ŠTA POSLE RATIFIKACIJE ENERGETSKOG SPORAZUMA?

Jelica Putniković

Ratifikacija energetskog sporazuma Srbije sa Rusijom ne znači da će i početi izgradnja gasovoda Južni tok, poručio je srpskim zvaničnicima Jurij Buligin.

Da ratifikacija energetskog sporazuma Srbije sa Rusijom ne znači da će i početi izgradnja gasovoda Južni tok, poručio je srpskim zvaničnicima Jurij Buligin, direktor predstavništva Trgovinske industrijske komore u Srbiji. "Obim i tempo ruskih investicija i projekata u Srbiji u značajnoj meri počinje da zavisi od dobre volje političkog rukovodstva u Srbiji,” rekao je, takodje, Buligin i tako razuverio sve one koji su, možda, naivno verovali da će bravure srpskih zvaničnika naići na odobravanje u Moskvi, ne samo u Gazpromu već i kod ruskih političara.

I bez ove poruke Rusa medju dobrim poznavaocima energetskih prilika u Srbiji su vrlo zabrinuti zbog daljeg razvoja situacije. Uz napomenu da se u Srbiji iskrenost i stručnost, koja nije ukomponovana u zvaničnu politiku onih koji su na vlasti, nikada nije cenila, sagovornik Balkanmagazina koji moli da mu ime ne pominjemo zbog reperkusija, tvrdi da je cena od 400 miliona evra za 51 odsto NIS-a samo dobar (?) izgovor onima koji bi da do modernizacije NIS-a ne dodje.

- Cena je samo jedan, ne tako bitan element a kada se radi o sumama koje se pominju kod privatizacije NIS-a. Treba imati u vidu trenutno stanje gotovo svih kapaciteta NIS-a, posebno rafinerijskih i to da NIS gubi 0,5 odsto tržišta naftnih derivata mesečno u maloprodaji. Tome su kumovale mere Vlade Srbije u predhodnom periodu. Strane kompanije, medju kojima prednjače OMV, EKO, MOL... koje nemaju rafinerijske kapacitete u Srbiji mogu slobodno da grade benzinske pumpe i imaju fiksnu, zagarantovanu maloprodajnu maržu. Znači, te inokompanije posluju skoro bez rizika, tako da su maltene u povoljnijoj poziciji nego domaća naftna kompanija. Ali, to je samo kraj priče o NIS-u u koji se, generalno nije ulagalo dvadeset godina. NIS-ove rafinerije nisu mogle da dobiju odobrenje za uzimanje kredita poslednjih osam godina iako su imale uredno pripremljene programe i projekte, kaže sagovornik Balkanmagazina podsećajući da je, na primer, sadašnji potpredsednik vlade Srbije Božidar Djelić bio izričito protiv toga da se pre raspisivanja tendera za privatizaciju NIS-u odobri da uzme kredit radi modernizacije rafinerija.

Govoreći o oblasti istraživanja i proizvodnje sirove nafte i prirodnog gasa, delatnosti koje su skoncentrisane u NIS Naftagasu izvor Balkanmagazina dalje kaže:

- Rezerve nafte jesu osnov za novu procenu NIS-a, po kojoj srpska naftna kompanija vredi 2,2 milijarde evra. Ali, Naftagas je u osnovi, takodje, bio van svetskih tokova gotovo 20 godina i od kompanije koja se bavila istraživanjem i proizvodnjom van granica Srbije postao je klasična servisna kompanija, koja čak i kada bi se sav prihod od domaće nafte stavio u funkciju obezbedjivanja novih izvora (gotovo isključivo koncesiona istraživanja u inostranstvu) nije u stanju da obezbedi koncesiju. Tome je razlog to što sada efekat povećanja cene sirove nafte, koji je digao cenu NIS-a, ima obrnuti efekat i cene koncesionih prava na manje rizičnim poljima su veoma visoke i gotovo neplative za kompanije veličine Naftagasa. Ukoliko se tome dodaju problemi viška radnika i manjka visokostručnih kadrova, koji su otišli u druge, inostrane naftne kompanije jasno je da Naftagas nije više ono što je nekada bio.

Sagovornik Balkanmagazina kao goruće probleme navodi problemi istorijskih zagadjenja prvenstveno u rafinerijama, zatim nerešen status kompanija, koje direktno zavise od NIS-a, kao što je Petrohemija. Jer, pitanje Petrohemije nije rešeno u sklopu NIS-a iako je to traženo od predstavnika same Petrohemije ali i NIS-a.

Da bez investicija u NIS gubi i sama država sagovornik Balkanmagazina objašnjava primerom Madjarske. Ako nema modernizacije NIS-a gubi se i mogućnost angažovanja domaćih kapaciteta u drugim industrijskim granama, kada otpočne investicioni ciklus u NIS-u. Konkretno, reč je o obavezi angažovanja domaćih kapaciteta, prvenstveno u metaloperadjivačkom i metalskom kompleksu ali i svim drugim oblastima. MOL učestvuje sa više od dva odsto u povećanju madjarskog GDP-a, a 12 odsto svih madjarskih investicija vezano je za MOL.

- Sve ovo navodim da bi se shvatilo koliko pitanja stoji pred nekim ko će sutra pregovarati sa ruskim partnerom. Od uspešnosti pregovarača i rezultata tih pregovora može se izvući mnogo veća korist za Srbiju od 100 ili 200 miliona evra. Svođenja pregovora samo na cenu NIS-a ima za posledicu stav da je dovoljan samo jedan pregovarač, koji će biti dovoljno tvrdoglav, a da timovi za pregovore nisu potrebni. I, ti timovi nisu ni napravljeni. Ne mislim tu samo na timove iz NIS-a, mada su oni, svakako najvažniji. Reč je o tome da niko nije shvatio potrebu da se u priču o naftno-gasnom aranžmanu sa Gazpromom pored NIS-a i Srbijagasa uključe i predstavnici celokupne srpske industrije. Ili bar oni iz pratećih industrijskih grana. Nisu konsultovani ni oni koji znaju šta naše firme mogu i treba da rade. I kako onda da računamo da će, ako medjudržavni sporazum sa Rusijom, ipak, bude realizovan, na realizaciji biti angažovane domaće firme iz svih pratećih industrija. A naše firme mogu biti partneri u investicionom ciklusu i na bazi njihovih mogućnosti mogle bi se stvoriti odredjene obaveze strateškog partnera kod nabavki. Svega toga nema. Onima koji su glasali protiv ratifikacije protokola o NIS-u stalo je samo do toga da u budžet udje više od 400 miliona evra. A onda će se hvaliti kako su uspešno prodali NIS, kaže sagovornik Balkanmagazina napominjući da je sad skoro kasno da se u budućim pregovorima, ako ih bude, zauzme prava strategija.

Gazprom je, naime, za pregovore oko sklapanja ugovora izmedju Gaspromnjefta i NIS-a angažovao konsultante: JP Morgan, KBC, AMEC...

- Sa naše strane nema velikih konsultantskih kuća. Sve konsultante smo razjurili, konstatuje ovaj stručnjak napominjući da se sad narodu baca prašina u oči oko podele besplatnih akcija, koje će gradjani da ostvare na "kukovo leto".


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...