Ponude NBS više koriste bankama nego dužnicima

Miloš Obradović

Vlasnici stambenih kredita u švajcarskim francima nezainteresovani za četiri ponuđena modela Narodne banke Srbije, budući da se manje od dva odsto do sada odazvalo pozivima banaka da potpišu anekse ugovora
(foto, jedan od protesta dužnika u švajcarcima ispred NBS: i dalje bez prave pomoći države od zelenaških kredita)

Još oko mesec dana je ostalo do isteka roka da banke ponude zaduženima u švajcarskim francima neki od četiri modela koje je sastavila Narodna banka Srbije ali od ovoga, po svemu sudeći, neće biti ništa. Prema informacijama koje je od Nacionalne korporacije za osiguranje kredita dobilo udruženje Efektiva od oko 17.000 do 18.000 klijenata čiji su krediti osigurani kod ove državne agencije, svega 300 je do sada izrazilo želju da neki od ovih modela prihvati.

Na prvi pogled može delovati da su dužnici u francima nezahvalni jer ne žele da prihvate rešenje koje je NBS naterala banke da im ponude, ali ako se u ruke uzmu papir, olovka i digitron - situacija postaje jasnija.

Četiri bankarske ponude

Model 1 podrazumeva konverziju kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima po kursu povoljnijem za pet odsto, uz dalju primenu kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima. Nudi se i mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina.

Model 2, takođe, nudi konverziju kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima, ali uz snižavanje kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima na godišnjem nivou za jedan procentni poen. Pri čemu kamatna stopa ne mora biti niža od tri odsto. I u okviru ovog modela daje se dodatna mogućnost produženja roka otplate kredita najduže za pet godina.

Kod modela 3 kredit ostaje indeksiran u švajcarskim francima, ali se kamatna stopa na godišnjem nivou snižava za jedan procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od tri odsto. I ovde postoji mogućnost produženja roka otplate kredita najduže za pet godina.

Poslednji model 4 podrazumeva da kredit ostaje indeksiran u švajcarskim francima, ali se iznos mesečne rate izražen u švajcarskim francima snižava za 20 odsto u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora. Ukupan iznos za koji su mesečne rate umanjene klijent će otplaćivati u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka roka dospeća kredita. Na ovaj iznos banka ne bi obračunavala i naplaćivala kamatu.

Računica dužnika

Sada da vidimo šta to za klijente zadužene u švajcarskim francima znači i u praksi, prema proračunu Efektive na kreditu od 70.000 franaka podignutom sredinom 2008. godine sa kamatnom stopom od 4,5 odsto na 25 godina, što je približno prosečan stambeni kredit u švajcarcima koji su građani uzimali. U trenutku potpisivanja ugovora 70.000 švajcaraca je vredelo 43.500 evra. U tom trenutku jedan evro je vredeo 1,6 franaka. Danas klijent banci duguje oko 60.000 franaka, a prema sadašnjem kursu jedan evro vredi 1,03 franka, što znači da u evrima banci duguje nešto više od 58.000 evra. To je za četvrtinu više nego prilikom uzimanja kredita iako je u međuvremenu otplatio 10.000 švajcarskih franaka.

Prema prvom modelu u kome se kredit iz švajcarca konvertuje u evro po kursu za pet odsto manjem od sadašnjeg tržišnog, odnos evra i franka iznosio bi 1,13 franaka za jedan evro. To znači da bi ostatak duga od 60.000 franaka bio pretvoren u oko 53.100 evra. Da podsetimo da je ceo zajam u startu u evrima iznosio 43.500 evra. Osim toga, trenutna rata ovog kredita u francima iznosi 390 franaka što je oko 45.500 dinara. Kamatna stopa na ovaj kredit bi iznosila oko 4,5 odsto, a mesečni anuitet bi iznosio oko 345 evra, odnosno oko 41.600 dinara. U ovoj računici nova rata kredita bi bila manja za 3.900 dinara mesečno.

Za one koji imaju nižu kamatnu stopu na kredit u francima, 2,5 odsto što je situacija u velikom broju slučajeva budući da je Libor na švajcarski franak trenutno negativan, računica je drugačija. Mesečna rata u ovom primeru je 315 franaka što je oko 36.800 dinara. Korisnik kredita u ovom slučaju banci duguje još oko 57.500 švajcaraca. Kada se zajam konvertuje po paritetu od 1:1,13 dobija se novi kredit od 50.900 evra. Sa kamatom od 4,5 odsto dobija se mesečna obaveza od oko 330 evra, što je u dinarima oko 39.800 dinara. U ovom slučaju klijent bi plaćao novu ratu za 3.000 dinara veću nego pre prihvatanja ovog modela.

U drugom modelu kredit se takođe menja iz franka u evro po sadašnjem kursu, ali se kamatna stopa novog kredita smanjuje za jedan odsto. Pri tome kamatna stopa ne mora biti niža od tri odsto.

Na primeru kredita sa kamatom od 4,5 odsto sadašnja mesečna rata dužnika je 390 franaka ili 45.500 dinara. Ostatak glavnice je 60.000 franaka što bi iznosilo oko 55.700 evra. Sa kamatom umanjenom za jedan procentni poen, dakle 3,5 odsto, mesečna rata bi iznosila 333 evra ili oko 40.150 dinara. U ovom slučaju rata novog kredita bila bi niža za 5.350 dinara.

Sa zajmom u francima sa kamatnom stopom od 2,5 odsto situacija je drugačija. Mesečni anuitet u ovom primeru je 315 franaka što je oko 36.800 dinara, a dužniku je ostalo još oko 57.500 franaka glavnice. Pri konverziji taj dug bi iznosio 53.400 evra. Sa kamatom od 3,5 odsto plaćao bi mesečnu ratu od 319 evra što je oko 38.500 dinara. To znači da bi nova rata bila za 1.700 dinara veća od one koju je do sada plaćao.

U trećem modelu kamatna stopa se smanjuje za jedan odsto i ostaje u švajcarskim francima, pri čemu ne mora biti niža od tri odsto. Za kredit u francima sa kamatom od 4,5 odsto koja bi se smanjila na 3,5 odsto to bi značilo smanjenje rate sa 390 na 350 franaka, odnosno sa 45.500 dinara na 40.900 dinara (smanjenje od 3.600 dinara mesečno).

Poslednji model podrazumeva smanjenje mesečne obaveze za 20 odsto u naredne tri godine i otplata tog umanjenja posle isteka otplatnog perioda kredita. Sadašnja mesečna obaveza od 390 franaka (45.500 dinara) bi umanjena za 20 odsto značila ratu od 312 franaka mesečno (36.400 dinara). Razlika od 78 franaka, za koliko bi mesečna rata bila manja, pomnožena sa 36 meseci daje ukupan zbir od 2.808 franaka. Taj iznos bi se plaćao na kraju, posle 25 godina otplate kredita i to bi značila rata od 234 franka tokom 12 meseci.

Za svaki od ovih modela podrazumeva se da banke, NKOSK ili druge institucije ne mogu da naplate provizije za obradu ili konverziju kredita ili obračun hipoteke.

Gubitak prava na tužbu

U prva dva modela vidimo da bi nekim klijentima, kojima je kamatna stopa 4,5 odsto, posle konverzije prema modelima NBS bila manja rata  za 4.000-5.000 dinara mesečno, mada taj iznos bi se menjao od kredita do kredita. Kod onih koji imaju nižu kamatnu stopu nova obaveza bi čak bila i veća nego do sada. U trećem modelu bi klijenti imali smanjenje rate, ali bi im i dalje ostao kurs švajcarskog franka kao mač nad glavom. U četvrtom slučaju je reč o običnom reprogramiranju kredita koji postoji već dugo kao opcija i za koju su klijenti najmanje zainteresovani.

Smanjenja rata koje neki od modela donose su neznatni u odnosu na povećanje obaveza koje su dužnici imali od 2008. godine. Tako su rate povećane u nekim slučajevima i 2,5 puta (na primer sa 30.000 mesečno na čak 69.000 dinara). U odnosu na to, smanjenje rate za tri ili četiri hiljade dinara ne znači mnogo. Takođe, prihvatanjem ovih modela, kako ističu u Efektivi, klijenti banaka bi prihvatili uvećanje glavnice u evrima i završili bi sa većim dugom nego kada su kredit uzimali, a sve otplaćene rate bi otišle u vetar, tj. preciznije bankama.

Ono što je i najvažnije, prihvatanjem nekog od ovih modela klijenti bi izgubili pravo na tužbu protiv banke i eventualni poništaj ugovora o kreditu u švajcarskim francima.

“Građani moraju biti oprezni i svesni situacije u kojoj se nalaze. NBS je u saradnji sa bankama, ponudila ova kvazi rešenja kako bi uz neznatne olakšice smanjila potencijalni broj tužbi u budućnosti, u slučaju da sudska praksa potvrdi nepravičnost ugovora u švajcarskim francima”, napominju u ovom udruženju.

Članovi Efektive traže da banke konvertuju kredite iz švajcaraca u evre po kursu koji je važio na dan potpisivanja ugovora o kreditu ali, s druge strane, banke ističu da će se držati samo ponuđenih modela Narodne banke.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...