Skupi energenti i zeleni propisi brana za evropsku industrijsku renesansu

Evropska unija namerava da obnovi i podstakne industriju da bude konkurentnija na međunarodnom planu i za to je spremna da izdvoji određena sredstva. Međutim, Unija je sve manje privlačna za ulaganja zbog visokih cena energije i ambicioznih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena, na šta ukazuju udruženja kompanija i poslodavaca.

Evropski industrijalci nisu impresionirani prošlonedeljnim sastankom evropskih ministara za energetiku, koji su podržali "evropsku industrijsku renesansu" a da se nisu pozabavili problemom visokih cena energije i gube nadu da će Evropska komisija uspeti te "lepe reči" da pretvori u dela, prenose evropski mediji.

Ministri članica EU za industriju su 20. februara u Briselu na sastanku o konkurentnosti razmotrili predlog političkog dokumenta Evropske komisije (predstavljen u januaru) "Za evropsku industrijsku renesansu". Taj dokument će se naći na dnevnom redu sastanka lidera EU 20. i 21. marta, koji će razgovarati o konkurentnosti evropske industrije i zapošljavanju. Grčka je najavila da za taj sastanak priprema konkretne predloge u vezi sa pitanjem cena energije.

Uz to, Europska komisija predložila je u januaru ove godine “zeleni” dokument za konsultacije, o ciljevima u klimatskoj i energetskoj politici do 2030. godine, kojim se predlaže da EU do 2030. smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine i da se udeo energije iz obnovljivih izvora poveća na 27 odsto na nivou EU. Evropski konkurenti u Aziji i SAD, međutim, nemaju takva ograničenja.

Brigitta Huckestein, viša menadžerica za energetsku i klimatsku politiku BASF-a, poručuje da bi javnost trebala biti svjesna da će tako visoki ciljevi biti skupi.

BiznisJurop (BusinessEurope) podržava cilj za smanjenje emisije CO2 do 2030., ali smatra da to "može biti realno samo ako se 2015. sklopi obvezujući međunarodni sporazum o klimi."

Da podsetimo. BiznisJurop (BusinessEurope), vodeća lobistička organizacija evropske industrije, pozvala je još u maju 2013. godine Evropsku komisiju da radikalno promeni fokus evropske energetske politike sa ublažavanja posledica klimatskih promena na troškovnu konkurentnost i sigurnost snabdevanja. Ali. na sastanku EU posvećenom energetici radi snižavanja cena i podsticanja konkurentnosti evropske industrije, održanom 22. maja 2013. godine, nije bilo bitnih odluka.

Evropski poverenik za energetiku Ginter Etinger predstavio je dokument o državnim intervencijama u proizvodnji energije,u kojem se upozorava da će evropske cene energije nastaviti da rastu ako vlade ne preduzmu mere za smanjenje subvencija za obnovljive izvore energije.

Nekoliko država članica, predvođeni Njemačkom i Francuskom, istaklo je potrebu uravnoteženijeg pristupa evropskim politikama za industriju, energetiku i klimu.

Kako je većina obnovljivih izvora energije još uvek skuplja od fosilnih goriva, uveden je čitav niz shema kako bi se podržao i ubrzao njihov razvoj i ispunio evropski cilj. Industrijska proizvodnja treba da do 2020. ostvaruje 20 osto evropskog BDP-a ali, taj cilj, za razliku od smanjenja emisije C02 za, takođe ,20 odsto, nije obvezujući.

Industrijska proizvodnja imala je, inače, na početku 21. veka udeo od gotovo 18 odsto u evropskom BDP-u, a sada je on smanjen na oko 15 odsto. Proizvodnja je sada na nivou od pre deset godina.

Povećani udeo uslužnog sektora u evropskoj privredi jednim delom objašnjava silazni trend evropske industrijske proizvodnje, koju teško pogađaju izdvajanje nekih delatnosti (engl. outsourcing) i preseljenje proizvodnje na druge lokacije, što je podstaknuto visokim porezima i visokim troškovima energije i rada u Evropi.

Izlgleda, međutim, da je talas selidbe proizvodnje u druge zemlje sada stigao do svoga kraja, ili se, čak,,preokrenuo. Naime, proizvođači su shvatili mane kineske državne kontrole nad ekonomijom i slabe indijske infrastructure. Uz to, i troškovi rada u tim zemljama počeli su da rasu.

"Kao što znate, za Evropu su cene energije veliki problem. Prvi korak Evropske komisije jeste da, prvi put, na sto stavi novac za evropsku reindustrijalizaciju - 100 milijardi evra iz fondova za regionalni razvoj", rekao je evropski komesar za preduzetništvo i industriju Antonio Tajani novinarima posle sastanka u Briselu, prenosi EurActiv.

Za industrijsku obnovu će moći da se koristi i drugi fondovi, uključuju 40 milijardi eura za istraživanja i nauku iz programa Horizon 2020., koji može da se koristi za period od 2014. do 2020. godine.

Konačnu odluku o tome moraju donijeti države članice, no Tajani vjeruje da se i klimatska i industrijska politika mogu provesti u djelo. "To je politička poruka - moguće je imati industrijsku politiku zajedno sa snažnom predanošću borbi protiv klimatskih promjena kroz dobar posao u energetskoj politici", optimistički izjavljuje ovaj briselski političar.

Najavljujući da Grčka, koja predsedava EU u prvoj polovini 2014. godine priprema pismo sa konkretnim predlozima o cenama energije za samit EU, koji će se održati 20. i 21. marta, na kome će se raspravljati i o konkurentnosti evropske industrije grčki ministar za razvoj i konkurentnost Kostis Hacidakis je rekao da Grčka tokom šestomesečnog predsedavanja ne može da učini čuda, ali da može da pripremi teren kako bi buduća Evropska komisija mogla da iznese konkretne predloge zakona.

“Cilj je da se pozabavimo visokim cenama energije i nepostojanjem jedinstvenog energetskog tržišta. Verujem da je to možda najvažniji prioritet. Moramo ublažiti negativan uticaj visokih cena energije koje su dvostruko veće nego u Sjedinjenim Državama i Rusiji. Posebna priča je prirodni gas, koji je tri do četiri puta skuplji za evropske firme nego za njihove američke, ruske ili indijske konkurente.

Predstavnici evropskih industrijalaca razočarani. Europske izjave o "industrijskoj renesansi" smatraju samo "lepim rečima". Ističu da ministri EU ne žele priznati ono što je očigledno, štetan uticaj postojeće evropske politike za energetiku i na klimatske promene na konkurentnost i da je zbog toga, hitno, treba menjati.

Umesto da se to jasno prizna i definišu predlozi u zaključcima sa sastanka navodi se niz istraživanja, uključujući istraživanje Evropske komisije o visokoj ceni energije u Evropi, ali se ne navodi šta se mora učiniti da bi se situacija poboljšala.

U SAD je jeftini gas iz škrljaca promenio energetsku sliku. Cena struje u SAD je upola ili tri puta jeftinija nego u EU, a cene gasa tri puta jeftinija, navodi briselski EurAktiv.

"SAD trenutno masovno privlače ulaganja u industriju i otvaraju radna mesta. U toj zemlji se dešava prava industrijska renesansa", rekao je Peter Boček (Botschek), predstavnik Saveta evropske hemijske industrije (CEFIC), organizacije koja okuplja 29.000 kompanija koje proizvode petinu hemikalija u svetu.

Boček komentariše da se sitacija u SAD i Evropi promenila zbog dva važna faktora: zbog revolucije korišćenja gasa iz škriljaca u Americi i sve skiplje energije u Evropi, čija je energetska politika “podređena ambicijama u borbi protiv klimatskih promena".

"To smo postigli uvođenjem troškova za emisiju CO2, dodatnih nameta i poreza, kako bi stimulisali ulaganja s niskim emisijama CO2 i subvencionisali proizvodnju energije iz alternativnih, uglavnom nekonkurentnih i nepouzdanih izvora, kao što su solarna energija i energija vjetra. Ti izvori energije dobili su prioritetni pristup mrežama potkopavši time stabilnost evropskog energetskog tržišta i evropske politike liberalizacije energetskog tržišta, kojima je cilj uspostavljanje unutrašnjeg energetskog tržišta ove godine", objašnjava Boček.

Evropske politike po Bočeku, treba da se fokusiraju na snabdevanje energijom iz različitih izvora, uspostavljanje funkcionalnog jedinstvenog energetskog tržišta i na politiku protiv klimatskih promena koja bi podsticala a ne ograničavale rast industrijske proizvodnje. Boček kaže da je svestan da bi takve politike, verovatno, naišle na žestok otpor aktivista za zaštitu okoline i nekih političara.

 “Dvadeset miliona nezaposlenih u Evropi govori dovoljno za sebe i to se više ne sme ignorisati" rekao je Boček za EurActiv.com napominjući da su izjave EU o industrijskoj obnovi samo "lepe reči" i da će parole o "više radnih mesta" ostati mrtvo slovo na papiru ako ih Komisija ne podrži merama.

CEFIC i udruženje BiznisJurop (BusinessEurope) predstavili su svoje predloge reformi, koje moraju da se sprovedu da bi se zaista otvorila nova radna mesta.

Nemačka hemijska kompanija BASF upozorava da razlika u ceni energije u EU i SAD već utiče na odluke o ulaganju, što bi moglo da ima posledice po radna mesta u evropskoj i nemačkoj industriji.

Šef odeljenje BASF-a za energiju i klimatske promene Klaus Bekman (Claus Beckmann) rekao je da se fabrike neće preseliti preko noći, već da je to dugoročni problem. On je rekao da će tržište hemikalija rasti u budućnosti ali da je samo pitanje gde će proizvodnja biti locirana.