u posebna preduzeća koja su same banke osnovale. Tako je problem izmešten iz bilansa banke, ali i dalje je njen problem.

Dugalić ističe da tržiše problematičnih kredita nije zaživelo jer vlada opšta besparica i unutrašnja zaduženost gde svako svakom duguje.

“To ugrožva solventnost i otežava realizaciju i potraživanja i hipoteka“, objašnjava Dugalić, dodajući da banke mogu da otpišu neki deo loših kredita, ali njihov uzrok je u privredi i da se tek sa ozdravljenjem privrede može rešiti i problem loših kredita.

Milijarda evra za gašenje četiri banke

Prema jednoj analizi NBS urađenoj 2014, godine uvođenje modela obaveznog direktnog otpisa koјi bi podrazumevao obavezu banaka da otpišu neobezbeđene problematične kredite firmi koјe su u docnji dužoј od tri godine, obezbeđene problematične kredite preduzeća koјa su u docnji preko pet godina, kao i neobezbeđene problematične kredite lica u stečaјu kod koјih јe dužnik u docnji preko godinu dana, dovelo bi do smanjenja problematičnih kredita za 4,88 procentnih poena. To bi bankarski sektor koštalo 27,38 milijardi dinara.

Marinković ističe da je donošenje Strategije dobra stvar zbog negativnog iskustva od ranije kada se oklevalo da se reši ovaj problem.

„Strategija predviđa i unapređenje kapaciteta u bankama. Banke su kasno reagovale i počele da se bave klijentima tek kada su krediti postali nenaplativi, kada su već kasnili sa otplatom 90 ili 120 dana. Ostaje pitanje da li će ovakvo decentralizovano rešenje bez finansijske intervencije države moći da reši pojedinačne velike problematične kredite. Preduzeća su imala na raspolaganju Unapred pripremljeni plan restrukturiranja (UPPR) ali su kasno u to ulazila, kada je problem bio ozbiljan. Imamo mali broj preduzeća sa velikim dugovima bankama i pitanje je koliko se sada tu može bilo šta naplatiti“, ocenio je Marinković.

Koliko su NPL veliki problem najbolje pokazuje to što su oni razlog gašenja četiri banke, a to je poreske obveznike koštalo više od milijardu evra. Nekoliko preduzeća predvođeni Farmakomom, Interkomercom i Beohemijom nagomilali su stotine miliona duga prema bankama koje su to platile zatvaranjem. Da li i koliko je banaka još ugroženo znaće se više nakon završetka dijagnostičkih testova koje bi NBS uz pomoć MMF-a trebalo da završi do kraja septembra.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...