ČEKAJUĆI DŽONA VEJNA

Izvor: The Economist

Američka publika ostala je u svojim domovima, ne pokazujući interesovanje za filmove o nepopularnom ratu. Možda će pojavljivanje novog heroja izmeniti situaciju.

 

S jednim izuzetkom, filmovi o ratu u Iraku su loše prošli u američkim bioskopima. Taj izuzetak je "Farenhajt 9/11" Majkla Mura, žestok antiratni film snimljen godinu dana posle invazije. Iako je kompanija Disney odbila da ga distribuira bioskopima, film je postigao veliki uspeh i ostvario lepu zaradu. Međutim, kasnije snimljeni filmovi su privukli malo gledalaca, pa su finansijeri na rat u Iraku počeli da gledaju sa praznoverjem sličnim onom koje glumci iskazuju kada o "Magbetu" govore kao o "škotskoj drami".




Zašto je to tako? Ubediti publiku da nagrne u bioskope i odgleda film o nepopularnom ratu je očigledno teško. Poređenje s ratom u Vijetnamu ne drži vodu. Televizija je detaljno pratila taj rat pa se u Holivudu nisu trudili da snime film dok je on još trajao. ("Zelene beretke" Džona Vejna je prikazan 1968. godine kao, kako su se producenti nadali, korektivna mera za televizijske izveštaje koji su zemlju okrenuli protiv rata.) Međutim, u slučaju Iraka situacija je obrnuta. New York Times je izvestio da su tri vodeće američke TV mreže u prvoj polovini ove godine radnim danima prikazale samo 180 minuta vesti i reportaža o ratu (mnogo manje od 1157 minuta u celoj 2007. godini), kao i da kanal CBS News više nema stalnog dopisnika iz Iraka.



Džon Vejn u filmu "Zelene beretke"

Filmski stvaraoci se trude da premoste taj jaz, ali njihova dela - iako dobra - često depresivno deluju i svakako snimljena bez namere da se prosečan četrnaestogodišnjak privuče u bioskop u velikom tržnom centru. Najbolji iz serije novijih ostvarenja su "Stop-Loss" (2008) Kimberli Pirs, u kojem je odlikovanom vojniku naređeno da se vrati u Irak protivno njegovoj volji, i "Redigovano" (2007) Brajana De Palme u kojem on prikazuje ratne strahote. U tom filmu, snimljenom kanadskim novcem, koriste se lažni video snimci za stravičnu priču o mladoj Iračanki koju su silovali i ubili američki vojnici. "Stop-Loss" i "U dolini Elah" (2007), o bivšem vojnom policajcu koji pokušava da otkrije ko mu je ubio sina po povratku iz Iraka, snimljeni su u specijalnim ograncima filmskih studija, osnovanim za filmove sa umerenim budžetom, koji su kasnije pripojeni roditeljskim kompanijama Paramount Pictures i Warner Bros.



Nekoliko razloga se navodi za relativan neuspeh jednog od nedavno snimljenih antiratnih filmova, "Lavovi za jaganjce" Roberta Redforda. Tom Kruz glumi republikanskog senatora koji novu strategiju pobede pokušava da "proda" novinarki, koju glumi Meril Strip. Jedno od objašnjena jeste da je glumačka zvezda Toma Kruza možda na zalasku (iako se to ne odnosi na Meril Strip, koja je jedna od šampionki ovoga leta kada je uspeh filmova koje je snimila u pitanju). Drugi je činjenica da publika više nije zainteresovana za Irak i dešavanja u toj zemlji. Međutim, to je "opšte mesto" novinarstva, koje se ne zasniva na istraživanjima i anketama. Pravi razlog mogao bi da bude taj što u filmu naprosto ima "previše reči".

Frenk Rič, kolumnista lista New York Times, predvideo je da bi apatija mogla da "uništi" film "Standardna operativna procedura" (2008), dokumentarac Erola Morisa o torturi u zatvoru Abu Graib - i film zaista nije postigao uspeh. "U nemogućnosti da dalje prati fijasko ovog rata", pisao je Rič, "nacija sada samo čeka nekoga ko će održati poslednje opelo".

Međutim, i dalje postoji rezervoar gneva javnosti koji je uspešno iskoristio Čarl Ferguson u svom dokumentarcu "Nema kraja na vidiku" (2007), filmu koji opisuje neuspeh okupacije Iraka, viđen očima vojnika i diplomata. Možda će sličan bes omogućiti uspeh "Zelene zone", filma Pola Gringrasa, koji će se u bioskopima pojaviti sledeće godine. Među glumcima je Met Dejmon, a film je snimljen na osnovu dela "Imperijalni život Smaragdnog grada", nagrađivane knjige Raždiva Čandrasekarana, bivšeg šefa dopisništva Washington Posta u Bagdadu.

Depresivno razmišljanje i prihvatanje rata u Iraku stilski je dočarano na način koji Holivud koristi za domaću upotrebu. "U dolini Elah" prikazan je turoban svet barova s muzikom, restorana brze hrane i bezličnih motela koji okružuju jednu vojnu bazu. U filmu Džejmsa Štrausa "Grejs više nema" (2007), udovac koga glumi Džon Kjuzak, nemoćan da kaže svojim devojčicama da im je majka poginula u Iraku, vodi ih na put pored identičnih franšiza i megasupermarketa u tužan mali svet snova zabavnog parka.

Hoće li "Katanac za srce" Ketrin Bigelou, koji je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Veneciji, uspeti da "slomi" otpor publike? To je film o odredu čistača "improvizovanih eksplozivnih naprava" koje postavljaju pobunjenici u Bagdadu i od prve scene sa robotom za razminiravanje koji se probija kroz krš i lom stiče se utisak da je reč o izuzetno uzbudljivom ostvarenju. Nakon robota se pojavljuje novi vođa odreda i film dobija heroja. Narednik Vilijam Džejms, koga glumi Džeremi Rener, neobuzdan je profesionalni vojnik kome obavljanje najopasnijeg posla na svetu obezbeđuje neophodnu dozu adrenalina. To je lik koji ovaploćuje centralni mit američke kinematografije, jer on ne oduzima već spašava živote.

"Džejms je čovek koji hoda ulicom u smeru iz koga svi ostali beže", kaže Bigelou. "On ima jasnu auru. No, te osobine imaju visoku cenu." Snimajući film o nepopularnom ratu koji publici ipak daje nešto s čime se može poistovetiti, Bigelou je verovatno pogodila u sam centar mete. Možda je američka nacija upravo čekala na povratak Džona Vejna.

Preveo. Milan Djukić


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...