Proradila konkurencija među srpskim naftašima
Godinu dana posle liberalizacije u Srbiji, izgleda, proradilo tržište naftnih derivata, tako da benzin i dizel gorivo više nisu najskuplji u regionu
Prošlogodišnja liberalizacija tržišta naftnih derivata u Srbiji počela je da daje rezultate. Cene benzina i dizela u Srbiji su ispod regionalnog proseka, saopštilo je ovih dana Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS).
Sa procečnom cenom od 1,295 evra za litar benzina evropremijum BMB 95, ovo gorivo je u Srbiji jeftinije nego u Grčkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji. Vozači u Srbiji, doduše, benzin evropremijum BMB 95 plaćaju suplje nego u Makedoniji, Bugarskoj, Ruminiji i Bosni i Hercegovini ali, premijum BMB 95 (1,258 dinara / litru) je u od okolnih zemalja jeftiniji samo u BiH.
Prosečna cena evrodizela od 1,282 dinara / litrar, takođe, Srbiji obezbeđuje središnje mesto na listi regionalnog proseka. Skuplji dizel od vozača u Srbiji plaćaju Grci, Mađari, Bugari, Rumuni, Slovenci i Albanci a jeftiniji se toči u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i Makedoniji.
Ovaj pomak svakako je bitan jer, krajem oktobra prošle godine UNKS je saopštio da se u Srbiji, posle Grčke, toče najskuplji evropremijum i evrodizel. Prosečna cena benzina evropremijum BMB 95 u Srbiji tada je bila 1,39 evra za litar, najjeftiniji je bio u BIH, 1,20 evra / litar, a najskuplji u Grčkoj 1,57 evra / litar. U Srbiji je litar evrodizela koštao 1,37 evra, najjeftiniji je bio u Makedoniji 1 evro / litar, a najskuplji u Grčkoj 1,47 evra / litar.
Tada je konstatovano da od uvođenja liberalizacije tržišta naftnih derivata nije zabeleženo ni jedno značajnije pojeftinjenje. Ni sadašnje cene goriva na pumpama u Srbiji, doduše, nisu rezultat pojeftinjenja. Čini se, međutim, da su vlasnici pumpi, pritisnuti konkurencijom, počeli da se cenama bore za kupce. U situaciji kada dinar gubi trku sa evrom (tokom februara evro je ojačao za oko 3,5 odsto u odnosu na domaću valutu) a barel sirove nafte se na londonskoj berzi prodaje za oko 118 dolara bilo je za očekivati da će, poput kolega u okolnim i evropskim zemljama, i naftaši u Srbiji požuriti sa poskupljenjima. Opravdanja ovih ledenih februarskih dana ima na pretek. Zaleđene reke, kojima se gorivo ne može dovoziti iz inostranstva, novi su adut, pored konstantnog poskupljivanja sirove nafte zbog zaoštravanja krize između EU, SAD i Irana – koji preti zatvaranjem Persijskog zaliva i blokadom izvoza “crnog zlata” iz tog dela sveta kao i kulminacija krize u Grčkoj – koja je i dalje na ivici bankrota. Ne treba, naravno, zaboraviti ni špekulante koji su u 2008. godini najviše doprineli astronomskoj ceni od 148 dolara za barel.
Ali, srpski naftaši su, izgleda, rešili da ovoga puta ne iskoriste te “psihološke” argumente i da smanje svoje marže. Ovo zavlačenje ruke u sopstveni džep ne treba da čudi jer, već mesecima su vlasnici benzinskih pumpi suočeni sa padom prometa. Standard vozača u Srbiji je, takođe, sve gori a tome umnogome doprinosi i kurs dinara u odnosu na evro. Takva situacija na tržištu dovela je, izgleda, do buđenja prave konkurencije. Ne one koju su srpske pumpadžije primenjivale pomno prateći cene na pumpama konkurenata u radijusu od nekoliko kilometara, pa onda prodavali gorivo jeftinije za dinar – dva od komšija. Tržište je, izgleda, uradilo ono što nije srpska vlada, koja nije imala ni “petlje” ni volje da spreči kartelski dogovor trgovaca naftnim derivatima u Srbiji, koji su prošle godine, i pored liberalizovanog tržišta, zaračunavali marže koje su bile i duplo veće od zarada koji po litri goriva ostvaruju vlasnici pumpi u drugim evropskim zemljama.
Sad treba sačekati dalji razvoj događaja. Iz Evrope stižu vesti da se vozači u pojedinim zemljama bune zbog skupog goriva a analitičari prognoziraju da će se uskoro litar benzina plaćati i po 2 evra. Benzini su trenutno u nekoliko evropskih zemalja prodaje po ceni višoj od 1,7 evra / litru. Ali, građani tih zemalja imaju mnogo veći standard od žitelja Srbije.
Za srpske vozače biće najbolje ako vlasnici pumpi nastave da se tržišnim cenama bore za svoj profit iz petrolejskog biznisa. Jer, podsetimo, u Srbiji ima oko 1.500 benzinskih pumpi, što je, svakako previše za broj stanovnika i automobila u državi. Naftnu krizu preživeće samo oni koji ne budu alavi već cenama i dodatnim asortimanom i ponudama privuku kupce na svoje pumpe.
