SEČENJE VRPCE I OZBILJNI DOGOVORI

Umesto u oktobru najavljivane pa otkazane posete premijera Rusije Vladimira Putina u Srbiju danas stiže prvi čovek Gazproma Aleksej Miler. Reklo bi se pomalo iznenada, kad već nije došao 1. oktobra, kada je s komercijalnom upotrebom startovalo podzemno skladište prirodnog gasa Banatski dvor, čiji je Gazprom većinski vlasnik (51 %). Njegova poseta pomalo je iznenadila i Ruse u Naftnoj industriji Srbije (u većinskom vlasništvu Gazpromnjefta – ćerke firme Gazproma), koji su ga očekivali tek u decembru, u vreme rođendana pančevačke rafinerije, koja sledeći rođendan treba da dočeka modernizovana, sa završenim postrojenjem, koje će proizvoditi gorivo evro kvaliteta. Kao razlog za dolazak Milera u Srbiju izvori Balkanmagazina među Rusima u Beogradu, međutim, ne navode protokolarne manifestacije: svečano puštanje u rad Banatskog dvora, odnosno, svečano puštanje u rad komandne sale u rafineriji u Pančevu i obilazak radilišta sa novim rafinerijskim postrojenjem. Jeste da i Rusi, poput Srba, vole svečarenje ali, Miler je uoči novogodišnjih i božićnih praznika došao mnogo ozbiljnijim poslom – da lično sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem pokuša da reši pitanja koja usporavaju realizaciju Gazpromovih energetskih planova u Srbiji.

Boris Tadić i Aleksej Miler

Strateška uloga Srbije za Gazprom

Samo ugovaranje isporuka gasa Srbiji za narednu deceniju Rusima, naravno, nije najbitnija stvar, jer i ruski i zapadni analitičari već s dobrom dozom podsmeha ističu da je količina koju Gazprom prodaje Srbijagasu na nivou statističke greške. Čak da Srbija tokom nastupajućih deset godina potrošnju sa sadašnje dve milijarde kubika “plavog energenta” i duplira na četiri teško je da bi se to bitnije odrazilo na bilanse i prihode Gazproma. To, naravno, ne znači da je uloga Srbije kao kupca za podcenjivanje. Tim pre što kroz Srbiju postojećim gasovodnim vezama kroz Mađarsku i gasovodom Južni tok, koji treba da bude završen do 2015. godine, treba da idu gasne konekcije ka Republici Srpskoj, odnosno, Bosni i Hercegovini i ka Hrvatskoj. Razgovori o izgradnji gasovoda Sava (interkonekcija od Beograda ka Banjaluci) već su započeti.

Ovo grananje Južnog toka na prostorima ex YU država Gazpromu je strateški bitno zbog toga što EU forsira da će na ovim prostorima graditi TAP (Transjadranski gasovod) i IAP (Jonsko – jadranski gasovod). Srbija kao zemlja u kojoj je Gazprom našao najvernijeg saveznika za gradnju Južnog toka tu svoju vernost sada treba da iskoristi: za što povoljniji aranžman o dugoročnoj nabavci gasa. Sama cena tu, svakako, nije nebitna. Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović već je najavio da se može očekivati da se dugoročnim ugovorom obezbedi gas jeftiniji za najmanje 10 odsto ali, puno je tehničkih stvari koje su još nepoznanica.

A povoljnosti po Srbiju u ceni i uslovima za isporuku gasa svakako će zavisiti od toga da li će Miler biti zadovoljan pregovorima sa srpskim zvaničnicima oko za Gazprom mnogo važnijih pitanja.

Južni tok

Sporna imovina

Miler, naime, u Srbiju dolazi da reši i neke već akutne probleme, koji umnogome otežavaju realizaciju nekih poslova. Reč je, pre svega, o spornoj imovini NIS-a i Srbijagasa, odnosno, o tome da država još nije završila poslove uknjižbe imovine na NIS i Srbijagas. Mada su iz Vlade Srbije u više prilika isticali da prebacivanje imovine na NIS neće biti problem do sada je na ovo akcionarsko društvo uknjiženo tek 30 do 35 odsto imovine sa kojom kompanija raspolaže. Prebacivanje imovine na Javno preduzeće Srbijagas, takođe, je uticalo na poslove oko skladišta Banatski dvor, a moglo bi se pokazati i kao kamen spoticanja prilikom izgradnje Južnog toka.

Banatski dvor

(Ne)poželjne ruske firme

Dok je pitanje imovine počelo da se rešava Srbija je, kao država potpuno zakazala po pitanju izdavanja potrebnih dozvola Gazpromovim filijalama banke i osiguravajućeg društva. Sad već bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i javno je prozivan zbog toga što je, navodno, pravio smetnje dolasku Gazprom banke u Srbiju, a sada je u sličnoj poziciji Sogas, osiguravajuća kuća koja je sa Srbijagasom napravila zajedničku firmu. Nedavno je iz NBS saopšteno da Srbijagas i Sogas za zajedničku firmu u Srbiji nisu dostavili svu potrebnu dokumentaciju za izdavanje dozvole za rad za zajedničke osiguravajuće kompanije u Srbiji.

Sada Bajatović ponovo najavljuje dolazak i Sogasa i Gasprombanke, koji treba da prate izgradnju energetskih projekata, pre svega Južnog toka, čiji krak kroz Srbiju će koštati 1,4 milijarde evra (Srbijagas treba naredne ili početkom 2013. godine da obezbedi oko 200 miliona evra).

Aleksej Miler i Dušan Bajatović

Udomnjavanje gubitaša

Ostaje, dakle, da se vidi hoće li se predsednik Tadić dobro snaći u ulozi pregovarača i da li će uspeti da se sa Milerom dogovori oko dolaska ovih ruskih finansijskih institucija u Srbiju. Ne treba sumnjati da će od toga zavisiti uspesi pregovora i sudbina dela privrede kojoj je gas ne samo energent već i sirovina. Reč je o Azotari, koju je Srbijagas već preuzeo na ime nenaplaćenih potraživanja, ali i o komšijskoj firmi, pančevačkoj Petrohemiji, koja duguje ne samo Srbijagasu već i NIS-u. Za Azotaru Srbijagas, po Bajatovićevim rečima, već traži strateškog partnera (ne samo među ruskim firmama), a Petrohemija je po mnogim nezvaničnim pričama već viđena kao frima koju će zajedno preuzeti Srbijagas i NIS. Ovaj aranžman je Rusima bitan zbog NIS-a, da zaokruže proizvodni proces jer iz pančevačke rafinerije Petrohemiji isporučuje primarni benzin. Sa ovim pančevačkim firmama u svojevrsnom tehnološkom lancu su i kikindski MSK kao i pogoni u Šapcu i Loznici. Za Srbiju je, svakako bitno da se nađe rešenje za Petrohemiju jer ona je, iako gubitaš, drugi po veličini izvoznik iz Srbije. Na prvom mestu je, da podsetimo, Ju es Stil.

Rafinerija nafte Pančevo

Gasne elektrane

U kategiriji potrošača gasa su i planirane gasne elektrane. Iz Srbijagasa su do sada u više navrata najavljivali da su zainteresovani za ulazak u strateška partnerstva za izgradnju gasnih termoelektrana, pre svega u Novom Sadu ali i Nišu, Pančevu i Beogradu. Sve bi one bile kapaciteta od po 450 megavata instalisane snage. Bajatović je za Balkanmagazin potvrdio da je već otpočet proces doregistracije Srbijagasa za poslove proizvodnje električne energije. Gazprom (odnosno NIS) bi, dakle, mogao biti partner Srbijagasu na tenderu koji se već mesecima prolongira za izgradnju gasne termoelektrane – toplane u Novom Sadu. Ovakav scenario je pre nekoliko meseci obznanio državni sekretar u ministarstvu energetike i infrastrukture Dušan Mrakić, precizirajući da NIS o tome već razgovara sa predstavnicima Elektroprivrede Sebije. Kao rok za izbor strateškog partnera za novosadsku gasnu elektranu iz EPS-a su najavili sredinu decembra. Taj termin svakako ne bi valjalo pomerati jer, ovogodišnja suša je već na startu zime pokazala da Srbiji nedostaju nove elektrane: zbog slabog dotoka vode hidrocentrale proizvode mnogo manje struje od planiranih količina, termoelektrane na ugalj ne mogu da podmire povećanu potrošnju električne energije pa stara novosadska termoelektrana-toplana ovih dana radi punom parom, a iz EPS-a najavljuju da pregovaraju o uvozu električne energije.

Ima, dakle, prostora i za nove kapacitete u gasnim elektranama, koje, doduše, proizvode skuplju struju ali, mogu da se upale kad ovog energenta manjka na tržištu i mogu da donesu siguran profit.

Miler će sa Tadićem svakako razgovarati i o tome što će Gazprom na ime starih potraživanja preuzeti deo imovine Progresa. Za tu priču vezana su i pitanja vlasništva u Progres gas trejdingu i Jugorosgasu. Čini se da je sve ovo previše tema za jednodnevnu posetu Milera Srbiji. Naš predsednik i ruski biznismen javnosti će se obratiti u najavljenim izjavama. A šta su, zapravo, dogovorili od svega ovoga biće neiscrpna tema građana koji priželjkuju jeftiniji gas, političara koji preferiraju ili ne vole Ruse...