Predlog Dominik Stros-Kana za rešavanje grčke krize

Dominik Stros-Kan, nekadašnji francuski ministar finansija i kasniji direktor Međunardnog monetarnog fonda, iako više nije u politici, ostaje cenjen kao jedan od najboljih političkih ekonomista. Njegovo političko iskustvo i ekonomsko znanje više nisu od velike koristi Francuskoj, jer zbog višestrukih sudskih procesa vezanih za seksualne afere u Francuskoj i Americi, niko ne želi da svoju javnu sliku veže za njega.

Ipak, DSK i dalje ostaje zanimljiv analitičar, što je pokazao na svom Tviter nalogu gde je, u svoje lično ime, pozvao Evropsku komisiju, Evropsku centralnu banku i Međunarodni monetarni fond da prihvate privremenu suspenziju grčkog plaćanja duga. U tekstu pod nazivom "Naučiti iz svojih grešaka" (26. jun), nekadašnji direktor MMF-a, predlaže vrlo razumne mere u rešavanju grčke krize.

Kristin Lagard, današnja direktorka Medjunarodnog monetarnog fonda i DSK, njen prethodnik

Dozvoliti Grčkoj da sâma uravnoteži svoj budžet

Pre svega, on zamera MMF-u što nije tražio od evrozone simetričan plan u kome bi se napori tražili ne samo od Grka, nego i od drugih zemalja. Istovremeno, trebalo je zaustaviti evropsko guranje ka sve većoj monetarnoj rigidnosti i konzervativnosti, što bi pomoglo da se izbegne drugi pad 2011. godine i čime bi se pomogle zemlje Juga. Potom, MMF je trebalo da bude skromniji i realniji u traženju strukturalnih reformi u okruženju u kome grčke javne insitucije i dalje nisu funkcionisale kako treba.

Po njegovom mišljenju, bilo bi neophodno da se sprovedu dve mere. Pre svega, Grčka ne bi trebalo više da dobije ikakvu pomoć ni od MMF-a, niti od Evropske unije. Potom, grčki dug u odnosu na javne institucije trebao bi da bude znatno smanjen.

Bez obaveza prema javnim institucijama i bez kredita MMF-a i ECB-a, tokom narednih dve godine, Grčka bi bila u obavezi da sâma uravnoteži svoj budžet. To bi od njih iziskivalo velike žrtve, ali i značajne reforme. Pre svega, vlada bi morala da naplaćuje porez, da se bori protiv oligarhije, protiv krupnih privatnih interesa i protiv nedovoljno efikasnog državnog aparata. Da bi uspela u takvom preduzeću, Grčka bi morala da ima pomoć i podršku MMF-a, OECD-a i Evropske komisije, ali u novom kontekstu saradnje, a ne antagonističkih uslova.

Evrogrupa se 2012. godine angažovala u preduzimanju neophodnih mera da bi se garantovao grčki dug. Po mišljenju Stros-Kana, došao je trenutak da se održi obećanje. MMF i evropske insitucije bi morale da osiguraju da će grčka otplaćivanja duga, predviđena za naredne dve godine, biti odgođena ili refinansirana.

Naravno, bilo bi neophodno da se, što pre, uloži deset milijardi evra u rekapitalizaciju grčkog bankarskog sistema, što bi ECB-u pomoglo da stabilizuje finansijski sistem.

Ako bi ovakve mere uspele, Grčka bi dobila mogućnost da joj se progresivno izbriše jedan deo duga u odnosu na pređene etape.

Nema garancije, ali...

Prirodno, nema garancija da bi ove metode dale potpuni uspeh ali, prema analizi Stros-Kana, sve ostale alternative su gore. Nastaviti trenutni program, koji nije dao dobre rezultate, i ojačati ekonomsku stegu, znači produžiti agoniju i ojačati tenzije između poverilaca i Grčke, što je put u katastrofu.

Primorati grčku vladu da prihvati sva današnja traženja trojke imalo bi tragične posledice za evropsku demokratiju i moglo bi da stavi tržište u paklenu spiralu.

Po rečima Stros-Kana, najveća opasnost dolazi od kolektivne nesposobnosti da izvučemo lekcije iz našeg iskustva i iz želje da se međusubno sukobljavamo. Po njegovom mišljenju, evropske institucije i MMF nastavljaju da čine iste greške, što nikako neće dovesti do rešavanja grčke krize. Jedini način, kaže on, jeste započeti da se razmišlja drugačije, promeniti logiku i krenuti radikalno različitim pravcem.

Na kraju teksta, DSK moli svoje prijatelje i bivše kolege da ne nastavljaju ovim putem koji je, očigledno, slepa ulica.