ULJNI ŠKRILJCI NOVO "CRNO ZLATO"

Miloš Obradović

- Nameravamo da do kraja ove decenije počnemo sa eksploatacijom uljnih škriljaca, a godišnje bi mogli da proizvedemo od 500.000 do 600.000 tona nafte, najavljuje Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva - Tražimo strateškog partnera, kaže direktor u JP Resavica, a zainteresovani Estonci i NIS (foto: učesnici okruglog stola Balkanmagazina u Pres centru UNS-a)

Sa rastom cena nafte na svetskim tržištima i težnjama država da obezbede energetsku nezavisnost, poslednjih godina do izražaja dolaze mogućnosti dobijanja ovog energenta iz alternativnih izvora. Uljni škriljci kao sirovina za dobijanje nafte, ali i za proizvodnju toplotne i električne energije najviše se koriste u Estoniji, Kini i Brazilu, a njima bi u narednih nekoliko godina mogla da se priključi i Srbija, zaključeno je na okruglom stolu Balkanmagazina "Uloga uljnih škriljaca u prevazilaženju energetske krize" koji je ofdržan u četvrtak.

U našoj zemlji otkrivena su 23 basena uljnih škriljaca sa procenjenim rezervama od oko 4,7 milijardi tona. Iako većina njih nije dovoljno istražena, na ležištu u okolini Aleksinca koje se nalazi na površini od 20 kilometara urađena su detaljna istraživanja a već se javljaju i kompanije zainteresovane za ulaganja. Na tri ležišta aleksinačkog basena nalazi se blizu dve milijarde tona uljnih škriljaca od kojih bi se moglo dobiti 150 do 200 miliona tona sintetičke nafte.

Veća proizvodnja domaće nafte

Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja napominje da ideja o preradi uljnog škriljca u Srbiji nije nova i da su još između dva svetska rata počela istraživanja ove rude.



"Od šezdetsetih godina prošlog veka preduzimane su značajne aktivnosti, da bi se sa tim stalo osamdesetih. Razlog za to je bio nizak prag rentabiliteta u odnosu na tadašnju cenu nafte. U aleksinačkom basenu postoji blizu dve milijarde tona uljnog škriljca, a jedan deo je moguće eksploatisati površinskim kopovima što ga čini jeftinijim. Debljina krovinskog sloja je 75 metara sa 10 odsto sadržaja ulja, a podisnki sloj je debeo 25 metara sa sadržajem ulja od 12,5 odsto. Na dubini do 400 metara nalazi se oko 500 miliona tona uljnih škriljaca, dok se na dubini od 600 do 700 metara nalazi 1,5 milijarda tona", ističe Dragosavljević.

Estonija je vodeća zemlja u Evropi, pa čak i na svetu u korišćenju uljnih škriljaca, a još 1977. godine su tamo slati uzorci škriljaca iz Aleksinca. U ovom basenu je urađena hemijska i tehnička analiza nalazišta i procenjeno je da bi se moglo iskopavati nekoliko miliona tona škriljaca godišnje i prerađivati od 500.000 do 600.000 tona nafte, što je oko 15 odsto godišnje potrošnje nafte u Srbiji. Sa domaćom proizvodnjom od milion tona nafte godišnje u NIS-u to bi značilo smanjenje trgovinskog deficita i veću energetsku nezavisnost Srbije.

Dragosavljević je napomenuo da, iako se prerada uljnih škriljaca smatra prljavom, Estonija kao članica EU je razvila tehnologiju kojom ispunjava stroge evropske ekološke standarde. Upravo na estonsku tehnologiju u ministarstvu i računaju.

"Ako može Estonija u EU da prerađuje uljne škriljce, ne vidim zašto mi to ne bi mogli sa njihovom tehnologijom", smatra on.

Ležišta oko Aleksinca

Mnoge strane i domaće kompanije, pre svega estonske WKGiz i ESTI energi, ali i NIS želele bi da se uključe u istraživanja i eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu. Ipak, jedini ova prava imaju Aleksinački rudnici, odnosno JP Resavica, koja je tu nekada kopala ugalj.

Miodrag Denić, direktor sektora investicija JP Podzemna eksploatacija uglja Resavica kaže da su tokom eksploatacije uglja uzimane probe uljnih škriljaca na dužini od 2.500 metara.



"Urađen je elaborat o ležištu škriljca u aleksinačkom basenu 1978. i 1980. godine i utvrđeno je da je ležište Dubrava najpovoljnije za otkopavanje. Tada su ležišta označena kao geološke, a ne i bilansne rezerve zbog nedostatka tehnologije za njihovu preradu. Tada su i cene nafte bile niske, pa elaborat sa ekonomskog aspekta nije prošao. Takođe je rađena i analiza za EPS o proizvodnji električne energije iz škriljaca, ali se takođe pokazalo kao neisplativo", objašnjava Denić.

Prema njegovim rečima, duž celog ležišta uglja prostiru se i uljni škriljci.

"Rudarski deo nije problem i za otkopavanje uljnih škriljaca smo potpuno spremni. Problem je tehnički deo, odnosno prerada škriljca u naftu. Za to nam je potreban strateški investitor i u njegovom odabiru učestvuje Ministarstvo rudarstva zajedno sa nama, tako da ne možemo sami da donesemo odluku", kaže Denić i dodaje da su stupili u kontakt sa estonskim WKGiz i ESTI energi sa kojima je napravljen program detaljnog geološkog istraživanja u Dubravi.

Gas koji SAD poslednjih godina intenzivno vadi iz škriljaca promenio je odnose na svetskom tržištu, kao i tražnju potrošača, pa je čak ruski Gasprom počeo da dobija zahteve iz Evrope da snizi cenu gasa. Grigorij Volček, rukovodilac PR sektora u "Lukoil oversiz holding" ocenjuje da će isto tako nafta iz uljnih škriljaca promeniti odnose na tržištu nafte.


"Uljni škriljci su stari resurs, ali je njihov uticaj na tržište nafte tek od pre godinu, dve aktuelan. Istraživanja su počela još pre Oktobarske revolucije u tadašnjem SSSR, posebno na teritoriji Estonije gde su osnovan ai prva preduzeća za eksploataciju škriljaca. Eksploatacija je rađena i na Volgi, Uralu i oko Lenjingrada. Pri kraju SSSR-a u Estoniji je proizvođeno 19 miliona tona škriljaca godišnje", objašnjava Volček.

Prema njegovim rečima, jasno je da nafte i gasa još ima, ali je do njih sve teže doći. Rezerve koje se lako eksploatišu su pri kraju, a nova gigantska nalazišta su na Arktiku i pod vodom i do njih je teško i skupo doći. Zato se okrećemo starom resursu, a proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca pomoći će da se izravnaju problemi na svetskom tržištu nafte i velike oscilacije u cenu. Nafta je sa 147 dolara po barelu 2008. godine pala na 35 dolara na kraju 2009. godine, da bi sada ponovo došla na nivoe pre krize od preko 100 dolara po barelu. Nakon 100 godina istraživanja i eksploatacije napravljene su dobre tehnologije i dobro je što njih poseduju sve velike naftne kompanije, tako da postoji konkurencija", istakao je Volček.

Prava na istraživanje u Srbiji

Jedna od zainteresovanih kompanija za istraživanje i ekploataciju uljnih škriljaca je i Naftna industrija Srbije. Gorica Mandić, direktorka sektora za geološka istraživanja i licenciranje NIS-a kaže da ova kompanija ima istražno pravo za naftu i gas na celoj teritoriji Srbije.


Gorica Mandić

"Strategija kompanije do 2020. godine je da intenzivno istražuje u Srbiji, ali i u Bugarskoj, Rumuniji, BiH, Mađarskoj i Crnoj Gori. U toku prošle godine napravili smo pilot projekat za istraživanje i dobijanje gasa iz škriljaca, a do kraja godine očekujemo ugovore sa stranim kompanijama. NIS nema nikakvo iskustvo u istraživanju uljnih škriljaca, ali u Srbiji postoje takve kompanije kao što je JP Resavica", ocenila je ona i dodala da je NIS izuzetno zainteresovan za istraživanja ove mineralne sirovine, kao i za saradnju sa svim kompanijama.

"Podneli smo zahtev za dobijanje istražnog prava i ako dobijemo licencu, uradićemo projekat", tvrdi ona.

Takođe, direktorka u NIS-u je skrenula pažnju na novi Zakon o rudarstvu kojim će biti definisane obaveze kompanije koje dobiju istražno pravo u nekoj oblasti. Tako će kompanije morati da "odbrane" svoje pravo tako što će morati da istražuju i rade ili im se licenca automatski oduzima.

Dragosavljević je objasnio da istražno pravo u Aleksincu ima Resavica, te po zakonu to pravo ne može biti dato drugoj kompaniji, ali da je Vlada zainteresovana za nalaženje partnera.

"Ovaj proces mora biti jasan i mora da se zna šta su strateški ciljevi kompanije i da li su oni usklađeni sa ciljevima države. Naš cilj je da do kraja ove decenije započnemo sa eksploatacijom uljnih škriljaca. NIS je prvo objavio da može to da počne 2023. godine, što nama ne odgovara. Poslednji predlog NIS-a je 2017. godina. Vlada će na jesen izaći sa stavom o pronalaženju strateškog partnera, a sledeće godine želimo da startujemo sa aktivnostima", istakao je Dragosavljević.

U poslednjoj deceniji imali smo najliberalniji sistem istraživanja u ovom delu Evrope, jer je bilo dosta kompanija u Srbiji špekulativnog karaktera.

"Istražna prava su produžavana u nedogled, a subjektivizam je bio dominantan faktor u odlučivanju da se produži pravo. Neke kompanije su držale po 20 istražnih prostora, a stvarno radile na svega nekoliko i to je trajalo godinama. To će se rešiti novim zakonom. Takođe se uvodi i naknada za prostorna istraživanja. Do sada je na primer, NIS pokrivao celu Srbiju, a nije plaćao ništa. Tim sredstvima će se osnovati geološki zavod koji će izvoditi osnovna geološka istraživanja za koja kompanije nisu zainteresovane", objasnio je državni sekretar.

Vojislav Vuletić, sekretar Udruženja za gas ocenjuje da uljne škriljce treba istraživati, ali sve dok nafte ima dovoljno i dok njena proizvodnja raste, oni nemaju šanse.

Prema nekim istraživanjima Fakulteta za fizičku hemiju, pri ceni od 10 evra za tonu uljnih škriljaca iz aleksinačkog basena može se proizvesti visokooktansko motorno gorivo po ceni od 247 evra po toni. Takođe se čulo mišljenje da rezervi uljnih škriljaca ima daleko više nego nafte, takod a njihovo vreme sigurno dolazi i zato je važno za Srbiju da se obavljaju istraživanja.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...