Zašto banke nisu upozoravale klijente na rizik zaduživanja u francima?

Klijenti banaka sa stambenim kreditima u švajcarskim francima u subotu su odžali još jedan protest ispred NBS, tražeći da se reši problem ljudi kojima su rate poslednjih nekoliko godina skočile dva, dva i po puta zbog rasta kamata i posebno zbog ratsa kursa švajacarskog franka koji je u odnosu na 2008. godinu skoro udvostručen. Našli su se u takvoj situaciji da nakon pet, šest godina otplate glavnica njihovih kredita izražena u evrima je danas i do 50 odsto veća nego kada su počeli sa otplatom.

Uporedo s tim, na snagu od ponedeljka stupaju izmene zakona o zaštiti klijenata finansijskih usluga u kojima je unapređen deo o predinformisanju potrošača za koji, tvrde stručnjaci, da je donesen pre 10 godina sada problema sa dužnicima ne bi ni bilo.

Takođe, preporuke Narodne banke da banke vrate iznos naplaćen nezakonitim povećanjem kamatnih stopa na osnovu poslovne politike banaka - od aprila postaće obaveza.

Protestna kolona građana oštećenih kreditima "u švajcarcima" u subotu spustla se Nemanjinom ulicom od zgrade NBS do zgrade Vlade Srbije

“Krediti u švajcarskim francima su deo prevare”

Ova naredba NBS, međutim, ne podrazumeva da banke plate i zatezne kamate za neosnovano korišćenje sredstava klijenata, na čemu dužnici insistiraju.

Situaciju za banke komplikuju sve brojnije tužbe građana koje mahom dobijaju u prvostepenom postupku, dok se i dalje očekuju pravosnažne presude.

Denis Perinčić, predsednik UO Republičke unije potrošača ocenio je da će od sudova mnogo zavisiti kako će biti tretirani potrošači u Srbiji, a da u korist potrošača ide i primena sporazuma o pristupanju EU i direktive EU koje štite potrošače.

“Krediti u švajcarskim francima su deo prevare potrošača u Srbiji, ali i šire. Klijenti su zaključani u tim ugovorima visokim troškovima konverzije i načinom obračuna kamate, tako što su u prvoj polovini otplatnog perioda plaćali veći deo kamate, a manji deo glavnice. Niska kamatna stopa na kredite u francima je bila samo mamac da se privuku klijenti, a ona realno uopšte nije bila niska”, poručio je Perinčić na predavanju “Problematika kredita u švajcarskim francima” koje je u subotu održano na Pravnom fakultetu u Beogradu, organizovano od strane Evropskog udruženja studenata prava (ELSA Beograd).

On je istakao i spornu ulogu Narodne banke Srbije 2008. Godine, kada je guverner bio Radovan Jelašić, koja je donela preporuku BAN 08/02 kojom je, prema Perinčićevim rečima, dat pravni okvir bankama da jednostrano menjaju kamatne stope.

“Jelašić jeste upozoravao na kredite u francima, ali njegov posao nije bio da upozorava nego da deluje, a on to nije uradio, čak naprotiv”, rekao je ovaj pravnik.

Banke su znale za rizik od zaduživanja u švajcarcima

Prema istraživanju Petra Kočovića, poslovnog menadžera, švajcarski franak je u odnosu na američki dolar ojačao pet puta od 1971. do 2011. godine. Građani koji su uglavnom 2006, 2007 i 2008. godine ulazili u kredite eventualno su gledali kurs evra i švajcarca poslednjih pet, šest godina kada je franak zaista pratio evro. Međutim, trebalo je pratiti mnogo duže trendove i veliki broj pokazatelja kao što je odnos cene zlata, dolara, evra i franka, kretanje referentnih kamatnih stopa kao što su libor i euribor, što prosečan građanin - nije mogao.

Kočović ističe da bi se svi problemi sa francima izbegli da su banke ostavile gornje i donje limite promene franka prema evru i ukoliko bi se oni probili automatski bi se zajmovi konvertovali u evro.

Međutim, kako napominje Perinčić, banke su prema Zakonu o bankama i Bazel 2 standardima morale i jesu proveravale rizike zaduživanja u francima.

“Postoji klauzula u nekim ugovorima Folksbanke, danas Sberbanke, da ako dođe do jačanja franka prema evru većem od 10 indeksnih poena, uz pad primanja i smanjenje vrednosti nekretnine, da dolazi do automatske konverzije kredita u evro. Ovo dokazuje da je banka znala za rizik, a ako je znala jedna, znale su sve banke. Samo je bilo pitanje da li će niska kamatna stopa kompenzovati rast vrednosti franka u dužem vremenskom periodu, što naravno nije bio slučaj”, istakao je Perinčić, dodajući da banke nisu upozorile klijente na takav rizik i time narušile pravilo predugovornog informisanja koje je glavni deo potrošačkih prava.

Dovoljno razloga za raskid ugovora

S druge strane, banke su nezadovoljne sopstvenim ugovorima same jednostrano menjale kamatne stope i kod kredita u evrima i kod kredita u francima što je, prema Perinčiću, sasvim dovoljno za raskid ugovora u bilo kojoj civilizovanoj zemlji.

U slučaju raskida ugovora svaka strana vraća ono što je dobila, što znači da klijent vraća iznos kredita koji je dobio i to u dinarima, jer je banka isplatila zajam u dinarima, a banka vraća sve uplaćene rate.

“Obligaciono pravo se zasniva na ravnopravnosti ugovornih strana i autonomiji volje, što znači da sve strane znaju šta potpisuju. Takođe, potrošač kao slabija strana je zaštićen od strane države, a to eksplicitno stoji u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine. Osim toga, međuvalutni odnos između evra i franka je važan segment ugovora, a banke nisu na to upozorile klijente tako da su oni platili ne samo glavnicu i kamatu, što podrazumeva zakon o obligacionim odnosima već i kursne razlike. Banke su prekršile ne samo zakon o obligacionim odnosima već i tadašnji zakon o zaštiti potrošača”, napomenuo je Perinčić.