Avgustovska oluja na berzama - uvod u novu finansijsku krizu?

Miloš Obradović

Slabiji rezultati od očekivanih kineske privrede i iznenadna devalvacija juana doveli do “crnog ponedeljka” na kineskim i svetskim berzama. Stručnjaci upozoravaju da bi krah berze mogao ukazivati na novu finansijsku krizu i apeluju na FED da odustane od povećanja kamatnih stopa
(foto, Pad na kineskoj berzi prelio se u ceo svet - berza u Šangaju u ponedeljak)

Još jedan početak radne sedmice dobio je naziv “crni ponedeljak” nakon što je 24. avgusta iz Kine krenula oluja koja je počistila berze širom sveta. Kompozitni indeks berze u Šangaju pao je 8,5 odsto što je najveći pad od 2007. godine, a četvrodnevni pad na kinskim berzama od 22 odsto je najveće smanjenje vrednosti akcija još od 1996. godine. Više od 700 akcija kompanija palo je za više od 10 odsto što je limit na šangajskoj berzi, a među njima i PetroKina najveća kineska kompanija.

Ubrzo nakon vesti iz Šangaja krenula je rasprodaja na azijskim berzama gde je australijska berza zabeležila najveći pad od velike krize 2009. godine, a tokijski Nikkei indeks je pao za četiri odsto, kao i indeks berze u Mumbaju u Indiji.

londonska-berza-ponedeljak

Na Londonskoj berzi u "crni ponedeljak" nestalo je 74 milijarde funti

“Isparilo” tri hiljade millijardi dolara

Panika se prenela na Evropu. Evropski indeks FTSE Eurofirst pao je za 5,4 odsto što znači da je sa evropskih berzi “oduvana” vrednost od 450 milijardi evra. Gubitak na londonskoj berzi bio je 74 milijarde funti nakon pada FTSE 100 indeksa.

Na njujorškoj berzi zabeležena je najveća rasprodaja u poslednje četiri godine. Indeks Dow Jones je smanjen za 588 poena, mada je na početku trgovanja bio oboren za čak 1.000 poena. Poređenja radi, kada se desio originalni “crni ponedeljak” 1987. godine ovaj indeks je smanjen za 508 poena, samo što je to tada iznosilo 22 odsto, a sada tek nešto više od pet odsto. Ostali indeksi kao što su S&P 500 i Nasdaq izgubili su 10 odsto vrednosti u odnosu na nedavno zabeležene najveće vrednosti u ovoj godini.

Sve u svemu procenjuje se da je u ponedeljak počišćeno oko tri biliona (tri hiljade milijardi) dolara sa svetskih berzi. Pad na berzama akcija pratio je i pad cena na berzama resursa, pa je cena nafte pala za šest odsto, platina 3,5 odsto, a Blumbergov indeks resursa dotakao je najnižu tačku u poslednjih 16 godina.

njujork-berza-crni-poned

Trgovci na njujorškoj berzi u ponedeljak: šta znači ovoliki pad vrednosti akcija?

Rat valuta ili nova velika kriza?

Pitanje svih pitanja, među brokerima, bankarima, ekonomistima ali i vladama, je da li je ovo samo trenutna korekcija kineske berze, budući  da je i nakon smanjenja od čak 32 odsto od 12. juna indeks šangajske berze i dalje indeks sa najboljim učinkom tokom prethodne godine na svetu, ili se radi o uvodu u novu globalnu finansijsku krizu? Kao objašnjenje za pad berze, stručnjaci navode slabe rezultate kineske ekonomije. Prema podacima Blumberga kineski privredni rast u julu je usporio na 6,6 odsto sa 7,4 odsto u istom mesecu prošle godine. Industrijska proizvodnja je sa devet odsto prošle godine pala na šest odsto a maloprodaja je blizu najnižeg nivoa od 2006. Glavni pokretač kineske privrede - izvoz je porastao u julu 8,3 odsto naspram 14,4 odsto godinu ranije.

Međutim, na usporavanje kineske privrede mnogi upozoravaju već mesecima. Ono što je bilo konkretan uzrok kontrakcije na berzi je neočekivana devalvacija juana od strane kineske centralne banke u odnosu na dolar za oko dva (najviše od 1994. godien) odsto što je u međunarodnim finansijskim krugovima shvaćeno kao poziv na rat valuta. Iako je kineska centralna banka objasnila da je namera bila da se se kurs juana formira tržišno kako bi kineska nacionalna valuta ušla u korpu valuta koje čine specijalna prava vučenja, obračunsku valutu MMF-a, ostatak sveta je to shvatio kao nameru kineske vlade da podrži svoj izvoz.

Od 11. avgusta, kada se devalvacija desila, počela su kolebanja na tržištima u usponu, da bi sve eskaliralo dve nedelje kasnije.

Pre samo nepunih dva meseca na kineskim berzama se već desio jedan šok kada je 26. juna indeks berze u Šangaju pao za sedam odsto nakon šest meseci snažnog rasta (tzv. bull market). Kineska vlada je reagovala snažno, isključila određeni broj kompanija sa berze i naredila državnim kompanijama da kupuju akcije kako bi zasutavila pad, što je koštalo više od 100 milijardi dolara. Mnogi su ocenili ovu reakciju preteranom jer kapitalizacija kineskih berzi čini tek mali deo kineske privrede.

Ovoga puta, nakon “crnog ponedeljka”, izostala je intervencija kineskih vlasti, dozvoljeno je da se cene akcija same koriguju, a tek u utorak je centralna banka reagovala snižavanjem kamatne stope na 4,6 odsto i smanjenjem obavezne rezerve na zajmove banaka. Smanjenje kamatne stope znači jeftiniji novac za koji centralna banka očekuje da će delom završiti i na berzi kupovinom akcija.

Ova vest je došla kasno za kineske berze pošto je i u utorak indeks šangajske berze pao za 7,6 odsto, ali su evropske berze završile trgovanje u plusu od tri do četiri odsto.

Lorens-Samers

Lorens Samers kao rešenje predlaže rast investicija

Magloviti berzanski signali

Da li je ovo početak nove velike krize?, bivši ministar finansija SAD upozorava da bi i ovo mogao biti znak kao što se desilo i 1997, 1998, 2007. i 2008. godine. On upozorava na ulogu Federalnih rezervi SAD koji su najavili povećanje kamatnih stopa u septembru budući da su ocenili da se američka privreda oporavila. Sa niskom cenom nafte, usporavanjem kineske ekonomije i slomom berzi Samers, koji je bio najozbiljniji konkurent za predsednika FED-a sadašnjoj predsednici Dženet Jelen, ocenjuje da su se stekli svi uslovi da se odustane od povećanja kamatnih stopa. Umesto toga on za rešenje problema stagnacije predlaže rast investicija.

Nobelovac Pol Krugman ističe u svojoj kolumni u Njujork tajmsu da niko ne zna šta će doneti krah berze. Iako mnogi ekonomsiti tvrde da berza predviđa dešavanja u realnoj ekonomiji, još niko nije uspeo da u realnom vremenu predvidi šta će biti na osnovu berzanskih fluktuacija.

Povećanje kamatnih stopa FED-a uticalo bi na dodatno jačanje dolara i na povlačenje kapitala iz zemalja u usponu ka američkom finansijkom tržištu što bi dodatno produbilo probleme sa kojima se suočavaju.

Kriza 2008. godine počela je kao finansijska kriza u SAD izazvana drugorazrednim hipotekarnim obveznicama, da bi se, kada je taj balon pukao, preselila u Evropu u vidu dužničke krize gde je izazvala dvostruku recesiju. Tek što se Evropa malo stabilizovala balon se presilo na tržišta u usponu i pre svega Kinu. Krugman predviđa da je jak dolar sledeći balon koji će puknuti u Americi. On takođe tvrdi da problem nije državna potrošnja i dug, ali da političari i bankari sa Vol strita to ne žele da vide.

Pol-Krugman

Pol Krugman ističe da niko ne zna šta će doneti krah berze

Kineski dug i posledice po Srbiju

S druge strane Kenet Rogof, profesor sa Harvarda i autor knjige “Ovog puta je drugačija”, koja skenira finansijske krize poslednjih osamsto godina, tvrdi da ni u onoj iz 2008, a ni ovoj kineskoj nema ništa novo. On tvrdi da je problem Kine ogroman unutrašnji dug koji je sa sedam biliona dolara u 2007. godini skočio na 28 biliona dolara u 2014. što je 282 odsto kineskog BDP-a. On ističe da je problem povezanost Kine sa svetom i da baš sada tu povezanost procenjuju bankari i berzanski eksperti, pokušavajući da utvrde kakav će efekat imati na ostatak sveta. Rogof kaže da bi se ipak kladio na to da će Kina sa svojim ogromnim rezervama uspeti da izbegne veliku krizu koja bi se proširila na ostatak sveta.

kenet-rogoff

Kenet Rogof sa Harvarda kladi se da će Kina izbeći veliku krizu

Kada se radi o Srbiji efekat sloma svetskih tržišta kapitala u ponedeljak kod nas se jedva osetio. Kako ističe ekonomista Vajs brokera Nenad Gujaničić Beleks, indeks Beogradske berze je pao za oko jedan odsto i u ponedeljak i u utorak, ali pri toliko malim prometima da to teško može biti merodavno za bilo šta.

“Na velikim berzama kada dođe do pada, onda svi žele da prodaju i mnogo je veći promet nego u redovnim uslovima. Kod nas se malo osetilo dešavanje iz insotranstva jer našu berzu drže uglavnom strani investitori, ali sa prometima na najboljim akcijama kao što su NIS ili Aerodrom od po 10-15.000 evra to nije merodavno”, objašnjava Gujaničić.

Da li će se “crni ponedeljak” odraziti na našu privredu treba sačekati i videti da li će doći do krize na globalnom nivou, jer kako kaže Gujaničić pitanje je da li je ovo znak usporavanja kineske ekonomije ili samo trenutne teškoće ili je postepeno usporavanje ili balon koji je spreman da pukne.

“Videli smo 2008. godine da naša privreda zavisi od kretanja u svetu. Sada je ekonomija toliko globalizovana da svaki šok utiče na druge ekonomije”, kaže on, a kineska je posebno značajna jer je najveći svetski potrošač mnogih resursa.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...