STRUJA, OKOSNICA ENERGETSKE BEZBEDNOSTI SRBIJE

Jelica Putniković

Elektroprivreda Srbije je proizvela i isporučila 13. januara rekordnih 155,5 miliona kilovatčasova električne energije a Elektromreža je, sa ukupno prenetih 175,5 miliona kilovatčasova postavila apsolutni rekord u prenosu električne energije u Srbiji

Da broj 13 i ne mora uvek biti simbol baksuzluka pokazalo se prekjuče, 13. januara, kada su oboreni rekordi u proizvodnji i prenosu struje u Srbiji. Elektroprivreda Srbije i Elektromreža Srbije ne moraju posebno da dokazuju da su okosnica srpske energetike jer je struja, uz ugalj, jedini energent koga Srbija ima i za izvoz. U dan dočeka nove 2009. godine po starom, Julijanskom kalendaru Elektroprivreda Srbije i Elektromreža Srbije oborile su sve dosadašnje rekorde i dokazale da je struja oslonac energetske bezbednosti Srbije. EPS je proizveo i potrošačima isporučio 155,5 miliona kilovatčasova a EMS je pored ove, rekordne količine za domaće potrebe, tranzitirao još 20 miliona kilovatčasova za potrebe prodavaca i kupaca električne energije u regionu.


Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS

"Proizvodnja od 155,5 miliona kilovatčasova električne energije dnevno, gornja je granica EPS-a i to ne može u nedogled da traje. Mi u EPS-u razumemo sve poteškoće zbog problema u snabdevanju prirodnim gasom ali ne može elektrodistributivna mreža da izdrži opterećenje nastalo time što se cela Srbija greje na struju", kaže Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS-a.

Napominjući da je potrošnjom većom od 155,5 miliona kilovatsati 13. januara u Srbiji oboren novi rekord u dnevnoj potrošnji struje, Đorđević kaže da je i na području Srbije bez Kosmeta oboren rekord, potrošnje od gotovo 135 miliona kilovatčasova.

"Krivac" za ovako rekordnu potrošnju struje je aktuelna gasna kriza, zbog koje cvokoće pola Evrope. I pored poziva da se smanji potrošnja i pritisak na elektroenergetski sistem, građani pribegavaju jedinom dostupnom energentu - struji i, obaraju se rekordi u potrošnji električne energije.

"Donedavno, to su bile nezamislive potrošnje a sada se EPS već 20 dana nosi sa njima. I to isključivo proizvodnjom iz svojih kapaciteta. EPS do sada nije uvezao nijedan kilovatčas, iako se u ovim ledenim januarskim danima gotovo cela država, suočena sa nedostatkom gasa, greje ili dogreva uz pomoć struje. Pritisak na elektroenergetski sistem je ogroman. Dnevna potrošnja je za gotovo 12 miliona kilovatsati, veća nego što je bila pre krize sa gasom. Rast potrošnje je čak 10 do 15 odsto", kaže Đorđević, komentarišući da je tome kumovalo to što je oko 100.000 novih uređaja za grejanje na struju priključeno na mrežu.

EMS

Deo ovog tereta grejanja na struju podneo je i EMS, ostvarivši rekordan prenos električne energije, čak 175,5 miliona kilovatčasova. Iz EMS-a objašnjavaju da su 13. januara preneli 155,5 miliona kilovatčasova električne energije za potrebe snabdevanja tarifnih potrošača u Srbiji i tranzitirali 20 miliona kilovatčasova za potrebe snabdevanja potrošača u regionu. To je bio apsolutni rekord u prenosu električne energije u Srbiji.

U saopštenju EMS-a se ukazuje da je ovaj rekord ostvaren i pored činjenice da je prosečna starost transformatora u našem prenosnom sistemu veća od četvrt veka. Poput EPS-a i EMS već petnaestak dana, praktično iz dana u dan, postavlja nove rekorde u prenetoj količini električne energije, prenosni sistem radi stabilno i, kako kažu, sigurnost snabdevanja potrošača ne dolazi u pitanje. U saopštenju se ističe da je to omogućeno, pre svega, kvalitetno obavljenim remontima EMS-ovih trafostanica i dalekovoda, kao i obimnim i pravovremenim investicijama u prenosni sistem, ozbiljnim ulaganjima u nove trafostanice i rekonstrukcijom najvažnijih postrojenja. Osim toga, mobilnost svih zaposlenih, a pre svega menadžmenta i operativnog osoblja zaduženog za održavanje prenosne mreže i upravljanje prenosnim sistemom, dignuta je na najviši nivo, tako da se JP Elektromreža Srbije, i u ovim kriznim danima po energetski sistem Republike Srbije u celini, još jednom dokazuje kao garant sigurnog i pouzdanog snabdevanja potrošača.

Rekord "nose" radnici

Da bi se ovaj porast potrošnje struje "pokrio", EPS-je dodatno angažovao kapacitet za proizvodnju struje od oko 200 megavata.

"Zasluge za to što EPS ostvaruje do sada nezabeležene proizvodne rezultate, kojima u vanrednim okolnostima obezbeđujemo redovno snabdevanje, pripadaju zaposlenima u celom sistemu EPS-a, od rudnika, preko elektrana pa sve do distribucija. Ali, naše želje da damo što više struje Srbiji nisu dovoljne. Potreban je i novac da se svi kapaciteti obnove, modernizuju...", kaže Đorđević.


Govoreći o tome da je ovolika proizvodnja struje i kontinuirani rad agregata pod velikim pritiskom moguća samo zato što je u poslednjih nekoliko godina u kapacitete EPS-a uloženo na stotine miliona evra, Đorđević kaže: "Prošlog leta u razne projekte investirali smo oko 400 miliona evra. Oni sada daju rezultate, pa termoelektrane 'Nikola Tesla' svakog dana obaraju rekorde u proizvodnji. Ali, njih ne bi bilo da u poslednjih nekoliko godina samo u te kapacitete nismo uložili pola milijarde evra. Zato je i moguće da blokovi stari 30 godina danas proizvode više nego kada su bili novi."

Ulaganja se vraćaju i u kostolačkim termoelektranama. Donedavno je bilo nezamislivo da ti blokovi svakog dana proizvode više od 20 miliona kilovatčasova. Termoelektrane, koje su pre sedam godina imale januarske dnevne proizvodnje od oko 64 miliona kilovatsati, ovih dana proizvode gotovo 130 miliona kilovatsati.

Ništa bez uglja

"Ukupno povećanje proizvodnje termoelektrana EPS je za poslednjih sedam godina oko 20 milijardi kilovatsati. Ta struja na tržištu vredi najmanje milijardu evra. Povećanje proizvodnje TE je ravno njihovoj godišnjoj proizvodnji. Rekorda u termoelektranama ne bi bilo da rudari EPS-a nisu ostvarivali rekordne proizvodnje uglja i otkrivke. Kolubara je prošle godine prvi put u istoriji proizvela više od 30 miliona tona uglja (30,6 miliona tona) a Kostolac je ispunio plan - 7,3 miliona tona. Ugalj je na vreme dovezen do termoelektrana i sada, kada je zbog mrazeva, usporen transport, termoelektrane zahvaljujući tim rezervama uglja, rade punom snagom. Uporedo s tim, otvarali smo i nove kopove, kako bi uglja bilo i u narednim godinama", ističe Đorđević napominjući da "želi da oda priznanje i hiljadama ljudi u distribucijama, koji u veoma teškim uslovima otklanjaju sve poremećaje u distributivnoj mreži izazvane potrošnjama i opterećenjima".

Da bi EPS ostao najveći i najpouzdaniji energetski oslonac Srbije neophodno je nastaviti dalje investicije u ovu energetsku kompaniju. "Investicije su omogućile da proizvodnju povećamo sa 30 na 35 milijardi kilovatsati, proizvodnju uglja sa 33 na 38 miliona tona, da smanjimo godišnji uvoz sa 100 miliona na oko 30 miliona evra... Oslonac na domaće snage i ulaganja u domaće kapacitete se i te kako isplati. Dešavanja ove zime i proizvodni rezultati EPS-a jasno dokazuju: Elektroprivreda Srbije je na pravom putu i uz podršku države u narednim godinama može da obezbedi elektroenergetsku nezavisnost države", zaključuje Đorđević.


Apel za štednju

Svesni da se ovako ne može nastaviti unedogled iz EPS-a i EMS-a, ali i iz Ministarstva rudarstva i energetike, apeluju na građane da smanje potrošnju struje. Posle jučerašnjeg sastanka Kriznog štaba Vlade Republike Srbije ovo ministarstvo je juče izdalo saopštenje u kome se kaže da su obezbeđene dovoljne količine mazuta za normalno funkcionisanje sistema daljinskog grejanja u narednom periodu.

"Situacija s snadbevanjem gasom je ista kao i prethodnih dana, a svi državni organi u bilateralnim i multilateralnim kontaktima pokušavaju da obezbede dodatne količine ovog energenta. Krizni štab Vlade Republike Srbije je naložio svim toplanama da poboljšaju grejanje u stanovima i da rasterete elektroenergetski sistem koji proizvodi i prenosi električnu energiju na istorijskom maksimumu. Istovremeno, Krizni štab Vlade Republike Srbije apeluje na građane da ne dogrevaju stanove grejalicama i da ne koriste nepotrebne električne uređaje kako bi se smanjila prekomerna potrošnja struje, jer je elektroenergetski sistem Srbije na granici tehničke izdrživosti", zaključuje se na kraju apela.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...