TERMOELEKTRANE UMESTO NUKLEARKI

Mada se prema napisima u nekim medijima činilo da se srpski ministar rudarstva i energetike zalaže za gradnju nuklearki, dr Petar Škundrić najavljuje da će Elektroprivreda Srbije do kraja godine raspisati tendere za izbor strateškog partnera za izgradnju dve termoelektrane: Kolubara B i novog bloka TE Nikola Tesla B. To se, uostalom, poklapa i sa Planom razvoja Elektroprivrede Srbije od 2008. do 2015. godine, čiji je Nacrt EPS dostavio Ministarstvo na čijem je Škundrić čelu. U ovom dokumentu nuklearne elektrane se i ne pominju. Planira se, međutim, izgradnja novih termo i hidrokapaciteta za proizvodnju električne energije.


HE Djerdap 1

Da li će Vlada podržati gradnju termoelektrana

O ovom strateškom dokumentu za razvoj EPS-a treba, uskoro, da se izjasni Vlada Srbije. Hoće li u istom paketu biti odluka Vlade i o tenderu za kolubaru B i TENT B3 ostaje da se vidi. Razloga za oklevanje nema jer ti tenderi trebalo je da budu raspisani još 2006. godine. EPS je, naime, pripremio svu dokumentaciju za izbor strateških partnera.

Ministar Škundrić sada kaže da se radi na inoviranju dokumentacije za raspisivanje tendera. Kolubara B će biti termoelektrana sa dva bloka snage od po 350 megavata. Njen kapacitet bi, praktično, „pokrio“ zanavljanje postojećih kapaciteta EPS-a, kojima je istekao radni vek. U nekoliko postojecih elektrana energetska efikasnost blokova je prilicno niska pa bi novi agregati zamenili postojeće.

Novi blok od 700 megavata u TENT-u B treba da obezbedi dodatnu proizvodnju električne energije u Srbiji, čime će se eliminisati potreba za uvozom struje. Srbija bi, kad ova elektrana proradi, imala struje i za izvoz.

Svako dalje odlaganje izgradnje novih elektrana opasno je za Srbiju jer je EPS suočen sa hroničnim nedostatkom električne energije u zimskim mesecima. Iz ovog javnog preduzeća navode podatak da će do puštanja u pogon nove elektrane u elektroenergetkom sistemu EPS-a godišnje nedostajati između 1,6 do 3,2 milijarde kilovat-časova električne energije. Manjak mora da se uvoze a situacija će biti sve gora jer novi kapaciteti za proizvodnju struje u Srbiji nisu pušteni u pogon već 30 godina. Prosečna starost termoblokova EPS-a je 33 godine, mnogi su „prevazišli“ projektovani radni vek i zagađuju životnu sredinu. Pri tome, ne samo u Srbiji već i u regionu, potrošnja struje stalno se povećava, što neminovno utiče i na rast cene uvozne električne energije.

Izgradnja TE Kolubara B počela je, inače, još 1988. godine i obustavljena tri godine kasnije. U ovaj projekat je do sada uloženo više od 300 miliona evra. Procenjuje se da će za završetak izgradnje biti potrebno od 700 do 800 miliona evra a za obrenovački novi blok 900 miliona do milijardu evra.
-Inoviranje tenderske dokumentacije podrazumeva i procenu investicionog ulaganja, a potem je neophodno da uđemo u procedure da bi se, do kraja godine, mogao raspisati tender za izbor strateških partnera. Pre toga ova ideja treba da dobije podršku u Nacionalnom savetu za infrastrukturu i u Vladi Srbije, objašnjava ministar Škundrić.

Sve ovo preduslov je da bude još više zainteresovanih za ulazak u posao gradnje elektrana sa EPS-om. Za sada su se pored zapadnoevropskih i ruskih firmi javljale čak i kompanije iz Kine.

Nuklearke "pred vratima"
Reklo bi se, dakle, da Srbiji, bar zasad, nuklearke nisu potrebne. Ministar Škundrić tvrdi da u njegovim izjavama „nije bilo reči o zalaganju za izgradnju nuklearki“. Ovaj političar kaže da je bilo reči o tome da mi, kao odgovorna država, ipak treba da razmotrimo situaciju jer se u celom okruženju Srbije grade nuklearke.

-Mi moramo, u naučno - obrazovnom delu da otpratimo taj deo, uključujući i potencijale koje imamo u Vinči, kao i problem rešavanja nuklearnog otpada koji se sada nalazi u Vinči. Sve to treba da sagledamo i potom da donosimo odluke. Nije reč o tome da sam ja lično, ili da je Ministarstvo rudarstva i energetike zatražilo da se odmah ide na izgradnju nuklearki. Reč je o tome da mi ne smemo da zatvaramo oči u situaciji kada sve zemlje koje se graniče sa Srbijom imaju već ili planiraju da grade nuklearne elektrane. Planiraju izgradnju dve a mozda i četiri u Abaniji, jedna već postoji a drugu grade u Bugarskoj, u Mađarskoj ih je dve, u Rumuniji četiri, u Hrvatskoj planiraju dve ili više, u Sloveniji je jedna... Cela Evropa je premrežena nuklearnim centralama. Mi imamo zakon koji zabranjuje gradnju ali, zakon ne zabranjuje da razgovaramo o potrebama korišćenja atomske energije za proizvodnju električne energije, kaže Škundrić.

Iznoseći svoj lični stav o tome da li je zagovornik ili protivnik nuklearnih elektrana, Škundrić kaže:

- Zagovonik sam toga da ljudi koji znaju tu problematiku izvrše analizu šta to znači za Srbiju da ostane na poziciji na kojoj je sada, ili šta to znači da u narednih deset godina počne drugačije da se ponaša. Neki naši eksperti misle da ćemo, ukoliko tom pitanju ne pristupimo sada, zaostati za delom sveta u smislu zadovoljenja potreba države za čistom energijom. Jer, nuklearke proizvode čistu električnu energiju, bez obzira što u slučaju akcidenta mogu da dovedu do najvećih problema.

Ne treba, ipak, zaboraviti da Srbija struju proizvodi i iz hidroelektrana. Tokom septembarske posete Sergeja Šojgua, ruskog ministra za vanredne situacije dogovoreno je i da se konačno krene sa revitalizacijom hidroelektrane Đerdap I, koja treba da se finansira iz klirinškog duga Rusije Srbiji. Početak radova stalno se prolongira zbog insistiranja ruske kompanije Silovijamašini da EPS plati veću cenu od ranije ugovorene. Škundrić kaže da je sledeći sastanak ekspertskih grupa zakazan za okotobar mesec u Beogradu.

-Ruska strana je dala svoje viđenje problema i tražila okvirno povećanje cene na 185 miliona. Mi smatramo da cena treba da bude niža. Ali, bitno je to da smo i Silovijemašini i mi spemni da se dogovorimo da se deo investicija, koji je vezan za klirinški dug, efikasno što pre iskoristi za revitalizaciju onolikog broja turbina koliko je to moguće, a ostala sredstva za revitalizaciju će biti obezbeđena iz sredstava EPS-a. Korekcija cena je neophodna zbog ozbiljnog povećanja svih cena repromaterijala i za to postoji pravni okvir u sklopu ugovora o realizaciji klirinškog duga. Ugovorom je predviđeno da, ako cene repromatertijala, opreme i usluga porastu za više od 10 odsto može da se koriguje i cena posla precizirana u ugovoru, objašnjava ministar energetike ističući da se nije odustalo od izgradnje hidrocentrala na Drini u saradnji sa Elektroprivredom Republike Srpske.

(objavljeno u NIN-u 10.10.2008.)