PAN PROFESOR IMA 100 GODINA

Otakar Vavra, rodjen pre tačno 100 godina, celo 20. stoleće je radio, snimao filmove, predavao, učio studente... Zakačio je i deo narednog veka, jer je još pre pet – šest godina, povremeno predavao na slavnoj praškoj Filmskoj akademiji FAMU, najboljoj filmskoj školi u srednjoj Evropi, a po mnogima i šire.... A upravo je on svojim koncepcijama, profesorskim i organizatorskim radom nazaslužniji za taj ugled koji FAMU ima u svetu.

Snimio je više od pedeset filmova, tokom pet režima koji su promenili od 1932. kada je počeo da se bavi filmom. U svojim memoarima ističe da je znao da ne sme gubiti vreme i da mora raditi... Ima dosta onih koji ga ne vole upravo zato što je uspevao da se nametne u svim režimima...

Studirao je arhitekturu i to je verovatno njegovom radu na filmu doprinelo na jasnosti i sigurnosti u mišljenju i gradjenju filmske priče. A bio je i ostao neprevazidijeni majstor i u širim relacijama u snimanju masovnih scena....


Otakar Vavra

Od početka je imao reputaciju zahtevnog reditelja koji zna što hoće i kako da to sprovede. Smetala mu je svaka neprofesionalnost u snimanju, tehničko neznanje....Nije se prevIše družio s kolegama niti se iscrpljivao u njihovim cehovskim i koterijskim spletkama i intrigama... Bio je uvek realista, promišljen i pragmatik. Začudio je, ipak, ne malo svojih učenika i poštovalaca kada je ovih dana rekao da će živeti 104 godine, nije precizirao otkud i kako to zna...

Filmovi koje je snimio imaju značaj za kinematografiju ali ono po čemu će još više ostati zapamćen i zapisan u istorije češke i evropske kinematografije ješte profesorski i organizatoriski rad na filmu. Bio je i ostao najveći i najpoštovaniji filmski profesor, "pan profesor" kako ga i danas zovu njegovi učenici. O njemu sa ogromnim poštovanjem govore i Miloš Forman, u svetu najuspešniji češki sineast, zatím Jiri Menzel, Vera Chytilova... Njega spominju kao profesora od koga su mnogo naučili i bez koga ne bi postali ono što jesu i studenti sa nekadašnjih jugoslovenskjih prostora na FAMU... Novi talas u češkom filmu 60-godina, koji je bio značajn fenomen i u svetskim razmerama, predvodili su njegovi djaci.

I u starosti ostao je veliki gospodin, elegantan... Oženjen je svojom nekadašnjom, 39 godina mladjom učenicom, režiserkom Jitkom Nemcovom, o njegovoj i dalje nepresušnoj stvaralačkoj i erotskoj energiji se ovde priča kao o nečemu što po pravu pripada „panu profesoru“ i što ga krasi. Mnogima zato izgleda kao nekakav renesanansi večito mladi starac ove umetnosti, najbliže životu...

U intervjuu koji su Lidove noviny (najugledniji češki dnevnik – "list za intelektualce") objavile povodom životnog jubileja Vavre, slavljenik je govorio o svojim učenicima, praktično o gotovo celom vrhu češkog (odnosno čehoslovačkog) filma. Ali nije propustio da nešto kaže i o svojim učenicima iz bivše Jugoslavije, koje je čak, po nekim mišljenjima, preferirao i i protežirao.

"Ali, takodje, visoko cenim Jugoslavce (tako su Česi tradicionalno označavli sve iz bivše Yu) koji su nam dolazili i dalje dolaze da studiraju. Moji djaci su bili Lordan Zafranović, Emir Kusturica, kao i veoma talentirana Janja Glogovac (slovenačka režiserka – prim. MK). Bili su to ljudi koje je film zaokupljao i koji su hteli od filma da to bude umetnost. Pažljivo su pratii i zapisivali moja predavanja. Bili su domišljati, talentovani i vredni ljudi. Emir me je nedavno, 5.januara, zvao u svoje selo, hteo je da pošalje po mene helikopter ali, nažalost, ja to nisam mogao. Tamo su mi napravili mali festival i to mi je bilo jako milo“. A novinar je potom pitao: "Šta ste nastojali najviše naučiti studente?" Vavra je na to ovako odgovorio: "Zanat i slobodno razmišljanje. Talenat se ne da naučiti". A to očito „Jugoslavcima“ nije nedostajalo...