UŠTEDA UZ ENERGETSKU EFIKASNOST

Slovačka bi mogla da bude dobar primer, ne samo Srbiji, već i drugim zemljama regiona, za pametno i racionalno korišćenje sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Jer je, zahvaljujući sredstvima EBRD-a, renovirano mnoštvo stambenih zgrada u ovoj državi izgrađenih u toku šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a uštede koje zbog toga građani ostvaruju na računima za potrošenu struju i grejanje znatno su veće od rata za kredite kojima je finansirano renoviranje.

I dok je Slovačka, preko komercijalnih banaka, u tu svrhu iskoristila milione evra sredstava EBRD-a, na region zapadnog Balkana, gde spada i Srbija, otpada samo dva odsto ukupnog broja projekata Inicijative za održivu energiju, koju je pokrenuo EBRD.

Na taj način je 46.350 ljudi širom Slovačke umanjilo račune za struju, i to u proseku za 32 procenata. U isto vreme su poboljšali uslove života jer su njihovi domovi postali topliji i zdraviji. Elena Baškova i njen suprug, na primer, žive na poslednjem spratu zgrade u Bratislavi. Sredstvima iz zajma „Slovseff” programa (program EBRD-a za Slovačku) zamenjeni su vrata i prozori u njihovoj zgradi, a na zidove i terase postavljena izolacija.

– U našem stanu je bilo ili veoma toplo u toku leta ili izuzetno hladno u toku zime. Zahvaljujući ovim poboljšanjima, radujemo se promenama godišnjih doba i ne strahujemo od ekstremnih temperaturnih razlika – kaže ona.

Statistika pokazuje da je na ovaj način u Slovačkoj godišnja ušteda struje dostigla 282.613 megavata, a emisija ugljen-dioksida umanjena je za 63.564 tone godišnje, procenjuju u EBRD-u, dodajući da će za 15 godina, kada svi projekti budu bili gotovi, smanjenje emisije dostići čak 953.460 tona.

– „Slovseff” program je od početka bio veoma uspešan u podržavanju poboljšanja energetske efikasnosti u stambenim zgradama. Program se takođe pokazao veoma uspešnim i u jačanju privrede, pa je u toku prve faze svaki evro koji je došao od donatora generisao čak 6,4 evra u daljim investicijama za energetsku efikasnost – kaže Danijela Ditrih-Ristić, analitičar energetske efikasnosti iz EBRD-a.

Zašto Srbija ne koristi pozitivan primer Slovačke?

Stručnjaci EBRD-a kažu da su kod nas procedure suviše dugotrajne, a ni svest građana nije na tom nivou da udruživanjem i povezivanjem skupština stanara sa preduzećima i bankama mogu da dođu do povoljnih zajmova za rekonstrukciju zgrada i promenu fasada, prozora i vrata koje donose uštede. Osim toga, tek kada grejanje i u Srbiji bude počelo da se naplaćuje po utrošku, a ne prema površini stana, ljudi će biti više motivisani da obrate pažnju na potrošnju i mogućnosti uštede.

– U centralnoj i istočnoj Evropi rasipanje energije je zaostavština komandne ekonomije. EBRD je radio sa zemljama u istočnoj Evropi kako bi mogle da na odgovarajući način odgovore potrebi za uštedom energije. Uspešno smo završili prvu fazu programa održivih izvora energije u Slovačkoj, za koju je od početka decembra 2007. godine obezbeđeno 60 miliona evra – objasnili su stručnjaci EBRD-a.