PROTIVNICI SPORAZUMA SA RUSIJOM NE POSUSTAJU

U Vladi Srbije opet disharmonija - ko u klin, ko u ploču. Dok ministar energetike Petar Škundrić, uoči minulog vikenda, tvrdi da se pregovori s Rusima odvijaju prema planu, potpredsednik Vlade Srbije, Mlađan Dinkić je istovremeno obnarodovao da je, skupa s premijerom Mirkom Cvetkovićem, pisao tim istim Rusima i najavio da će pregovori s Gazpromom početi naredne (valjda ove) nedelje. Sve ono što se o Dinkićevom pismu uoči i posle njegovog slanja dalje čulo u javnosti nezvanične su informacije, spretno lansirane medijima iz dva kabineta lidera G 17 plus.

Novi razlozi za odlaganje
Da ponovimo ukratko. Najpre je procurila vest da Rusi u predlogu ugovora o kupovini 51 % NIS-a, koji su dostavili Vladi Srbije, "bahato" traže da se srpski pregovarači saglase s tim da u buduću zajedničku firmu s Gazpromnjeftom ne ulože 500 miliona evra za modernizaciju već da se ona zaduži, podižući kredit u tom iznosu. Sve ovo, navodno, zbog astronomskog pojeftinjenja sirove nafte i činjenice da Gazprom gubi u petrolejskom biznisu zato što nema sopstvenih istražnih naftnih bušotina već kupuje dokazana ležišta „crnog zlata“.

Sledeća vest koju, naravno nezvanično, saopštavaju iz vladinog tima za pregovore je da Rusi hoće da ulože ugovorenih 500 miliona, ali da traže da se NIS posle potpisivanja ugovora zaduži za 700 miliona evra. I ova suma potrošila bi se za modernizaciju ali, nema tumačenja da li to menja vlasničku strukturu privatizovanog NIS-a.

Kao odgovor na ovu rusku inicijativu Dinkić objavljuje da je poslato pismo u kome se Rusima nudi dodatni paket akcija NIS-a, ali po većoj ceni od dogovorene. Prema dostupnim, opet nezvaničnim informacijama sa ponuđenom cenom za dodatne akcije treba da se postigne cena koju bi Srbija za NIS dobila da je on prodavan na osnovu procene Dilojt&Tuš-a (2,2 milijarde evra).

Kada se zna da je Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije rekao da nema izmene Sporazuma koji je Skupština Srbije već ratifikovala, nameće se pitanje čemu ova inicijativa. I otkud to da premijer Cvetković sad podržava Dinkića, umesto da insistira na tome da se u finišu pregovora utvrdjuje što bolja pozicija za srpsku stranu. A ostalo je prilično toga za usaglašavanje. U kratkom roku. Čak i ako bi Rusi pristali da se potpisivanje ugovora prolongira sa kraja novembra na period između 15. i 22. decembra.
Nerešena pitanja kupoprodaje NIS-a

Za usaglašavanje je preostalo da se pravno definiše šta spada u imovinu NIS-a koja se prodaje Rusima. Jer, rafinerije su, na primer, vlasništvo države. Nova velelepna poslovna zgrada u Novom Sadu, prema nekim informacijama, takođe, nije uknjižena. Poseban problem mogli bi biti objekti dati NIS-u na korišćenje. Nije preciziran ni budući kapacitet rafinerija, buduće poslovanje NIS Naftagasa i eksploatacija nafte i gasa iz domaćih nalazišta, status koncesije u Angoli... Posebno je osetljivo pitanje korišćenja prirodnog gasa iz domaćih izvora.

Rešenje za Naftagas trebalo bi, prema izvorima Balkanmagazina, da se pravi po „Beloruskom modelu“, odnosno, da se insistira da i Srbija dobije ono što je Rusija dozvolila Belorusiji - da rusku naftu prerađenu u ovdašnjim rafinerijama oslobađa exportne takse, koja je oko 340 dolara po toni. Ugovor Belorusije sa Rusijom je podrazumevao da je exportne takse oslobođena samo nafta čijom preradom se dobijeni derivati plasiraju na unutrašnjem, beloruskom tržištu. A ruskom izvoznom taksom opterećeni su derivati namenjeni izvozu iz Belorusije, s tim što je dobit od te takse deljena u srazmeri 80 odsto Rusima prema 20 odsto Belorusima. Kad su uvideli da Belorusija vara u poštovanju ovakve preraspodele dobiti, Moskva se naljutila i raskinula. Sledi insistiranje Belorusije pa im je Rusija ponovo odobrila određeni procenat od te takse za svu naftu koja se prerađuje u Belorusiji.

Kad se taj scenario prebaci na Srbiju imamo nekoliko bitnih momenatata. Najpre je tu cena nafte, koja je povoljnija od one po kojoj NIS sada nabavlja „crno zlato“. Tih 340 dolara po toni bi, na sadašnju preradu od oko četiri miliona tona, za ekonomiju Srbije bila ogromna dobit, jer reč je o 1,2 milijarde dolara uštede godišnje. Svaki procenat od toga je značajan.

Ako se to postigne i cena derivata može biti niža nego sada a, zašto ne i od one koja je aktuelna u drugim zemljama. Tu je, međutim, bitno precizirati malogranični promet derivata. Za budući NIS je bitno da se Gazpromnjeft obaveže da preradu duplira i poveća na 7 miliona tona godišnje, s tim da derivati budu kvaliteta koji zahtevaju standardi EU.

Striktno poštovanje toga prava značiće, istovremeno da naši susedi ne strahuju od potencijalnih damping cena Gazpromnjefta.

Za buduću mešovitu firmu kvalitet goriva je bitan i zbog toga što NIS sada drži manje od 50 % tržišta Srbije naftnim derivatima. Osim najavljenog ukidanja uredbe po kojoj NIS ima monopol do 2010. godine, treba precizirati i kada će se i kako promeniti cenovna formula za promet naftnih derivata. Kako ističu u NIS-u, ne bi trebalo i ubuduće da OMV i drugi prometnici imaju fiksnu prometničku maržu, što im je još Miroljub Labus dao. Ova formula, kako kažu, obezbeđuje im da posluju bez rizika. To se sada manifestuje tako da ovi prodavci derivata imaju garantovanu zaradu.

Veliki problem bi mogao biti i ekološki deo aranžmana s Rusima. Opšte je poznato da su i pančevačka i novosadska rafinerija zastarele ali malo se detalja zna o stepenu zagađenja zemljišta, podzemnih voda i ostalim ekološkim parametrima koji se svrstavaju u takozvano istorijsko zagađenje. Ako se s Rusima ne napravi validan presek zatečenog stanja i ne precizira šta je potrebno učiniti da rafinerije rade „čisto“, oni bi mogli kalkulisati s modernizacijom rafinerija i sva buduća zagađenja pripisivati prethodnim prljanjima životne sredine. Sagovornici Balkanmagazina iz NIS-a kažu da su Rusi vrlo pedantno evidentirali zatečene ekološke parametre. I Srbija bi trebalo da ih ima, mada u ovih godinu dana priprema za prodaju NIS-a nije urađena studija zagađenja.

Gasprom kao Fijat?
Na srpskim pregovaračima je da mudro ispregovaraju ovaj segment budućih obaveza kupca. Ovde bi mogla da se krije i zamka ako se ne utvrde uzajamni odnosi u sferi ekologije. Rusi insistiraju da dobiju tretman kao Fijat koji je tražio da Srbija „pokrije“ istorijsko zagađenje. Uz to, Srbija ima stroge ekološke propise ali, zatečeno stanje pokazuje da ih ne poštujemo.

Mada se ovih dana ponovo lansira priča da se i Petrohemija ubaci u paket sa NIS-om, što su Rusi već odbili, srpski pregovarači bi morali da se pozabave budućim odnosima sa zavisnim preduzećima. To znači da treba definisati odnose sa preduzećima u kojima je NIS vlasnik dela akcija. Pored Petrohemije tu spada i MSK Kikinda.

Dinkićeva ponuda prodaje većeg paketa od 51 % akcija mogla bi dodatno zakomplikovati odnose jer i bez toga Gazprom će biti većinski vlasnik. Trebalo bi, dakle, definisati pitanje takozvane „zlatne akcije“, odnosno prava manjinske strane da u određenim situacijama koristi veto na odluke koje mogu biti štetne po Srbiju i sam naftni sektor.

Pitanje je i organizacionog oblika te buduće srpsko – ruske firme, da li će biti akcionarsko društvo, kako će funkcionisati organi upravljanja, gde će biti sedište kompanije...

"Gasovito stanje"
Evidentno je, takođe, da se akcenat stavlja na NIS i samo potpisivanje ugovora za ovaj deo međudržavnog aranžmana s Gazpromom. A trebalo bi, zapravo, voditi računa da se ne proda NIS pre nego što se utvrde detalji vezani za gradnju Južnog toka i dovršetak podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru. Sagovornici Balkanmagazina tvrde da imaju nezvanične potvrde od Rusa da će Južnim tokom teći 22 milijarde kubnih metara gasa godišnje. To je preko dva puta veća količina od one u Sporazumu (gde piše više od deset milijardi kubnih metara) ali od usmenih obećanja do stavljanja tih cifri na ugovor za gasni deo aranžmana sve su samo obećanja. Treba insistirati, takođe, da se kapacitet skladišta Banatski dvor poveća do 800 miliona kubika i precizirati vlasničke odnose i pravo korišćenja srpske strane. Da ne budemo i dalje bez skladišta za prirodni gas.

Treba, takođe, pre potpisivanja ugovora dogovoriti budući statrus JP Srbijagas, ko će uvoziti gas u Srbiji i da li će i u ovom segmentu srbija imati povlašćen status, kao Belorusija. Uloga Jugorosgaza u celoj priči je, zapravo, bitna jer Rusima se ne sme dozvoliti da sami odlučuju kada će aktivirati neku od svojih ćerki firmi u Srbiji, bez obzira na to da li je srpska strana u njoj manjinski akcionar (Jugorosgaz) ili ravnopravni vlasnik (bićemo u Progresgastrejdingu kada se završi kupovina akcija koje Progres ima u toj firmi).

„Gasovito stanje“ rekli bi šereti. Zato nije zgoreg insistirati da se u takozvanom krovnom ugovoru s Gazpromom razjasne određeni detaljim, kojima će Srbija biti zaštićena, da se ne desi da potpišemo ugovor sa Gazpromnjeftom i prodamo NIS a Rusi potom ostanu bez obaveze da ispune ostala dva elementa trojnog sporazuma.

Naravno, možda od svega ne bude ništa. Pismo Rusima je još jedan pokušaj Mlađana Dinkića da obori međudržavni sporazum sa Gaspromom kažu, doduše nezvanično, u NIS-u i DSS-u. Menadžment NIS-a čeka, ipak, da se o svemu izjasni DS koja je u ovoj firmi na rukovodeće funkcije postavila svoje partijske kadrove. DSS će kao opozicija, valjda nešto progovoriti, barem u Skupštini Srbije.