Država zbog amaterizma izgubila stotine miliona evra
Država dva puta, prvo 2003. godine konvertovanjem duga iz dolara u evre, a zatim od 2011. godine zaduživanjem u dolarima, bez ikakvog obezbeđenja, izgubila oko 800 miliona evra na kursnim razlikama
(Beograd, 11.02.2015: konferencija "Ocena Fiskalne strategije Vlade Srbije za period od 2015-2017. godine, kao i značaj javnih investicija za privredni rast Srbije": Vladimir Vučković, levo, Pavle Petrović, Nikola Altiparmakov)
Rast javnog duga neće se moći zaustaviti u trogodišnjem planu kako je to Ministarstvo finansija predvidelo Fiskalnom strategijom 2015-2017. već će ozdravljenje javnih finansija morati da traje bar četiri godine, najavio je Fiskalni savet u svojoj oceni Fiskalne strategije. Fiskalna konsolidacija, čiji najveći deo predstavlja, u stvari, smanjenje plata i penzija tako će trajati najmanje do 2018. godine.
“Čak i u idealnom scenariju, ako se sve reforme koje je vlada planirala i ostvare i ako daju predviđene rezultate, smanjenje deficita na 3,8 odsto BDP-a neće biti dovoljno za stabilizaciju javnog duga do 2017. godine i biće potrebno dodatno smanjenje deficita za još jedan procentni poen”, rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, napominjući i da je 2012. godine napravljen sličan plan i da se već 2013. godine odustalo od njega, pre svega od reforme javnih preduzeća.
Vladina optimistička predviđanja
Fiskalna strategija Ministarstva finansija predviđa da će se javni dug zaustaviti na nivou od 79 odsto BDP-a 2016. godine i da će onda početi da pada. Prema projekciji Fiskalnog saveta, dug će nastaviti da raste sve do 2018. godine do nivoa od blizu 85 odsto BDP-a i tek ako se tada deficit spusti ispod tri odsto BDP-a, može se očekivati zaustavljanje njegovog rasta.
Prema rečima Nikole Altiparmarkova, člana Fiskalnog saveta, vlada je u svojim predviđanjima pretpostavila jednu malo verovatnu stvar a to je realna aprecijacija dinara prema evru.
“Ova optimistična pretpostavka smanjuje udeo javnog duga prema BDP-u. Osim što je kretanje kursa nepredvidivo, realna aprecijacija, odnosno jačanje dinara ne bi bila u skladu sa planiranim oporavkom privrede, posebno što je konsenzus među ekonomistima da je za privredni rast neophodan rast izvoza”, kaže Altiparmakov, dodajući da se planira rast private potrošnje koji će se teško desiti s obzirom na smanjenje plata i penzija.
Osim toga, vlada je projektovala za 2015. godinu pad BDP-a od 0,5 odsto, za šta prema mišljenju Altiparmakova postoji rizik da bude i veći, ali je i planirala optimistični rast od 1,5 odsto u 2016. godini za koju Fiskalni savet ocenjuje da bi pre mogla da završi na nuli. Osim toga, projekciju vlade mogu da poremete i povećanje kamatnih stopa, produžena recesija i realna deprecijacija dinara.
Loše upravljanje javnim dugom
Pre nekoliko dana ministar finansija je na konferenciji za novinare prikazao kako je na rast javnog duga značajno uticalo jačanje dolara na šta oni (vlada), navodno, nisu mogli da utiču. Međutim, Altiparmakov upravo ističe loše upravljanje javnim dugom bez ikakve strategije, zbog čega država već drugi put u poslednjih 12 godina gubi stotine milione evra.
Tako je vlada 2003. godine dug od više od dve milijarde dolara prema Svetskoj banci konvertovala u evre nakon čega je usledilo jačanje evra i slabljenje dolara od oko 25 odsto. Državni budžet je to koštalo oko 300 miliona evra. Tadašnja vlada, niti ministar finansija nisu ostavili nikakvu analizu niti obrazloženje zašto su konvertovali dug u evre. Iz toga, očigledno, niko nije ništa naučio jer je 2011. godine država ušla u zaduženje evroobveznicama denominovanim u dolare. Ni ovoga puta nikakvog osiguranja od valutnog rizika nije bilo, mada je to sasvim uobičajena praksa koju su primenile, na primer, Hrvatska i Slovenija.
Zbog jačanja dolara tokom 2014. godine od 10 odsto javni dug Srbije povećan je za čak 500 miliona evra, a rashodi za kamate u 2015. godini su veći za čak osam milijardi dinara zbog kursnih razlika.
Da li se veruje vladinom planu ili garancijama MMF?
Treba podsetiti da su 2011. godine donesena fiskalna pravila u okviru Zakona o budžetskom sistemu među kojima je i da javni dug ne sme da pređe 45 odsto BDP-a. Tada se u stručnoj javnosti moglo čuti da zemlje sa ekonomijom sličnoj srpskoj sa dugom iznad ovog nivoa ulaze u veliki rizik od krize javnog duga. Srbija je 2014. godinu završila sa dugom od 70,9 odsto BDP-a, a prema projekcijama Fiskalnog saveta on će ići i do skoro 85 odsto BDP-a. Ovoga puta čujemo izjave iz vlade da nam ide izuzetno dobro, da nema razloga za brigu a čak je premijer izjavio da “u prvih 40 dana ove godine Srbija nema deficit, prvi put u novijoj istoriji”.
Osim što je suficit u januaru prilično uobičajena pojava i sezonskog karaktera, kako je to objasnio Petrović - čak se i Mlađan Dinkić, ministar finansija 2013. godine ponosio tim rezultatom pre dve godine - još se ne može reći čak ni da li je to bolje od planiranog ili nije.
Petrović ističe i da je nivo javnog duga neodrživ ako ga ne prati fiskalna konsolidacija i kredibilan plan za naredne tri godine u koji će investitori da veruju.
“Ova konsolidacija ne bi mogla da bude kredibilna i uspešna bez MMF-a. Javni dug ide preko 80 odsto, to će trajati četiri godine, ali MMF će biti garant da će ceo program biti sproveden”, kaže Petrović.
