Mamuti ugrožavaju enegetski bilans Srbije

BM

Dok arheolozi i paleontolozi rade na nedavno otkrivenim grobnicama na Površinskom kopu Drmno, u kojima je pronađen veoma vredan nakit, zagonetni „industrijski kompleks“ i ostaci više mamuta, rudari ne mogu da rade svoj posao. Ako se, najkasnije za mesec i po dana kosti mamuta ne izmeste na drugu lokaciju rudarska mehanizacija mora stati, što znači da neće biti iskopano dovoljno uglja, a što će ugroziti elektroenergetski sistem Srbije
(foto: mesto gde je pronađen Nosko)

Vest da su na Površinskom kopu Drmno, u neposrednoj blizini arheološkog nalazišta Viminacijum, u toku proizvodnog procesa otkopavanja jalovine na vršnoj etaži otkriveni ostaci više mamuta, postala je medijska senzacija. Bageri, koji su „otkrili“ kosti mamuta sada bi, međutim, mogli stati jer rudarski sistem koji radi na vršnoj etaži i obezbeđuje uslove za rad ostaloj rudarskoj mehanizaciji na kopu Drmno biće zaustavljen ako se za najkasnije mesec i po dana (dakle, sredinom avgusta) ne raščisti teren od arheoloških i paleontoloških pronalazaka na liniji napredovanja rudarskih radova.

Ekipa arheologa iz Viminacijuma je 6. juna, tokom redovnog obilaska terena, zahvaljujući jakoj kiši, koja je sprala blato niz liticu površinskog kopa uglja u Starom Kostolcu otkrila fosilne ostatke skeleta mamuta. Ostaci mamuta su u profilu prve etaže kopa na dubini od 10 do 12 metara od površine zemlje. Bager je tokom kopanja delimično oštetio skelet mamuta, za koji se pretpostavlja da je star oko 100.000 godina.

Do sada otkopane kosti pokazuju da je ovaj primerak mamuta bio mnogo veći od mamutice Vike (nazvane po lokalitetu Viminacijum), takođe, otkrivene na kopu Drmno u junu 2009. godine, na 27 metara dubine.

Drugi viminacijumski mamut već je dobio ime – Nosko. Pretpostavlja se da se u blizini Noska nalazi još pet - šest kostura mamuta. Ali, zbog toga što je etaža kopa neobezbeđena u Poslovnom društvu Termoelektrane i kopovi Kostolac zaustavljaju dalje iskopavanje skeleta zbog opasnosti obrušavanja etaže i ugrožavanja života arheologa.

vika

Ostaci mamutice Vike

Nosko na putu bagera

„Mi smo, kako nam zakon o rudarstvu nalaže, ali i propisi o bezbednosti na radu, zaustavili arheologe, koji su na neobezbeđenom prostoru započeli iskopavanje, tako da će uslediti dogovor sa upravom Viminacijuma o nastavku iskopavanja i rešavanju pitanja dislokacije fosilnih ostataka sa trenutne pozicije. Spremi smo da se bager Srs 2000 uključi i pomogne na otkrivanju skeleta, kako bi se ubrzalo potrebno vreme arheoloških radova i izbegli zastoji rada sistema,“ rekao je tada Veselin Bulatović, direktor Direkcije za proizvodnju uglja PD TE-KO Kostolac napominjući da se mora nastaviti sa proizvodnjom uglja.

U TE KO Kostolac zaista rade na stvaranju uslova i nalaženje rešenja za iskopavanje ostataka mamuta. Angažovan je bager koji uklanja oko 100.000 kubika zemlje, kako bi se napravio veštački plato na nivou kojim su se mamuti kretali. To će biti prostor gde će arheolozi i paleontolozi raditi sistemsko istraživanje.

Ali, prašina se oko pronalaska skeleta mamuta nije ni stišala, kada su se pod oznakom eksluzivno počele objavljivati nove informacije o zanimljivim otkrićima. Reč je o grobnicama, u kojima je pronađen veoma vredan nakit kao i zagonetni „industrijski kompleks“.

Direktor Arheološkog projekta Viminacijum, dr Miomir Korać kaže da su u Viminacijumu, nedaleko od kostiju mamuta otkrivene nove grobnice sa zlatnim predmetima lepe izrade.

„Nismo očekivali da tu nađemo grobove, na par stotina metara od nedavno pronađenih kostiju mamuta. U grobnicama smo pronašli zlatne predmete, perle i novčiće, vrlo lepe izrade,“ rekao je Korać Tanjugu, ističući da su na arheološkom lokalitetu kod Kostolca, nekoliko stotina metara odatle arheolozi naišli i na objekat pravougaone osnove sa razuđenim prostorijama, čiju namenu još ne mogu da definišu. „Moguće je da se radi o delu sa radionicama koji bi asocirao na neku vrstu industrijskog modela. Vrlo je solidno građen, plitko, pa ćemo brzo moći da definišemo detaljnije šta je to u stvari. U ovom trenutku teško je reći da li je to baš industrijski kompleks. Više ćemo znati narednih dana,“ kaže Korać.

miomir korac

Miomir Korać

Bez uglja nema struje

Dok arheolozi i paleontolozi rade na terenu i govore o novim otkrićima, kao i idejama o mogućoj komercijalizaciji ovog prostora, rudari i ovogodišnji planovi rudarskog sektora Privrednog društva TE KO Kostolac, od kojeg zavisi egzistencija nekoliko hiljada zaposlenih, ali i ovogodišnji elektroenegetski bilans Srbije su u senci pomenutih dešavanja.

Mada proizvodnja otkrivke na vršnoj jalovinskoj etaži, gde su pronađene kosti mamuta nije zaustavljena iz Kostolca ističu da, za najkasnije mesec i po dana, rudarska mehanizacija, koja radi u sklopu petog jalovinskog sistema, može stati ako se za to vreme kosti jednog ili više mamuta ne izmeste na drugu lokaciju.

„U novonastaloj situaciji pronašli smo tehničko - tehnološko rešenje da rudarski sistem na vršnoj etaži nastavi rad u istočnom delu površinskog kopa. To je privremen režim rada koji neće trajati duže od mesec i po dana. Za to vreme stručnjaci treba da izvrše istraživanja i premeste arheološke i paleontološke pronalaske na drugu lokaciju. Na ovaj način ovogodišnji plan proizvodnje otkrivke ne bi bio pod znakom pitanja. U slučaju da se to ne desi moraćemo da zaustavimo proizvodnju, što će imati velike posledice, kako u pogledu ostvarivanja proizvodnje otkrivke tako i uglja, ali i električne energije,“ upozorava Miroslav Ivković, pomoćnik direktora Privrednog društva TE KO Kostolac za rudarstvo.

Peti jalovinski sistem je oslonac proizvodnje otkrivke o čemu svedoči podatak da učestvuje sa više od 30 procenata u ukupnoj godišnjoj proizvodnji otkrivke na Površinskom kopu Drmno. Dakle, rad petog jalovinskog sistema na vršnoj etaži je od višestrukog značaja. Od njega zavisi rad i ostalih jalovinskih, ali i ugljenih rudarskih sistema.

„Mi u ovoj godini imamo zadatak da ostvarimo proizvodnju od 39 miliona kubika jalovine i do kraja godine obezbedimo oko pet miliona tona otkrivenog uglja na kopu čime se obezbeđuje siguran i kontinuiran rad termoenergetskih sistema,“ rekao je Ivković.

miroslav ivkovic

Miroslav Ivkovic

Mamuti se ne mogu zaobići

Na pitanje da li je moguće zaobići ovaj lokalitet Ivković je bio kategoričan: „Ne! Prostor na kome su pronađeni fosilni ostaci mamuta, ali i drugi predmeti nalaze se po sredini fronta napredovanja rudarskih radova i prosto je nemoguće zaobići lokalitet i dalje razvijati kop Drmno. Svakako treba naglasiti da smo mi započeli razgovore u cilju rešavanja problema i verujem da će se faktor vremena, kao dominantan problem, uspešno prevazići. Mi ćemo vratiti bager u prvobitan položaj kako bi se što pre došlo do pronađenih ostataka mamuta, ali i stvorili bezbedni uslovi za rad istraživača na terenu. Spremni smo da se maksimalno angažujemo i da pružimo svaku vrstu pomoći istraživačima, kako ne bi došlo do zaustavljanja proizvodnog procesa,“ kaže Ivković naglašavajući da je Privredno društvo TE KO Kostolac društveno odgovorna kompanija.

Ističući da je ova kompanija to „do sada mnogo puta pokazala, kako prema kulturnom blagu i nasleđu, tako i prema okruženju u kome se nalaze naši instalisani rudarski i termoenergetski kapaciteti Ivković podseća da je TE KO Kostolac prihvatio da s rudarskim radovima zaobiđemo lokalitet Viminacijum.

Treba reći i to da se istražni radovi na pomenutom lokalitetu finansiraju uglavnom zahvaljući činjenici da PD TE KO Kostolac ispunjava svoje obaveze.

„Nama je potpuno jasna zakonska obaveza po ovom pitanju i mi je u potpunosti izvršavamo. Zato očekujemo i od drugih da imaju razumevanje i odgovoran odnos prema nama, našoj kompaniji i značaju delatnosti kojom se bavimo, za ljude sa ovog prostora, ali i državu Srbiju. Mislim da smo i do sada dobro sarađivali i da će tako biti i u ovom slučaju. Na to upućuje i postignut dogovor sa predstavnicima Viminacijuma da se kosti mamuta Vike premeste iz prostora kopa Drmno u novi deo arheološkog parka Viminacijum koji će biti namenjen za paleontološke ostatke, jer je lokacija na kojoj je pronađen prvi fosilni ostakat mamuta namenjena za odlaganje jalovine,“ objašnjava Ivković.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...