U prvom kvartalu 2015. banke u plusu 73,8 miliona evra

Bankarski sektor je u prvom tromesečju 2015. godine ostvario dobit od blizu deset milijardi dinara, odnosno 82 miliona evra, što je (u evrima) za 6,8 odsto više nego u istom periodu 2014. godine, a za 12 odsto više posmatrano u dinarima. Najveći doprinos rastu dobiti dali su prihodi od kamata koji su, u neto iznosu, bili veći nego u prvom kvartalu prošle godine za 3,7 milijardi dinara ili 12,3 odsto. Ukupan neto prihod od kamata iznosio je 33,6 milijardi dinara ili 276,5 miliona evra za prva tri meseca ove godine. Banke su više zaradile i od naknada i provizija nego prošle godine. Za prva tri meseca su u neto iznosu naplatile 8,8 milijardi dinara  odnosno 72,4 miliona evra što je za oko 550 miliona dinara više nego u istom periodu prošle godine.

Visok udeo nenaplativih kredita i dalje opterećuje banke pa su samo u prvom kvartalu zabeležile rashode po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki od 12,1 milijardi dinara. S druge strane, kursne razlike na nivou sektora bile su pozitivne i iznosile su 2,76 milijardi dinara.

Više dobiti od manje posla

Po prvi put nakon dugo vremena na kraju nekog kvartala, na prvom mestu po visini dobiti nije bila banka Inteza. Na kraju prvog tromesečja najveći profit ubrala je Unikredit banka (2,3 milijarde dinara), a Inteza je bila druga sa 2,2 milijarde dinara profita. Na trećem mestu je bila Rajfajzen banka sa 0,95 milijardi dinara dobiti što je za skoro milijardu dinara manje nego u istom periodu prošle godine. Na četvrtom mestu našla se Sosijete ženeral sa osamsto miliona dinara, a na petom mestu Eurobanka sa sedamsto miliona dinara dobiti. Na ovoj listi nedostaje najveća domaća banka - Komercijalna banka, druga najveća banka u zemlji. Ova banka je u prvom kvartalu ove godine ostvarila dobit od svega 207 miliona dinara, što je za milijardu dinara manje nego u istom periodu prošle godine. U bilansima ove banke posebno se izdvaja rashod od 1,9 milijardi dinara knjižen u stavci “ostali rashodi”.

"Banke koje su zabeležile gubitke u prvom kvartalu ove godine predvodi Hipo banka sa gubitkom od 640 miliona dinara, Sberbanka (u čijem je upravnom odboru nekadašnji ministar Mlađan Dinkić), sa pola milijarde dinara gubitka, Telenor banka sa 340 miliona dinara, Pireus banka sa 344 miliona dinara i Marfin banka sa gubitkom od 100 miliona dinara. Među gubitašima je i nekoliko banaka u kojima država ima vlasništvo kao što su Dunav banka, Jubmes, Srpska banka i Jugbanka iz Kosovske Mitrovice."

Uporedo sa rastom dobiti, aktiva na nivou celog sektora na kraju marta ove godine bila je skoro na identičnom nivou kao pre godinu dana gledano u evrima. U dinarima je ona povećana sa 2.824 milijarde na 2.943 milijarde dinara, ali je u evrima zbog slabljenja dinara ostala na istom nivou od 24,5 milijardi evra.

S obzirom na stagnaciju ili čak pad kreditne aktivnosti – a rats dobiti – moglo bi da znači da banke cede sve više novca od sve manje kompanija i grđana koji uzimaju kredite.

Smanjen bankarski kapital (u evrima)

U aktivi najznačajnija stavka su i dalje neto krediti i potraživanja od komintenata koji su ukupno iznosili 1.641 milijardu dinara. Najveća banka po veličini aktive je i dalje Inteza sa 462,6 milijardi dinara, a na drugom mestu je Komercijalna banka sa 392,9 milijardi dinara. Slede ih Unikredit banka sa 282,2 milijarde dinara, Rajfajzen sa 229,8 milijardi dinara i Sosijete ženeral banka sa aktivom od 216,9 milijardi dinara.

Dok je aktiva ostala na istom nivou, kapital bankarskog sektora je na kraju prvog kvartala 2015. godine bio manji nego u isto vreme 2014. godine za oko 50 miliona evra. Istovremeno je u dinarima on povećan sa 604 milijarde dinara na 622,8 milijardi dinra kao posledica deprecijacije dinara od 4,2 odsto u ovom periodu.

Najveći kapital na kraju marta ove godine imala je Inteza banka sa 107,8 milijardi dinara, a slede je Komercijalna banka sa 70 milijardi dinara, Unikredit sa 58,3 milijarde, Rajfajzen sa 56,8 milijardi i AIK banka sa 53,8 milijarde dinara.

Na kraju marta ukupno svih depozita u bankama bilo je 1.869 milijardi dinara, odnosno 15,5 milijardi evra. Od toga samo u dve banke, Intezi i Komercijalnoj banci nalazi se čak trećina depozita što ukazuje da i firme i stanovništvo bez obzira na izuzetno niske kamatne stope koje banke plaćaju percipiraju ove banke kao najsigurnije. Inače iznos depozita privrede i stanovništva prevazilazi iznos kredita koje su banke odobrile pa odnos kredita i depozita iznosi 0,88. Ovo ukazuje da banke imaju višak sredstava koje su prikupile od depozita a koja nisu plasirala u vidu zajmova i taj višak se uglavnom drži u vidu gotovine ili kod centralne banke. Ovo takođe ukazuje da banke „sede“ na parama dok se istovremeno privreda suočava sa nelikvidnošću koja je uzrokovana i time što banke sve manje kreditiraju preduzeća. Bankari tvrde da je problem u tome što nema dobrih klijenata dok se privrednici žale da sa ovolikim kamatnim stopama u uslovima krize nema posla koji može otplatiti kredit.

Tabela 1

Banke sa najvećim profitom u prvom kvartalu 2015. 

Tabela 2

Banke sa najvećim gubitkom u prvom kvartalu 2015. 

Tabela 3

Banke sa najvećom aktivom u prvom kvartalu 2015.

Tabela 4

Banke sa najvećim kapitalom u prvom kvartalu 2015.