SRBIJAGASU PRETI NELIKVIDNOST

Pored krize sa nestašicom gasa, koja zbog nerešenog spora između Ukrajine i Rusije nije još u potpunosti prevaziđena, Srbijagas je suočen sa još jednom pretnjom za uspešno poslovanje, sa nelikvidnošću. Poslednjeg dana 2008. godine Srbijagas je knjižio 4,5 milijarde dinara nenaplaćenih potraživanja od potrošača prirodnog gasa. Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa za Balkanmagazin objašnjava da im probleme u poslovanju stvara i tarifni sistem, koji ne prati brze promene kursa, pa „Srbijagas trpi svakodnevni gubitak od 1,5 milion dolara dnevno, a sa većom potrošnjom to je sada dnevni gubitak od 2,5 miliona.“

Zar tarifni sistem za gas nije uveden da bi se obezbedilo tržišno poslovanje?

Tarifni sistem za gas trebalo bi da bude prednost ali, nažalost, u ovom momentu taj tarifni sistem nije adekvatan onome šta se kod nas dešava. Tarifni sistem uvažava formulu po kojoj se cena gasa obračunava kvartalno, u zavisnosti od kretanja cene nafte u prethodnom devetomesečnom periodu ali ne uvažava brzu promenu kursa dolara u odnosu na dinar. Mi na tržištu Srbije gas prodajemo u dinarima a plaćamo ga Rusima u dolarima, pri čemu je dolar "porastao" 30 % i Srbijagas je na gubitku zbog toga.

Da li ste na taj problem ukazali Agenciji za energetiku, koja je donela formulu tarifnog sistema za gas?

Jesmo, predočili smo im to. I moram da kažem da sam potpuno nezadovoljan reakcijom Agencije za energetiku. Razumem ja njihovo nastojanje da sa oprezom uvaže jednu takvu brzu promenjivu kao što je kurs dolara u donosu na dinar ali, isto tako, ta brza promenjiva dovodi do toga da Srbijagas trpi svakodnevni gubitak od 1,5 milion dolara dnevno, a sa većom potrošnjom to je sada gubitak od 2,5 miliona dolara dnevno. Zbog toga smo novembarsku fakturu platili iz kreditnog aranžmana a i decembarsku fakturu, u januaru, takođe ćemo platiti iz kreditnog arnžmana. Jednostavno, mi dolazimo u poziciju da zbog cene u potpunosti ove godine ugrozimo likvidnost Srbijagasa i predviđene investicije.

Mislite tu na investicije u podzemno skladište Banatski dvor?

Ne radi se samo o Banatskom dvoru već i o gasifikaciji, distributivnom sistemu... Gasovod je sistem koji se mora održavati. A mi ćemo biti prezadužena firma.

Šta je rešenje?

Tarifni sistem mora da bude prilagođen praćenju svih parametara. Sigurno je da i ubuduće možemo da očekujemo promenu kursa. Zato vršimo pritisak na državu, odnosno, na Vladu, Agenciju za energetiku i nadležna ministarstva da jednostavno uvaže ove naše argumente. U protivnom će Srbijagas, kao preduzeće koje po zakonu mora da obezbedi snabdevanje države gasom, biti dovedeno u vrlo nepovoljan položaj.

Terati Srbijagas da radi sa gubitkom je loše i zbog toga što Srbijagas neće moći da se uključi u tržišnu utakmicu, iako bi bilo nužno da mi obezbedimo kvalitet u distributivnom sektoru. To je ta čuvena trojna saradnja opštine, investitora i Srbijagasa. Investitori su ti koji zarađuju, a kad i gde god dođe do problema - krivica i njihovo rešavanje se svale na Srbijagas. Zato insistiramo na povećavanju kvaliteta distributivnih sistema u gradovima i selima, gde se vrši gasifikacija.

Zar se to neće rešiti licenciranjem svih distributera prirodnog gasa u Srbiji?

Primena tarifnog sistema i licenciranje distributera samo će donekle rešiti taj problem. Jer, već ima dosta loše urađenih mreža, u tehničkom smislu, koje rade sa prevelikim gubicima. Očekujem da mnogi od tih distributera zapadnu u probleme jer su radili sa maržama od 30, 40 pa čak i 50 odsto, a njihovi gubici na sistemu dostižu 20 pa i 30 procenata od količine gasa koju isporučuju. Takav sistem je neprofitabilan, gubitnički.

Uz to, pri izgradnji novih mreža radi se neracionalno. Da se dobro isprojektuje, cena priključka u Srbiji ne bi prelazila 500 do 600 evra. A sad se naplaćuje hiljadu i više evra. Pri tome je i kontrola izgradnje distributivnih gasovodnih sistema neadekvatna u tehničkom smislu. Sve, naravno, zavisi ko je investitor, ko radi mrežu. Čuda se kod nas dešavaju, otkrivaju se razne mafije...

Gospodin Čanak je rekao da postoji i gasna mafija i da će joj on stati na put?

Pa dobro, neka gospodin Čanak stane na put svakoj mafiji ali, plašim se da on u svojoj akciji nije za cilj imao obračun sa gasnom mafijom već politički profit.

Izgleda da se cela priča o gasnoj mafiji završila pritiskom na Vladu Srbije da Srbijagasu naredi podelu računa za zimsku potrošnju struje na dva dela.

Da, odloženo plaćanje iznosa poskupljenja tokom zimske potrošnje gasa za šest meseci pored kursa dolara, takođe, negativno utiče na poslovanju Srbijagasa. Ali, nama je najmanji problem sa naplatom gasa kod individulanih potrošača, odnosno, građana. Veći je problem kod distributera i daljinskih sistema grejanja. Evidentan je pad stepena naplate jer, jednostavno, toplane nemaju novca. Toplane i same imaju neadekvatnu cenu prema građanima. To su sve kumulativni efekti. Suočeni smo sa raznim reprogramima za daljinske sisteme grejanja, a tu je i privreda, koja je nelikvidna. Sve skupa, sada imamo ozbiljan problem sa tekućom likvidnošću, koja je ugrožena voljom Vlade Republike Srbije, pa ćemo morati da vidimo kako ćemo da izađemo iz ove situacije.

Koliko Srbijagas sada potražuje od potrošača?

Tekuća potraživanja za ovu grejnu sezonu iznose oko tri milijarde dinara. Sve skupa, Srbijagasu su zaključno sa 31. decembrom 2008. godine potrošači dugovali 4,6 milijardi dinara.

Često se čuje da bi građanima najbolje bilo da im je Srbijagas distributer jer bi tada imali najjeftiniji gas. Kako to komentarišete?

Zakon na neki način to omogućava. Vlasnik mreže je dužan da svoj distributivni sistem stavi na raspolaganje i drugim trgovcima prirodnim gasom. To se, međutim, kod nas u praksi još ne primenjuje. A mi bi, kao javno preduzeće, da smo u boljoj situaciji, mogli da nametnemo svoj ritam svim distributivnim sistemima. Ne znam zašto se to do sada nije dešavalo. Mogli bi da ih, preko Srbijagasa kao javnog preduzeća, nateramo na jednu vrstu tržišne utakmice. Nije stanovništvo osuđeno da trpi loš rad distributera.

Kako bi se to moglo sprovesti?

Tako da Srbijagas kaže: mi hoćemo da prodajemo gas u tom i tom gradu ili selu, i tamošnji distributer bi morao da nam svoj sistem stavi na raspolaganje. To i jeste svrha tarifnog sistema. Da se uvede konkurencija. Ali, Srbijagas sada nema finansijske potencijala za tako nešto. I, to nije dobro za Srbijagas. To je državna poluga. Da me ne razumete pogrešno: nisam pristalica državnog intervencionizma, kojim bi se poništilo tržište. Naprotiv. Ovo bi bio intervencionizam na tržištu, koji bi vršilo javno preduzeće ali sa ciljem da doprinesemo poboljšanju snabdevanja građana i da doprinesemo konkurentnosti na tržištu. A sada se dešava obrnuto. Srbijagas se svodi na transportera i operatera sistema. Država treba, naročito u segmentu gasne privrede, da zadrži mogućnost da interveniše.

Za razliku od Elektroprivrede Srbije, gde se direktno utiče na cenu, jer je elektrodistributivni sistem domaći i električna energija se dobija iz domaćeg uglja i hidropotencijalom domaćih reka, gas je uvozna komponenta. Srbija 92 odsto potrošnje gasa obezbeđuje iz uvoza, što znači da zavisimo od berzanske cene nafte i volje velikih igrača. Srbijagas po zakonu jeste snabdevač ali, ne treba nas zbog toga isključivati iz tržišne utakmice.

Zar ne dozvoljava zakon i sada Srbijagasu da dođe do svakog potrošača, bio on mali ili veliki?

Dozvoljava nam zakon. To je predviđeno i tarifnim sistemom. Ali mi u ovom momentu nemamo kapaciteta da prihvatimo i tu vrstu obaveze. U svakom slučaju to će biti moguće tek nakon licenciranja svih distributera.

A hoćete li tražiti od vlade kao vlasnika da vas oslobodi obaveze snabdevanja gasom gubitaša ili nelikvidnih preduzeća ili ćete tražiti da njihov dug konvertujete u vlasničke akcije?

Nama država propisuje koliko možemo da zaradimo. Mi imamo maksimalno odobren prihod, i sigurno je da nam država neće odobriti toliki profit da bi Srbijagas mogao iz sopstvenih sredstava da otplati neko preduzeće.

Ali, Petrohemija toliko duguje da će Srbijagas postati njen većinski vlasnik?

Tamo gde država ima interesa konvertovaćemo svoja potraživanja u akcije, ali to nama nije cilj. Vlada mora da interveniše iz raznih razloga, često su to strateške potrebe a, tu je i obaveza održavnja socijalnog mira.

Naša je namera da, pošto smo prodali NIS, proširimo delatnost Srbijagasa. O tome treba da razgovaramo sa Vladom Srbije. Ideja je da se doregistrujemo za trgovinu naftom i naftnim derivatima i, ono što je nama važnije, za proizvodnju struje. Zašto ne bi Panonske elektrane ili izgradnja gasnih elektrana u Novom Sadu ili Nišu bili džoint venčer projekat neke strane kompanije sa Srbijagasom? Tu bi nam partner mogli biti Gazprom, EON ili neki drugi provajder gasa.

Za takav projekat neophodno je podzemno skladište gasa.

Tako je. A time bi, istovremeno podstakli našeg budućeg partnera, Gazprom da skladište u Banatskom dvoru bude regionalnog karaktera.

Zar to nije već dogovoreno?

Pa, 800 miliona kubnih metara gasa nije nešto što će spasiti svet, a Banatski dvor ima mogućnost i za veće kapacitete skladištenja. Jedno takvo skladište vrlo je bitno za transport gasa jer, od početka do kraja cevovoda pada pritisak u gasovodu i, ukoliko u delu sistema imate mogućnost da dodajete pritisak, u velikoj meri povećavate fleksibilnost sistema i poboljšavate mu tehničke karakteristike. Mi sa Rusima, inače, imamo dogovor, a tako piše i u Memorandumu s Gazpromom, da će skladište u Banatskom dvoru biti prikačeno na tehnički sistem Srbijagasa. Jer, skladište u Banatskom dvoru bitno je ne samo za gasovod Južni tok već i za gasovodni sistem Srbijagasa: nama je ulazni ventil na granici sa Mađarskom i ako na sredini magistralnog gasovoda do Batajnice uspemo da dodamo pritisak u cevovod imaćemo rešen problem odgovarajućeg pritiska za snabdevanje potrošača na jugu Srbije i velikih potrošača, poput Azotare i Petrohemije, koje zahtevaju konstantni pritisak od 20 bara.
Značaj Banatskog dvora video se prvih dana ove godine, kada je Srbija ostala bez ruskog gasa. Ovih dana glavna je tema zašto podzemno skladište gasa nije završeno.

Da gasovodni sistem Srbije funkcioniše i svi potrošači imaju obezbeđen dotok dovoljnih količina gasa, obaveza je Srbijagasa koju nam je Vlada Srbije naložila. Srbijagas je kompanija koja je odgovorna za izvršenje energetskog bilansa, jer je operator sistema a ne samo snabdevač prirodnim gasom. Bilo bi dobro da to uradimo. Ali, tu nam je limit finansijsko stanje Srbijagasa.

Koliko je potrebno uložiti da više nema tog problema?

Pravila o trgovini gasom podrazumevaju da povlačite ugovorene količine od isporučioca i transportera. Fleksibilnost gasnog sistema može biti velika ako imate gasna skladišta pa možete da intervenišete, što u našem slučaju još nije postignuto jer nije dovršeno skladište u Banatskom dvoru. Već imamo uskladištenih oko 130 miliona kubnih metara gasa, od čega je 100 miliona takozvani jastučni gas. Ali, u ovom momentu mi nemamo kompletnu tehničku mogućnost za neku veću intervenciju u sistemu ni sa tih 30-ak miliona. Čak i da imamo potrebne količine gasa u skladištu, trebaju nam još jedan ili dva kompresora, sudovi visokog pritiska, da se uradi još 12 bušotina i završi dvosmerni gasovod Gospođinci - Banatski dvor, koji bi skladište spojio sa gasovodnim sistemom Srbije. Za to nam treba još oko 22 miliona evra u to će tokom ove, 2009. godine biti završeno. Dovršetkom ovih radova biće povećana tehnička fleksibilnost sistema, da možemo lakše da ubacujemo gas iz skladišta u Banatskom dvoru u sistem gasovoda.

Šta će Srbijagas još uraditi za narednu grejnu sezonu?

Očekujemo da u saradnji sa Rusima, zahvaljujući sporazumu koji je potpisan s Gazpromom, tokom leta ubacimo još gasa u skladište. Mi, inače, leti vučemo male količine a Mađarima moramo da platimo tranzit za ugovorenu isporuku, bez obzira što ne koristime pun kapacitet. Očekujem, zahvaljujući dobroj saradnji sa Gazpromom, da tokom leta određene količine gasa uskladištimo. Te količine će zavisiti od toga kojom brzinom ćemo moći gas da utiskujemo u podzemno skladište. Ali, u svakom slučaju, koliko god da utisnemo biće dobro jer će Srbija imati više gasa tokom naredne grejne sezone.

Kako će se ove investicije odraziti na ugovor Srbijagasa sa Gazpromom za dovršetak podzemnog skladišta Banatski dvor, koji treba da bude sklopljen uskoro?

To nam sigurno neće smetati. Time se povećava vrednost preduzeća. U decembru potpisani Memorandum sa Rusima predviđa usaglašenu procenu vrednosti Banatskog dvora. Mi imamo neke procene koliko, do sada, vredi Banatski dvor. Sve što se ubuduće bude ulagalo biće, takođe, uvaženo. Za kompletan završetak Banatskog dvora do kapaciteta od 300 miliona kubnih, treba oko 90 miliona evra. Sadašnja vrednost Podzemnog skladišta gasa Banatskog dvora je 153 miliona evra, s tim što u ovu sumu nije uključena vrednost gasa koji je dole. Status tog gasa, znači kako ćemo knjigovodstveno da ga vodimo, treba da se reši u dogovoru sa nadležnim ministarstvom jer tu nije reč o gasu koji je prirodno bogatstvo. Taj gas je Srbijagas utisnuo kao „jastučni gas“ u iscrpljeno ležište. U ovom momentu mi taj prošle godine utisnuti gas vodimo kao investiciju.