Srbija sve siromašnija

U 2014. godini povećan je prag rizika siromaštva i nejednakost u Srbiji rezultati su Ankete o prihodima i uslovima života koju je sproveo Republički zavod za statistiku. Ovo istraživanje pokazuje da je stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti u 2014. godini iznosila 43,2 odsto, a stopa rizika od siromaštva iznosila 25,6 odsto. Iako, zvanično, stopa rizika od siromaštva nije isto što i siromaštvo, u praksi su one veoma slične, pa se može reći da je svaki četvrti stanovnik Srbije siromašan.

Kako objašnjava Mirjana Maksimović, član vladinog tima za smanjenje siromaštva, u riziku se najčešće nalaze višečlana domaćinstva i domaćinstva u kojima živi više generacija.

„To su, recimo, domaćinstva u kojima su prva generacija penzioneri, zatim druga generacija nezapsoleni i neaktivni i treća generacija deca“, objašnjava Maksimović.

Prag rizika od siromaštva, tzv relativna linija siromaštva u 2014. godini iznosila je 13.408 dinara za jednočlano domaćinstvo. Za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina prag siromaštva iznosio je 24.134 dinara mesečno, a za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina prag siromaštva je iznosio 28.156,8 dinara. Stopa rizika od siromaštva je u 2014. u odnosu na 2013. godinu porasla je sa 24,5 na 25,6 odsto.

Prema rečima Maksimovićeve, grupe koje su najviše izložene riziku od siromaštva su deca, stari, osobe sa invaliditetom i Romi.

Nezaposlenost mladih

Najveći uzrok siromaštva su nezaposlenost i neaktivnost, odnosno ljudi koji su odustali od traženja posla. U Srbiji je skoro 750.000 ljudi nezaposleno i mada se, prema Anketi o radnoj snazi, nezaposlenost  smanjuje, to se pre svega odnosi na sivu zonu, a manje na prava radna mesta koja obezbeđuju egzistenciju građanima.

Posebno je velika nezaposlenost među mladima od 15 do 24 godine, preko 50 odsto, a stručnjaci ističu da je za to krivo i loše, odnosno neadekvatno obrazovanje ili nedostatak obrazovanja uopšte.

Prema anketi RZS, riziku su najviše izložena deca mlađa od 18 godina u čak 29,6 odsto slučajeva, a najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina, 20,7 odsto. Takođe, najviši rizik siromaštva imaju porodice sa troje ili više dece čak 35,2 odsto. Iz ugla radnog statusa najveći rizik od siromaštva preti nezaposlenima čak 47,1 odsto, dok su najmanjem riziku od siromaštva izloženi poslodavci (8,6%). Kod samozaposlenih stopa rizika od siromaštva iznosi 38,4 odsto, a kod penzionera 13 odsto. Ovo pokazuje i da su veliki amortizer siromaštvu u našem društvu socijalna davanja, a pre svega penzije. Stopa rizika od siromaštva, ukoliko socijalni transferi nisu uključeni u prihod, iznosi 32 odsto, a ako se isključe i penzije rizik od siromaštva raste na čak 51,3 odsto.

Anketa meri i stopu subjektivnog siromaštva ili kako ispitani odgovaraju na pitanje kako sastavljaju kraj s krajem. Čak 35 odsto upitanih je odgovorilo “veoma teško”, 33,4 odsto “teško”, 26,9 odsto “sa izvesnim teškoćama”. Na odgovore “lako”, “prilično lako” i “veoma lako” pozitivno je odgovorilo svega 4,8 odsto upitanih.

Ovo ukazuje na veoma tešku situaciju i onih koji nisu ispod praga siromaštva i da manje od pet odsto ljudi u Srbiji ne brine kako će pregurati mesec.

Kod onih koji imaju neka primanja najveći deo odlazi na životarenje, odnosno hranu, piće i stanovanje.

Od prosečno raspoloživih 57.054 dinara po domaćinstvu, prema Anketi o potrošnji domaćinstava, čak 38,4 odsto u proseku ide na hranu i piće i još 16,1 odsto na stanovanje, struju, vodu i druge komunalije. Kada se tome dodaju i odeća i obuća na koje se troši 5,2 odsto prihoda, oprema i tekuće održavanje stana za šta se izdvaja 4,5 odsto prihoda i devet odsto na transport dolazi se do toga da više od 73 odsto prihoda domaćinstava se troši samo na osnovne životne potrebe.

U potrošačkim navikama stanovništva ima i nelogičnosti pa se tako više troši na alkoholna pića i duvan (4,7%) nego na zdravlje (četiri odsto). Za rekreaciju i kulturu se izdvaja 4,6 odsto primanja, a za obrazovanje bednih jedan odsto ili oko 500 dinara mesečno po domaćinstvu.

Nejednakost

Istovremeno sa rastom siromaštva, u Srbiji je povećana i nejednakost između onih sa najvećim i onih sa najmanjim primanjima. Odnos S80/S20 je odnos ukupnog ekvivalentnog prihoda 20 odsto populacije jedne zemlje sa najvišim prihodima, prema ukupnom ekvivalentnom prihodu 20 odsto populacije sa najnižim prihodima. Što je veći ovaj odnos, veće su nejednakosti. Tako je u 2014. u odnosu na 2013. godinu ovaj pokazatelj porastao za tri poena, sa 36,6 na 39,9 odsto što ukazuje na rast nejednakosti.

Ovaj trend pokazuje i Đini koeficijent koji je u prošloj godini porastao sa 38 na 38,7 odsto. Đini koeficijent je mera za praćenje nejednakosti u raspodeli prihoda cele populacije. Đini koeficijent se kreće u rasponu od 0 do 100 odsto. Kada bi njegova vrednost bila 0, to bi značilo da je postignuta idealna jednaka raspodela prihoda i da svi stanovnici imaju isti prihod. S druge strane, kada bi Đini bio jedan (100%), to bi značilo da jedna osoba prima sav raspoloživi prihod u jednoj zemlji, tj. da je savršena nejednakost.

Prema nekim mišljenjima nejednakost u Srbiji je još i veća s obzirom da se veliki deo privredne aktivnosti obavlja u sivoj i crnoj zoni i da je zbog krize izgubljen srednji sloj. Ovome doprinosi i činjenica da je oporezivanje kapitala daleko manje i manje efektivno nego oporezivanje rada zbog čega se dalje produbljuje jaz između zaposlenih i vlasnika kapitala.

Materijalna uskraćenost

Još jedan pokazatelj siromaštva je stopa materijalne uskraćenosti koja je u Srbiji čak 44,1 odsto. Pokazatelji materijalne uskraćenosti opisuju koje izdatke neophodne za normalan život domaćinstva ne mogu da podnesu.

Tako čak 68,4 odsto osoba živi u domaćinstvu koje ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće. Neočekivan trošak od 10.000 dinara koji bi se morao isplatiti iz budžeta domaćinstva ne može da podnese čak 50,7 odsto ljudi.

Više od četvrtine, 26,1 odsto, ne može da priušti meso ili ribu u obroku svakog drugog dana. Oko 17 odsto ljudi ne može da priušti adekvatno zagrevanje stana.

Čak 44 odsto domaćinstava u Srbiji ne može da ispuni najmanje tri stavke sa ovog spiska.