Kako na javni dug od 23,5 milijarde evra gledati optimistički

“Zbog javnog duga ne treba brinuti, visina duga je porasla zbog kursnih razlika, a međunarodni investitori imaju imaju poverenje u našu privredu jer su kupili dugoročne, desetogodišnje državne obveznice.”

Ovo je poruka Dušana Vujovića, ministra finansija, sa konferencije za novinare na kojoj je novinari trebalo da nauče da „pravilno“ pišu o javnom dugu, ali i za koju je trebalo unapred da pošalju pitanja.

Ko je kriv za javni dug

Pravilno izveštavanje o javnom dugu valjda ne podrazumeva pisanje o tome da je, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija i Uprave za javni dug, javni dug od početka godine, za malo više od mesec dana skočio za 705 miliona evra, sa 22,75 na 23,46 milijardi evra. Ili da je od juna prošle godine javni dug povećan za skoro tri milijarde evra, ili da je od polovine 2012. Godine - od kada je promenjena vlast - javni dug povećan za oko osam milijardi evra.

Iako je javni dug prešao nivo od 70 odsto BDP-a i dostigao 70,9 odsto, što je znatno više od mastrihtskog kriterijuma za članice Evropske monetarne unije od 60 odsto i daleko od srpskog zakona o budžetskom sistemu koji propisuje limit od 45 odsto BDP-a, ministar finansija ističe da nije zabrinut zbog visine javnog duga i da smo, u stvari, još i dobri s obzirom da su druge zemlje na nivou javnog duga od 80 ili 100 odsto BDP-a. On je takođe prikazao i grafik na kome je javni dug po kursu iz 2012. godine na nivou od 65,9 odsto BDP-a, pripisujući tako rast duga pre svega kursnim razlikama.

Na primer, od septembra iznos dolarskog dela duga povećan je sa 8,6 na 8,7 milijardi dolara, ali u dinarima se povećao za čak 142 milijarde dinara. Ministar Vujović istakao je da, srećom, država ima dolare za vraćanje dugova u ovoj valuti narednih godinu-dve.

„Imamo dovoljnu likvidnost u dolarima, a razmotrićemo varijante hedžovanja i plaćanja kamata u dolarima. Nameravamo da se od rizika na međunarodnom tržištu zaštitimo zaduživanjem na domaćem tržištu. Nameravamo da povećamo zaduživanje na domaćem tržištu sa sadašnjih 22 odsto, na 40 odsto“, rekao je Vujović.

Ministrov ponos

Kao veliki uspeh Vujović je istakao produženje ročnosti i smanjenje kamatnih stopa na državne obveznice i to pripisao poverenju tržišta u privredu Srbije i nepomenuvši stanje na globalnom finansijskom tržištu preplavljenom jeftinim novcem, zahvaljujući rekordno niskim kamatnim stopama i štampanju novca centralnih banaka gotovo svih velikih država.

Strategija Ministarstva finansija je produženje ročnosti obveznica, pa su tako po prvi put emitovane dinarske hartije sa dospećem za pet, sedam i 10 godina, dok su takođe emitovane obveznice u evrima na rok od pet i 10 godina.

Kamatne stope na dinarske obveznice su zaista smanjene u 2014. u odnosu na 2012. godinu, pa je tako pre dve godine za šestomesečne obveznice plaćano 11,95 odsto, a u prošloj godini su emitovane sa kamatnom stopom od 8,85 odsto. Jednogodišnje obveznice su koštale 13,04 odsto, a 2014. 8,85 odsto. Desetogodišnje dinarske obveznice emitovane prošle godine, na koje je ministar finansija ponosan, nose kamatnu stopu od 12,99 odsto. Vujović je istakao da rizik koji su investitori pre dve godine pripisivali tromesečnim hartijama sada pripisuju desetogodišnjim.

Kratkovido zaduživenje i rasprodaja imovine

Međutim, Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka kaže da to što je kamatna stopa na dugoročne dinarske obveznice 13 odsto znači da stranci očekuju veliku inflaciju.

„Nema nikakve osnove to smatrati povoljnim. Jedino da država namerava da štampa novac i podigne inflaciju pa da se dug obezvredi. Osim toga, računica za merenje javnog duga u odnosu prema BDP-u je potpuno defektna i prikazuje stanje boljim nego što jeste. Oko 78 odsto našeg duga je u devizama. Taj dug se množi sa kursom evra ili dolara, a pošto je dinar precenjen ili, bolje, strane valute potcenjene - dobija se da je taj deo javnog duga manji nego što jeste.

Druga važna stvar je što ni NBS ni Ministarstvo finanasija u dug ne uključuju kamate već samo glavnicu, a uvek se mora vratiti kamata“, napominje Kovačević, dodajući da je samo u ovogodišnjem budžetu za kamate izdvojeno više od milijardu evra.

Prema njegovim rečima jako je visoka i kamata na evroobveznice emitovane u novembru od 5,5 odsto, čime su se vlasti hvalile. U poređenju sa tim, članice PIGS, problematičnih zemalja EU su se zadužile višestruko jeftinije pa se Portugal  takođe na 10 godina zadužio po kamati 1,7 odsto, Irska 1,6 odsto, a Italija 1,8 odsto.

„Vlasti žive u iluziji da mogu da se izvuku sa zaduživanjem i prodajom Telekoma, Komercijalne banke, PKB-a, sada se priča i o Boru. Kratkovido je sve prodati i još se zaduživati“, upozorava Kovačević.