PROLEĆNI UZLET CENA ENERGIJE

Posle benzina, čija cena će, najverovatnije, biti korigovana krajem ove ili početkom naredne nedelje, u Srbiji će poskupeti i gas a s proleća i struja. Ako Skupština Srbije ne usvoji odluku o povećanju akciza na naftne derivate benzin, potrošači će za litar goriva morati da plate pet do osam dinara više. Ako poslanici prihvate akcize, benzinski oktani će biti skuplji možda i svih 11 a dizel čak 15 dinara po litru.

Poskupljenje ili nestašica goriva

U četvrtak se pravi novi presek cena sirove nafte i kursa dolara. Kako se najavljuje pad cene „crnog zlata“, možda će poskupljenje naftnih derivata biti i blaže ali, neminovno je da će vozači morati za gorivo da izdvoje više novca. Mada je nezahvalno praviti preliminarne računice, pesimističke prognoze kažu da bi sa povećanim akcizama za litar benzina trebalo 83, a za isto toliko dizela 73 dinara. Sada je, inače, akciza za litar benzina 35,91 dinar a za litar dizela 19,1 dinar. Po novom, akcize na benzin će u državnu kasu po litru benzina „upumpati“ 42 a po litru dizela 25 dinara.

U Srbiji je uvek, naravno, moguć i scenario da vlada odluči da ne sekira građane pa malo oteže s korekcijom cena. Ili ih ublaži. Poskupljenje je, međutim, neminovno jer naftaši vape za njim, a i u okruženju su cene počele da „skaču“. Tako će od ponoći, cene benzina u Hrvatskoj, na pumpama INE biti povećane za, prosečno, 7 %, dizeli će poskupeti oko 6,5 %, a najviše će, za 13,1 % poskupeti evro dizel. Za litar bezolovnog benzina vozači u Hrvatskoj će, prema izveštajima tamošnjih agencija, plaćati 6,59 kuna (dosadašnja cena je bila 6,15), litar benzina sa 95 oktana će koštati 6,49 kuna (do sada 6,05), a super Plus 98 poskupljuje na 6,63 kune (sa 6,18). Nova cena Eurodizela biće 6,69 kuna (do sada bila 6,29), dizela 6,55 umesto 6,14 kuna a za litar evrodizela će sa 3,63 poskupeti na 3,21 kunu. Litar lož ulja poskupljuje sa 3,58 na 3,99 kuna. Odnos evra i kune je, inače, oko 1 prema 7.

Ne sporeći da će za vozače ovolika korekcija cene derivata biti udarac na džep, Aleksandar Mileusnić, direktor Petrobart-AVIA ističe da je poskupljenje goriva neminovno jer “u suprotnom neće biti benzina i dizela na privatnim pumpama”. Milesunić krivi državu zbog toga što već odavno nije promenila formulu za izračunavanje maloprodajne cene tečnih goriva.

-Država se nedomaćinski odnosi prema naftnim kompanijam, i prema NIS-u, koji je sada privatizovan i prema nama, koji smo privatni kapital. Ova formula za izračunavanje maloprodajne cene neprimenjiva je već tri godine. Mi naftaši stalno nadležnima ukazujemo da je treba menjati. Do jula, do kada je cena sirove nafte rasla, mi smo zbog te formule nešto manje zarađivali a potom, kada je cena nafte a s njom i derivata počela da pada mi smo mnogo više gubili. Razlog tome je što mi moramo da imamo zalihe, s kojima smo stalno bili u minusu – objašnjava Mileusnić, napominjući da im glavobolje zadaje i to što kurs nije adekvatno ukalkulisan u formulu za izračunavanje cene derivata.

Gas "pod gasom"

Sa korekcijom cena naftnih derivata energenti, međutim, samo hvataju zalet jer poskupljenju se nadaju i u Srbijagasu i u Elektroprivredi Srbije.

Posle prošlogodišnjeg poskupljenja prirodnog gasa, koje je uzdrmalo političku scenu Srbije, stiže i novo obraćanje Srbijagasa Vladi Srbije da im odobri poskupljenje koje će „ispeglati“ kursne razlike (pad dinara u odnosu na dolar). Zvanično Srbijagas ne traži da se poskupljenjem obuhvati i dodatni trošak koji je ova firma imala zbog vanrednog uvoza gasa iz Mađarske i Nemačke, kojim je nadomeštan gas iz Rusije. Pozajmjleni gas je, inače, skuplji od ruskog, tako da za tih 4,7 miliona kubnih metara gasa Srbijagas dnevno treba da plati oko 250.000 dolara više nego da je energent stizao ugovorenom dinamikom iz Rusije. Sve skupa, reč je o sumi od 24 miliona dolara.

Najavljujući poskupljenje gasa Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa kaže za Balkanmagazin da je usklađivanje cene ovog energenta u Srbiji neophodno kako bi se sprečilo da Srbijagas ode u finansijsku dubiozu. Podsećajući da ni poslednje poskupljenje nije Srbijagasu obezbedilo poslovanje po tržišnim principima, Bajatović kaže da su u minula 2,5 meseca uknjižili minus od 4,2 milijarde dinara samo zbog toga što cena nije uključila povećanje troškova zbog kursnih razlika. Dolar je, naime, u odnosu na dinar „skočio“ sa 51,8 dinara na čak 71 dinar. Zbog loše naplate Srbijagas će, da bi Gazpromu platio januarsku fakturu za gas, uzeti kredit od 92 miliona dolara.

U prvom tromesečju ove godine Gazprom, doduše, treba da snizi cenu gasa, što znači da će Srbija umesto 495, najverovatnije 1.000 kubnih metara ovog energenta plaćati nešto manje od 440 dolara. Na ovu sumu treba zaračunati trošak tranzita gasa koji se plaća Mađarima, tako da će Srbijagas nabavka ovog energenta koštati oko 475 dolara za 1.000 kubnih metara.

Bajatović kaže da je na jučerašnjem skupu premijeru Mirku Cvetkoviću, resornom ministru energetike Petru Škundriću i predstavnicima Agencije za energetiku predočio probleme koje Srbijagas ima zbog neadekvatne cene ovog energenta. Za koliko bi gas trebalo da poskupi Bajatović ne želi da licitira.

-Dogovoreno je da se uvede automatizam u obračunu cene gasa, koji će biti vezan za kurs dinara u odnosu na dolar. Još nemamo konačnu odluku. Tek pošto predlog bude razmotren od Agencije za energetiku i Ministarstva finansija, vlada će eventualno doneti odluku o poskupljenju. Postoji mogućnost i da Vlada iznađe dodatna sredstva i proba da subvencioniše direktnu potrošnju i kreditna zaduženja Srbijagasa – otkriva Bajatović.

U Agenciji za energetiku, međutim, kažu da ovim sastankom nije otpočela procedura donošenja odluke o novoj ceni gasa, odnosno, da im ovo javno preduzeće mora dostaviti zvanični zahtev za korekciju cena. Ni u Agenciji za energetiku neće da kažu za koliko će gas poskupeti. Ukazuju, međutim, da treba imati u vidu novu nabavnu cenu gasa i novi odnos kursa dinara i dolara. U toj računici dobija se procenat manji od 20 % ali to ne mora ništa da znači jer konačnu odluku o poskupljenju doneće članovi Vlade Srbije. A oni su u Srbiji, kao što je već više puta viđeno, uvek nove cene odobravali sa političkom zadrškom. Uostalom, već se po ovom pitanju oglasio lider G 17 plus, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji kaže da je „u ovom trenutku povećanje cene gasa neprihvatljivo.“

-Neprimereno je da sada, kada gasa nema dovoljno i kada većina privrednih preduzeća stoji, gas još poskupi. Srbijagas problem poslovanja treba da reši zaduživanjem kod poslovnih banaka a država treba da obezbedi sredstva koja će omogućiti likvidnost Srbijagasu – rekao je Dinkić.

Kako stvari stoje, bura zbog nove cene gasa tek je počela i za očekivati je da se oglase i drugi političari. Zanimljivo je, međutim, da ministar ekonomije ne komentariše ponašanje potrošača gasa koji ne plaćaju ovaj energent. Ili je to, možda novo zagovaranje komandne privrede. Sve neodoljivo podseća na ruski model privređivanja iz 50-ih godina prošlog veka. Čudi, samo, otkud da lider G 17 plus zagovara ovakav princip poslovanja.

Kilovati skuplji od 1. aprila

Za očekivati je da ni zahtev Elektroprivrede Srbije za korekcijom cene neće naići na pozitivnu reakciju, ni kod naroda ni kod političara. U EPS-u su se, inače, nadali da već od 1. februara struja da poskupi za 18 %. Dragan Tomić, zamenik generalnog direktora EPS-a kaže za Balkanmagazin da je mnogo izvesnije da će struja poskupeti 1. marta ili aprila, i to za 20 do 22 %.

-Poskupljenje električne energije 1. februara je nemoguće iz jednostavnog razloga što Agenciji za energetiku nije stigao zvaničan zahtev iz EPS-a. Da datum korekcije bude u aprilu već je realno. EPS treba da dostavi predlog cene i dobro da ga obrazloži. Mi u Agenciji ćemo to podrobno razmotriti, i svoje mišljenje dostaviti vladi Srbije, odnosno, Ministarstvu rudarstva i energetike – kaže Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku.

Tomić, međutim, kaže da bez poskupljenja pre 1. aprila, EPS mora uzimati kredite za finansiranje tekućeg poslovanja.

-Bez poskupljenja električne energije nema ni sredstava za održavanje i investicije. Preti nam urušavanje sistema a kako će takav EPS da bude privlačan partner potencijalnim strateškim investitorima za izgradnju TE Kolubara B i TENT B -3 – pita se Tomić, ukazujući da je procečna cena struje od 4,6 evro centi za 1 kWh najniža u okruženju i da samo Francuska ima nešto malo jeftiniju struju za industriju, iz nuklearki.