SUŠA UGROZILA SISTEM, STRUJE ĆE IPAK BITI

Sušni period koji je Srbiju i ceo region pogodio u drugom delu godine izazvao je velike probleme poljoprivredi, rečnom transportu, ali pre svega elektroenergetskom sistemu Srbije, čiji značajan deo (trećinu kapaciteta) čine hidroelektrane. Nizak vodostaj na srpskim rekama smanjio je proizvodnju električne energije u hidroelektranama na rekordne minimume, a Elektroprivredu Srbije primorao da prenapregne kapacitete termoelektrana i uvozi dodatnu struju iz inostranstva. Ova prirodna nepogoda izazvala je dosta polemike u javnosti, a na ključna pitanja, da li je elektroenergetski sistem stabilan i da li ćemo tokom zime imati dovoljno električne energije, odgovore su dali predstavnici Ministarstva energetike, Elektroprivrede Srbije i stručne javnosti na okruglom stolu “Uticaj klimatskih promena na energetsku bezbednost” u organizaciji Balkanmagazina.


Učesnici okruglog stola Balkanmagazina

Milutin Prodanović, pomoćnik ministra za elektroenergetiku u Ministarstvu energetike i infrastrukture istakao je da se Radna grupa za sigurnost snabdevanja energentima redovno sastaje i da se prate dešavanja u svim sektorima kako bi odluke o intervencijama mogle da se donesu u vrlo kratkom roku.

Momčilo Cebalović, direktor sektora za odnose sa javnošću EPS-a, ocenio je da je elektroenergetski sistem stabilan i da je danas situacija mnogo bolja nego pre mesec dana - zbog viših temperatura i bolje hidrološke situacije, kao i da EPS već ima ugovoren uvoz struje za decembar, a u toku je javna nabavka za uvoz u januaru.



„Danas je potrošnja električne energije 110 miliona kilovatsati, dok je pre mesec dana ona premašivala 120 miliona kilovatčasova. Proizvodnja u hidroelektranama je sada 15 miliona kilovatčasova, pre mesec dana je bila ispod 10 miliona kilotačasova, dok po planu one treba da proizvode 27 miliona kilovatčasova električne energije. Najveći teret podnele su termoelektrane, koju su proizvodile i 95 miliona kilovatčasova struje dnevno pre mesec dana, dok se danas proizvodnja smanjila na 84 miliona kilovatčasova. Ugalj je spasio elektroenergetsku situaciju uz gas i uvoz struje“, precizirao je Cebalović.



Suša je donela i velike troškove EPS-u jer su aktivirane Panonske gasne termoelektrane, gde proizvodnja kilovata košta 10,5 evrocenti, dok EPS struju prodaje po 5,5 evrocenti. Takođe, EPS je imao dnevni trošak uvoza električne energije od dva miliona evra dnevno, zbog loše hidrološke situacije. U novembru i decembru uvezeno je 600 miliona kilovatsati iznad plana, što je jednako godišnjem planu izvoza struje.

Srpske hidroelektrane proizvešće oko devet milijardi kilovatsati ove godine što je za 25 odsto manje nego kada ima dovoljno vode. Vrednost tog manjka na regionalnom tržištu je oko 165 miliona evra, odnosno suša je EPS koštala 11 odsto poslovnih prihoda.

U sličnom problemu našao se i elektroenergetski sistem Republike Srpske, koja je tradicionalni izvoznik električne energije. Zbog nemogućnosti adekvatnog upravljanja akumulacijom Bileća Republika Srpska je morala da uvozi manje količine struje. Nizak vodostaj reka je tako umanjio proizvodnju električne energije Republike Srpske, čiju polovinu ukupne proizvodnje čine upravo hidroelektrane. „Ključna strateška orjentacija država treba da budu velike akumulacije koje će obezbeđivati energetsku stabilnost“, istakao je dr Željko Ratković, direktor investicija u Elektroprivredi Republike Srpske.



Elektroenergetski sistem Republike Srpske sa dve trećine proizvodnje zadovoljava sopstvene potrebe, a jednu trećinu izvozi. Polovina proizvodnje dolazi iz hidroelektrana. Termoelektrane proizvode 1.500 gigavat časova električne energije godišnje, ali se dešavaju ispadi. Ratković objašnjava da proizvodnja u HE varira, pa je tako, na primer, 2007. proizvedeno 1.850 gigavatčasova, a prošle godine 3.300 gigavatčasova električne energije iz hidropotencijala.

U vanrednim energetskim situacijama značajan teret pada i na prenosne sisteme, posebno kada se u celom regionu javlja manjak električne energije. Elektromreža Srbije nalazi se u čvorištu regiona, kroz koji prolazi veliki tranzit električne energije.

„Ova situacija nije izazov samo za proizvodnju već i za prenosni sistem. U ovom periodu zabeležili smo povećanje tranzita i zahteva za prekogranični prenos električne energije“, rekao je Duško Tubić, pomoćnik izvršnog direktora EMS-a napominjući da „ova situacija nije naša specifičnost, već se dešava i u razvijenim zemljama jer izmenjen način rada proizvodnih kapaciteta utiče na prenosni sistem. Tako Nemci imajui probleme u mreži od kada je isključeno osam nuklearnih elektrana, snage preko osam gigavata, jer u određenim radnim režimima sigurnost rada zavisi od uvoza električne energije.“



Tubić napominje i da EMS radi na pojačanju mreže, pa je tako upravo završen vod od 400 kilovolti prema Makedoniji, a u toku su pripreme za izgradnju voda istog naponskog nivoa prema Rumuniji.

Iako je proizvodnja struje u gasnim elektranama skupa, direktor Panonskih TE-TO Miloš Saramandić ističe da je električna energije „najskuplja kada je nema“.

„U novosadskoj TE-TO radila su oba bloka ali sada kada se popravila hidrološka situacija isključen je jedan blok. U tri termoelektrane Panonskih TE-TO proizvedeno je 206.539 megavatčasova električne energije i 102.768 megavata toplotne energije i to bez ispadanja, iako se radi o po 30 godina starim elektranama. Očekujemo i dalji pritisak jer se predviđa sušni period, a istovremeno idu praznici“, istakao je Saramandić.



Najavljujući izgradnju novog gasnoparnog bloka u novosadskoj TE-TO snage 450 megavata za proizvodnju električne energije i 350 megavata za proizvodnju toplotne energije, Saramandić je istakao da se očekuje pronalaženje strateškog investitora koji bi dokapitalizacijom postao većinski vlasnik i finansirao izgradnju novog bloka. Takođe, planira se izgradnja blokova koji bi koristili biomasu kao energent u TE-TO u Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.

Komentarišući aktuelnu situaciju u energetskom sektoru Srbije i najavljene inostrane partnere za nove kapacitet za proizvodnju struje iz uglja i hodropotencijala profesor Božo Drašković, član Instituta ekonomskih nauka se usprotivio bilo kakvoj privatizaciji prirodnih resursa.

„Protivim se svakoj privatizaciji i predaji upravljačkih prava u energetskom sektoru i uopšte prirodnih resursa. To može biti opasnije od bilo kakve hidrološke situacije u budućnosti“, upozorio je Drašković.

Tvrdeći da se ne može govoriti o tome da je aktuelna situacija rezultat klimatskih promena, Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda je ocenio da se svakih sedam, osam godina u ovom regionu dešavaju suše, pa da i ovogodišnje nije ništa neobično.

„Završili smo sa sušnom sezonom koja je trajala od avgusta do sada. Zaustavljen je pad vodostaja reka i oni blago rastu. Do kraja godine očekuju se česta naoblačenja, kiše i sneg tako da će u decembru padavine biti na proseku za ovaj period godine. Takođe ni u januaru ne bi trebalo da manjka padavina“, zaključio je Todorović.



Profesor Stevan Prohaska, direktor Zavoda za naučno istraživački rad i informatiku Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ podsetio je da ovo nije najgora suša koja se desila Srbiji, kao i da su prošle godine hidroelektrane ostvarile rekordnu proizvodnju, tako da se ne može govoriti o negativnom uticaju klimatskih promena, već samo redovnim klimatskim ciklusima.
Na tvrdnje profesora Prohaske i Nedeljka Todorovića, da nema dokaza da se u Srbiji oseća uticaj klimatskih promena reagovala je Danijela Božanić, šef odseka za klimatske promene u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja ističući da je Međunarodni panel za klimatske promene vodeći svetski autoritet za klimatske promene i da upravo oni upozoravaju na posledice emisije ugljen dioksida.


Danijela Božanić

“Najvećih 200 naučnika u ovoj oblasti nalazi se u Međunarodnom panelu za klimatske promene i mislim da bi trebalo da verujemo vrhunskim stručnjacima”, ocenila je ona.

Radisav Matić iz Drinsko-limskih hidroelektrana istakao je da Drina nikad nije bila niža, kao i da je ovo posle 1990. i 1993. godine najlošija godina za proizvodnju električne energije na Drini. On očekuje da će se sušni period na Drini nastaviti prema iskustvu iz ranijih godina.

Da klimatske promene imaju uticaj na ceo svet i izazivaju probleme ne samo energetici, već i životnoj sredini, ekonomiji i bezbednosti istakao je Miroslav Spasojević iz Ministarstva energetike i infrastrukture.

„Međunarodni panel za klimatske promene istakao je da će prostor na kome se nalazi Srbija pretrpeti značajne klimatske promene, pre svega kroz smanjenje padavina“, preneo je Spasojević saznanja sa nedavno završene konferencije o klmatskim promenama u Durbanu.

„U Srbiji je svest o klimatskim promenama na niskom nivou i vrlo malo ljudi se time bavi“, dodao je Spasojević.