Bum akcija ove godine – vrednost im porasla za osminu
Od početka godine vrednost akcija svih firmi kojima se trguje na berzama porasla je sa 64 na 72 biliona dolara, za osam hiljada milijardi, tojest za 12,5 posto
(ilustracija, berzanski monitori)
Kursevi akcija na berzama ove godine beleže rast kakav se ne pamti od početka novog milenijuma tj od vremena naglog buma akcija internet firmi koji nije, međutim, dugo potrajao. Vrednost svih akcija firmi, koje se kotiraju na berzama u svetu, skočila je u prva četiri meseca ove godine za osam biliona dolara, tj sa 64 na 72 biliona, u procentima rast je iznosio 12,5 posto.
Štampanje novca kao „oslobađanje“
O kakvim se veličinama radi, dovoljno ilustruje podatak da je ukupna vrednost akcija, ili tzv tržišna kapitalizacija svih firmi čijim se akcijama trguje, skoro pet puta veća od godišnjeg bruto društvenog proizvoda američke ekonomije, inače, najveće na svetu.
Ovakav rast je posledica nekoliko faktora: prvenstveno, delovanja tzv kvantitativnog olakšavanja, odnosno oslabađanja kako se pomodno, stručno, u stvari, eufimistički kaže za stampanje novca. Evropska centralna banka (ECB) obavezala se nedavno da će svakog meseca upumpavati u finansijske tokove po 60 milijardi evra i to će činiti bar do kraja iduće godine, čime se želi stimulisati oživljavanje privrednog rasta u evrozoni i celoj EU. A pošto berze reaguju na nešto ovako, ne tek kad se dogodi nego još dok se očekuje, akcije su već počele da rastu i to dosta brzo.
Slično je i u slučaju Kine, iako tamo nema ovakvog štampanja novca. Kina, naime, stimuliše privredni rast raznim merama, kao što su državna podrška infrastrkturnih projekata, niže kamate za prioritetne projekte, olakšice za investiranje u gradnju stana ili kuće za sopstvene potrebe... Sve to vodi pozitivnim očekivanjima razvoja ekonomske aktivnosti u Kini čija visoka stopa privrednog rasta ostaje jedan od najznačajnijih oslonaca rasta svetske ekonomije.
Kockanje se nastavlja
Mora se, međutim, ukazati da američke akcije ne podržavaju rast akcija u drugim delovima sveta, mada mu (bar zasad) ne škode. Investotori, naime, s napetošću očekuju kada će (što nije, ipak, sigurno da će se dogoditi, bar ne tako brzo) američki FED tj centralna banka početi, umesto da ubrzava što je, uglavnom činila poslednjih godina, da usporova nacionalnu privredu. A to se najednostavnije čini povećavanjem, odnosno smanjivanjem osnovne kamatne stope i pomentim „kvantitavnim olakšavanjem“ što dovodi i do jačanja dolara. To nije neizbežno mnogo negativno ali pozitivno po rast sigurno nije... Sama najava napuštanja “kvantitavnog oslobađanja” i viših kamatnih stopa pojačala je lane dolar prema evru za oko 15 posto.
A, na kraju, neizbežno se nameće “pitanje za milion dolara”: da li će akcije dalje rasti ili će početiti da padaju? Rizičan faktor po akcije jeste, naravno, Grčka što se vidi i poslednjih dana napetih pregovora Atine sa EU i MMF-om. Rizičan je faktor i povećanja kamata u SAD. Rizik jeste i nagli porast akcija u Kini i Indiji tako da o tome ponovo počinje da se govori kao o “prenaduvanim balonima”.
Ipak, to što se čini da je važnije – podrška centralnih banaka i veća privlačnost akcija u odnosu na druge aktive, ipak, daje više razloga za optimizam što se tiče daljeg kretanja akcija. Ukratko, sam pogled na grafikon ne bi trebalo investitore da dovede do zaključka da “to više na gore ne može da ide”.
