UKRAJINCI (NE)UGROŽAVAJU GRADNJU JUŽNOG TOKA

Sa izjavom predsednika Gasproma Alekseja Milera, da je „Južni tok oduvek bio povezan sa Ukrajinom“ naveliko se spekuliše od ponedeljka naovamo. Mada iz moskovske centrale ruskog gasnog giganta nema potvrde takvim najavama, pojedini mediji idu do zaključaka da će Gasprom, bude li kupio većinski paket ukrajinskog gasnog sistema, odustati od gradnje Južnog toka.

Tvrdeći za Balkanmagazin da „ne vidi razlog da Gasprom odustane od izgradnje gasovoda Južni tok čak i ako kupi ukrajinski gasovod,“ generalni direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović ističe da je reč o „interpretaciji Milerove izjave, koja je istrgnuta iz konteksta.“

Bajatović, takođe, tvrdi da od gasovoda Nabuko, koji je u Briselu stalno predstavljan kao alternativa Južnom toku, „nema ništa“.

Da podsetimo, konzorcijum za izgradnju gasovoda Nabuko i pored svih pregovora nije uspeo da obezbedi gas za punjenje cevovoda kojim bi, godišnje, trebalo da bude transportovano 18 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Tu bi se, zapravo, mogao nalaziti ključ za tumačenja kako Rusi razmatraju mogućnosti za odustajanje od Južnog toka. Određenim političkim krugovima u Evropi, svakako ne odgovara da se Rusi, od kojih popriličan broj evropskih kupaca traži nižu cenu gasa, uljuljkaju u svojoj dominaciji velikog snabdevača ovim energentom.

Trase gasovoda Nabuko i Južni tok

Ukrajinske gasne krize

A baš ta dominacija, koju Rusi, zapravo, i ne kriju, razlog je što Gasprom sebi ne sme dozvoliti ponavljanje gasnih kriza iz 2006. i 2009. godine, za koje je krivac bila Ukrajina.

To hoće li Gasprom napraviti dogovor sa Ukrajinom oko vlasništva nad gasovodnim sistemom te zemlje ne dovodi u pitanje izgradnju Južnog toka, jer ovaj gasovod je Rusima ključan za dominaciju na južnim gasnim koridorom, kojim prirodni gas treba da stiže iz Azije ka ovom delu Evrope.

Ne treba sumnjati da su Rusi dobro odmerili potrebe Evrope za prirodnim gasom koji bi stizao Južnim tokom jer, podsetimo, najpre je bilo reči o godišnjem tranzitu od oko 30 milijardi kubnih metara pa je cifra narasla na 63 milijarde.

U međuvremenu je Gasprom pored italijanskog Enija za partnere dobio francuski EdF i nemački Vinteršal. Sa ovim kompanijama je sredinom septembra potpisan sporazum, po kome su one, skupa sa Gaspromom akcionari kompanije Južni tok Transport, čiji je zadatak realizacija projekta izgradnje gasovoda koji će se izgraditi od Rusije do Evrope po dnu Crnog mora.

Da su ove kompanije, kao i zemlje iz kojih su, videle neku drugu mogućnost da za svoje potrošače obezbede gas po povoljnijim uslovima sigurno bi to učinile. Uostalom, Nemci su partneri sa Gaspromom i za Severni tok, gasovod čija prva faza je već završena i kreće se sa realizacijom druge.

Dominaciji Gasproma kao sigurnog snabdevača evropskih potrošača gasom doprinelo je i to što je spremno povećao isporuke ovog energenta Italiji kada je proletos zbog otpočinjanja sukoba u Libiji zatvoren gasovod “Zeleni tok”.

Gasovodi iz Rusije ka Evropi

Kijev čeka novogodišnje ponude

Sama Ukrajina je u politički i ekonomski vrlo nestabilnoj situaciji jer nemaju sredstava sami da obnove svoj gasovodni sistem a uz to im Gasprom neće više isporučivati gas po povlašćenoj ceni, osim ako se odluče da sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom uđu u carinsku uniju.

Ruski mediji podsećaju da je Moskva više puta predlagala Kijevu velike popuste za gas u zamenu za kontrolu nad ukrajinskim transportnim sistemom. Drugi uslov je članstvo u Carinskom savezu. Kijev, međutim, insistira da gasni transportni sistem može biti samo u zajedničkoj sa EU upravi, a učešće u Carinskom savezu ga se ne tiče. Krajem decembra, posle još jedne runde pregovora, Viktor Janukovič je izjavio da Ukrajina može da pristane samo na cenu od 250 dolara za hiljadu kubika gasa. A iz Gasproma je stigao odgovor da „Kijev ne treba da očekuje novogodišnje poklone“.

Pregovori Gasproma sa predstavnicima ukrajinskih vlasti oko cene budućih isporuka gasa ovoj zemlji i, eventulanog ulaska Rusa u vlasništvo nad ukrajinskim gasovodima biće nastavljeni 15. januara.

Plašeći se da će, čim Južni tok bude izgrađen, zbog zastarelosti svog cevovoda ostati i bez prihoda od tranzitnih taksi za gas Ukrajina pokušava da na njegovoj obnovi okupi i Ruse i Evropu. Ta manipulacija teško da će uspeti jer, i jedni i drugi su se u vreme gasne krize 2009. godine uverili da je Ukrajina nesolidan partner i da se na nju ne može osloniti. Pitanje je, takođe, da li je Brisel spreman da u ekonomskoj krizi, koja potresa mnoge članice EU, pomaže ukrajini da nađe partnere – komanije, koje bi ušle u projekat finansiranja obnove ukrajinskih gasovoda.

Ukrajinski gasovodi

I ruski političari garantovali za Južni tok

Ne treba zaboraviti ni to da je Gasprom već napravio niz međudržavnih ugovora o izgradnji Južnog toka. Kršenje takvih obaveza jedna kompanija, koja preferira da bude najveći snabdevač Evrope gasom, svakako ne sme da dozvoli. Uz to, i sami ruski političari, Putin i Medvedev su do sada u više navrata tvrdili da će Južni tok biti izgrađen. Odustajanje od ovog projekta bio bi i znak njihove slabosti. Nije tajna da je Gasprom ruska komanija kroz koju se lansiraju državni interesi Kremlja, tako da ne treba očekivati da će se poslovodstvo ove kompanije upustiti u spekulacije koje bi im mogle naškoditi.

Uz to, Gasprom kao i većina naftnihi gasnih kompanija u svetu ide na to da svoju delatnost obogati i proširi na ceo sektor energetike.

Sam Aleksej Miler je prilikom nedavne posete Srbiji najavio da će pored Banatskog dvora, čiji su suvlasnik, sa srpskim partnerima graditi još podzemnih skladišta gasa kod nas. Bez Južnog toka ni Gaspromu ni Srbiji nova gasna skladišta nisu potrebna.

Miler je, takođe, najavio i izgradnju četiri gasne elektrane i isporuku gasa za njih pod posebnim uslovima. I to je nemoguće bez Južnog toka, jer postojeće gasne veze Srbijagasa sa Mađarskom ne mogu obezbediti dovoljan tranzit energenta za kapacitete koje je najavio (elektrane od najmanje 400 megavata instalisane snage).