SRBIJA I ENERGETSKA SCENA SVETA

Cena sirove nafte koja je premašila 125 dolara po barelu, ovogodišnje poskupljenje prirodnog gasa za više od 50 odsto i sve skuplja električna energija samo su vrh ledenog brega svetske energetske krize u kojoj su sitni igrači, poput Srbije, najčešće samo pioni u igri ili kolateralna šteta globalnih energetskih vođa koji diktiraju pravila i odlučuju koliko će kome pripasti od "energetskog kolača.



Da bi se uklopila u ovu planetarnu energetsku utakmicu Srbija je potpisala Ugovor o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope i otpočela sa reformom energetskog sektora, odnosno sa reformom državnih preduzeća, koja su duže od pola veka gospodarila domaćim rezervama nafte, prirodnog gasa, uglja i hidropotencijalima, koja su proizvodila, prerađivala i prodavala ove energente, postajući tako ključni činilac državne privrede i najveći finansijer samog državnog aparata.

Zavisnost od uvoza energije

Govoreći šta je to što sada određuje uslove razvoja i tržišnu poziciju srpske energetike u okruženju Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije kao ključne parametre navodi visoku uvoznu zavisnost u sektoru prirodnog gasa (90%) i nafte (80%) i još uvek relativno mali neto uvoz električne energije.

- Tokom 2007. godine Srbija je za uvoz svih energenata platila više od 3 milijarde američkih dolara. Moramo biti svesni oskudnih domaćih energetskih resursa jer lignita u Srbiji ima za oko 50 godina eksploatacije (bez rezervi na Kosmetu), a rezerve nafte i gasa su veoma male. Preostali hidropoencijal je znatno skuplji od iskorišćenog, a obnovljivi izvori energije mogu pokriti tek manji deo porasta potrošnje energije. Cene nafte i gasa u svetu veoma su visoke a njihovo dalje kretanje sasvim je neizvesno, kaže Ljubo Maćić napominjući da su cene svojevrsno iznenađenje, jer do 2003. godine ni jedna relevantna institucija nije dugoročno predviđala cene više od 30 dolara po barelu sirove nafte.

Održavaju se i veoma visoke cene električne energije, što je posebno evidentno u regionu jugoistočne Evrope, gde kasni izgradnja novih elektrana, tako da raste manjak proizvodnih kapaciteta. Maćić navodi da do 2020. godine u ovom regionu treba revitalizovati ili izgraditi nove elektrane ukupne snage od 22.000 MW, što je "jednako polovini sadašnjih instalisanih kapaciteta".

- Srbija ima centralnu poziciju u regionu i dobre veze sa susednim elektroenergetskim sistemima. Uz to se grade ili analiziraju mogućnosti za nove dalekovode. Ta pozicija Srbije se popravlja novim magistralnim gasovodom i očekivanim naftovodom, navodi Maćić, posebno ističući povoljnu strukturu elektroenergetskog sistema Srbije, koja se bazira na relativno povoljnim energetskim resursima: trećina električne energije se proizvodi u hidroelektranama a dve trećine iz termokapaciteta koji troše domaći lignit.

Kao bitne faktore za srpsku energetiku Maćić navodi efikasnost energetskih sistema u odnosu na druge i potencijalnu konkurenciju. Pokazatelji se, prema njegovim rečima, poboljšavaju u različitom stepenu. Takođe je evidentno da rast potrošnje električne energije u Srbiji i odlaganje početka izgradnje novih elektrana neminovno vodi povećanju uvoza. Srbija se, uz to, mora izboriti sa niskom energetskom efikasnošću u potrošnji energije, sa potrebom povećanja investicija u poboljšanje zaštite životne sredine, sa uticajem klimatskih promena i troškovima povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije. Ne manje bitan činilac je i rast cena energetske opreme, do kog je došlo zbog rasta cena čelika i drugih sirovina, kao i zbog visoke tražnje.

- Sada se već govori o tome da je jedinična investicija porasla na više od 1.500 evra po kilovatu instalisane snage u termoelektranama na lignit, ističe Maćić navodeći da se sada radi sa novim i usavršenim energetskim tehnologijama: termoelektrane visoke efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije, podzemno skladištenje emitovanog ugljendioksida, unapređene nuklearne tehnologije, energetski efikasniji uredjaji na strani potrošnje...

Zbog samog strateškog značaja energetske sigurnosti uz sve ekonomske faktore sve veći su i rizici vezani za političku stabilnost.

- Treba imati u vidu da za jedan procentni poen skuplji kapital za više od pet odsto poskupljuje električnu energiju iz objekata kao što je, na primer TE Kolubara B, upozorava Maćić.

Realizacija Ugovora o energetskoj zajednici u Srbiji

Generalno, u elektroenergetskom sektoru zahtevi koje je Srbija preuzela potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope u dobroj meri su ispunjeni ili je ispunjavanje u toku, dok se u gasnom sektoru više kasni. Slična ocena je sadržana i u izveštajima same Energetske zajednice, koja u ovim zemljama redovno, periodično prati realizaciju odredbi Ugovora, odnosno prilagođavanja i postupanja u skladu sa regulativom Evropske unije.

- Institucije su uspostavljene i funkcionišu. Većina podzakonskih akata je doneta i ona su u različitim fazama primene. Agencija za energetiku je donela sva podzakonska akta koja su u njenoj nadležnosti; metodologije za obračun troškova sistema i priključaka i tarifne sisteme za sve sektore, izuzev tarifnog sistema za skladište prirodnog gasa. Većina energetskih subjekata je stekla uslove i dobila licence. U skladu sa odredbama Ugovora o energetskoj zajednici, Agencija je donela odluke, kojima su svi kupci prirodnog gasa i električne energije, izuzev domaćinstava, stekli uslov da budu kvalifikovani kupci, što znači da mogu da biraju snabdevača. Samo jedan potrošač gasa je dobio ovaj status. Nijedan potrošač električne energije nije pokazao interes da postane kvalifikovani, jer nije mogao naći energiju po nižoj ceni od one po kojoj mu je EPS prodaje, kaže Maćić komentarišući da je zbog toga jedno od važnih pitanja o kome treba raspravljati prilikom izmena Zakona o energetici i njegovog daljeg prilagođavanja evropskoj regulativi i status kvalifikovanih kupaca.

Cena korišćenja elektroenergeskog prenosnog sistema je od 01. januara 2008. godine regulisana, a očekuje se da će tokom godine početi da se primenjuje i tarifni sistem za korišćenje distributivnih sistema, kao i tarifni sistemi u gasnom sektoru. Da podsetimo, cene obračunavaju energetski subjekti, Agencija daje mišljenje, a Vlada saglasnost. Srbijagas je upravo dostavio svu dokumentaciju za regulaciju cena transporta, distribucije gasa, kao i za tarifne kupce.

- Moram da istaknem da je razdvajanje računa po delatnostima u okviru Srbijagasa, posle intenzivnog rada, veoma dobro izvršeno. Savet Agencije je dao i saglasnost na veoma važan akt, Pravila o radu prenosnog sistema, koji je pripemila Elektromreža Srbije, a usaglašavaju se Pravila o radu distributivnog sistema koje je uradila Elektroprivreda Srbije. Agenciji su dostavljene prve verzije pravila o radu transportnog sistema i distributivnog sistema za gas i transportnog sistema za naftu, ali se ovi akti moraju značajno doraditi. U okviru monitoringa energetskih preduzeća Agencija uspostavlja sistem praćenja njihove interne efikasnosti. Do sada prikupljeni podaci pokazuju da ona u nizu pokazatelja zaostaju u različitom stepenu za najefikasnijim srodnim kompanijama, kaže Maćić ističući da "ima i onih koji su po pojedinim parametrima uporedivi sa preduzećima razvijenih zemalja".

Agencija je veoma aktivna u telima Energetske zajednice u aktivnostima koje se, pored ostalog, tiču upravljanja zagušenjima na regionalnim mrežama, balansnog tržišta i regionalnog energetskog tržišta. Krajnje efekte ovih aktivnosti bi trebalo da osete kupci električne energije u regionu, a veoma su važni za Srbiju zbog mogućnosti dodatne valorizacije resursa i pozicije energetskog sistema.

Neophodna dugoročna politika cena energenata

- Cene energenata su svakako uvek aktuelno i teško pitanje. Dobro je poznato da je cena električne energije u Srbiji niža nego u ogromnoj većini zemalja Evrope, kao i da domaćinstva plaćaju prirodni gas po nižim cenama od potrošača iz ove kategorije u velikom broju zemalja. Moram reći da ta činjenica nije argument za Agenciju, kada daje mišljenje o cenama. Ona služi samo za poređenje, a Agencija svoje mišljenje zasniva na analizi opravdanosti troškova po njhovoj strukturi i po delatnostima, objašnjava Maćić. Komentarišući da Srbija u ovom trenutku nema dugoročniju politiku cena energenata Maćić kaže:

- Cene korišćenja mreža se odnose na monopolske delatnosti i uvek će biti regulisane. Međutim, u Srbiji će još u jednom periodu biti regulisane cene energije za veliki deo krajnjih kupaca. Energetska preduzeća moraju što pre završiti svoje planove razvoja, koji će predstavljati ključnu podlogu za dugoročnije sagledavanje cena i za Agenciju biti veoma važni prilikom davanja pojedinačnih mišljenja o cenama. U svakom slučaju, cene moraju odražavati troškove i obezbediti dugoročnu održivost sistema, a to znači uključiti i relevantne faktore pomenute ovde na početku i obezbediti pouzdano snabdevanje. Ipak, bez elektrane nema električne energije. A da bi se pomenute cene mogle uspostaviti, mora se ubrzati priprema efikasnijih i selektivnih mera zaštite siromašnih slojeva stanovništva.

Reforma energetskog sektora

Efekti liberalizacije u energetskom sektoru u svetu su u duzem periodu bili vidljivi i nedvosmisleno u celini išli u korist potrošača. Doveli su do pada cena, poboljšanja usluga... Već posle 2000. godine pokazalo se da nisu svi modeli i sva rešenja bili uspešni. Praveći paralelu Srbije sa svetom, Maćić ukazuje da se u SAD pokazalo da posle 2000. godine cene rastu znatno brže u državama u kojima je elektroprivreda deregulisana od onih u kojima je regulisana. U osam država deregulacija je suspendovana, a one u kojima je aktivna su u manjini. Ali, na drugoj strani, tržište na istočnoj obali efikasno funkcioniše.

- U Evropskoj uniji, pa i u našem regionu, rast cena električne energije od 2003. godine se ne može opravdati samo rastom cena gasa, uglja i troškovima ublažavanja klimatskih promena. Neophodne margine proizvodnih kapaciteta su pale u nekim regionima na nedozvoljiv nivo. Primenjeni modeli tržišta ne pokazuju u svim uslovima da efikasno i izvesno rešavaju problem sigurnosti snabdevanja blagovremenom izgradnjom novih kapaciteta, kaže Maćić napominjući da je takvo ponašanje bilo inicirano i neracionalnim viškovima kapaciteta u državnim elektroprivredama.

Ističući da se u zemljama starog kontinenta nastavljaju koncentracije u gasnom i elektro sektoru prvi čovek Agencije za energetiku Srbije komentariše da na tu tendenciju Evropska komisija ne gleda dovoljno kritično.

- U Zapadnoj Evropi se održavaju a na Istoku ponovo uspostavljaju vertikalno integrisane strukture, sa argumentacijom da samo one mogu obezbediti sigurnost snabdevanja, velike investicije i ekonomiju razmere. Vlade uzimaju u otvorenu zaštitu nacionalne energetske šampione, u Španiji i Francuskoj... a ima i pojava direktne zaštite nacionalnog tržišta, u Slovačkoj, na primer. Na drugoj strani, pokazalo se da privatizacije u neuredjenom okruženju vode lošim rezultatima, navodi Maćić.

Govoreći o tome da je težište evropskih reformi gasnog i elektroenergetskog sektora u znatnoj meri prethodnim, drugim, a još naglašenije nedavno predloženim, trećim reformskim paketom, stavljeno na maksimizaciju i efikasno i transparentno korišćenje prekograničnih kapaciteta i saradnju operatora sistema, Maćić pojašnjava:

- Ranije se došlo do zaključka da se jedinstveno evropsko energetsko tržište ne može odmah uspostaviti, da bi tržišta na nacionalnom nivou ostala mala i izolovana, pod uticajem lokalnih dominantnih igrača, te je Evropa podeljena na tri gasna i sedam elektroenergetskih regiona. Sada je u pripremi osmi, u Jugoistočnoj Evropi, gde je predviđeno da pripadne i Srbija i gde će i EPS morati dokazivati svoju efikasnost i vrednost. Nedavno je Evropska komisija ocenila da je u svim regionima u prethodne dve godine postignut napredak koji opravdava postavljene ciljeve.

Najveći spor u vezi sa trećim reformskim paketom je nastao u vezi sa vlasničkim razdvajanjem delatnosti prenosa od tržišnih delatnosti (proizvodnja, trgovina), čemu se čvrsto protive Nemačka, Francuska i još neke zemlje. Na drugoj strani, manje je sporova oko jačanja nadležnosti regulatora i njihove saradnje na nivou EU.

- Potvrdjuje se da nema konačnog, gotovog modela reformi energetskog sektora. Energetsku scenu dodatno čine kompleksnom i dinamičnom klimatske promene za koje se vezuje energetika kao najznačajniji uzročnik. Tržište je svakako najsavršeniji model za povećanje efikasnosti, ali je očigledno da se u energetici njemu može prepustiti nešto manje nego što je na početku izgledalo da treba. A u pronalaženju prave mere mogu pomoći samo jake institucije i strpljiv, istraživački i stručan timski rad, kaže Maćić i pita se "Imamo li sve to?"