POVEZIVANJE S ITALIJOM NA VISOKOM NAPONU

Glavni sardžaj Protokola, potpisanog juče na ministarskom nivou, pored saradnje u oblasti izgradnje gasovoda Južni tok, je saradnja Italije i Srbije u korišćenju obnovljivih izvora energije, izgradnji novih hidroelektrana na Drini, povezivanju operatera za prenos električne energije kako bi se ostvarila integracija srpske nacionalne elektroenergetske mreže sa evropskom. Takođe je istaknut značaj uključivanja Italije u realizaciju izgradnje naftovoda PEOP od rumunske luke Konstanca do Trsta.

Potpisujući Protokol o saradnji, Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike Srbije i Klaudio Skajola (Claudio Scajola), ministar za ekonomski razvoj Italije juče su najavili čvršću saradnju u energetskom sektoru. Italijanski ministar je čak istakao stratešku ulogu Srbije u saradnji Italije, u oblasti energetike, sa balkanskim zemljama, pre svega Republikom Srpskom i Crnom Gorom. Ovaj Protokol ostaće na snazi 10 godina od dana stupanja na snagu, osim u slučaju podnošenja prijave jedne od strana, sa prethodnim pismenim obaveštenjem, diplomatskim putem, koje mora da bude dostavljeno najmanje 6 meseci pre datuma kojim se zahteva prestanak njegove važnosti.

Tokom jučerašnjeg razgovora sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem, Skajolo je predložio osnivanje takozvanih industrijskih distrikta Italije, Srbije i Rumunije, što treba da bude definisano potpisivanjem trilateralnog sporazuma.

U energetskom protokolu navedeno je da Vlade Republike Srbije i Republike Italije nameravaju da podstaknu ekonomski razvoj i saradnju investiranjem i izgradnjom privrednih objekata u oblasti industrije i usluga, razvojem zapošljavanja, obrazovanjem i zaštitom radne snage, uz poštovanje nacionalnih i evropskih normi za zaštitu životne sredine. Za ostvarenje tih ciljeva priroritetna je saradnja u okviru energetskog sektora, kako bi se promovisalo povećanje proizvodnje električne energije, posebno iz obnovljivih izvora, slobodna cirkulacija električne energije, kao i ostvarila integracija nacionalne elektro-energetske mreže sa evropskom.

Ministar za ekonomski razvoj Italije Klaudija Skajola

Potpisujući Protokol ministri Škundrić i Skajola su dokumentovali dogovor postignut 5. februara ove godine u Rimu kada su, objavljujući “Zajedničko saopštenje”, precizirali obostrani interes za razvoj saradnje u energetskom sektoru i obavezali se da će u roku od tri meseca definisati Protokol o saradnji u ovom sektoru.

Slede novi sporazumi

Oba ministra su istakla da je primarni cilj ovog Protokola promovisanje strateške saradnje između dve zemlje na razvoju obnovljivih izvora energije i hidroenergetskih postrojenja. Sistem podsticajnih mera za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora biće regulisan posebnim Sporazumom između Ministarstva za ekonomski razvoj i Ministarstva za zaštitu životne sredine, priobalja i mora Republike Italije i Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, koji treba da bude potpisan u roku od naredna tri meseca.

Takođe je utvrdjeno da se u narednih šest meseci sastavi poseban Sporazum za prihvatanje sertifikata o poreklu električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije, koje će izdavati Agencija za energetiku Republike Srbije, a koje treba da prihvati italijansko državno preduzeća GSE - Gestore dei Servizi Elettrici. Reč je o električnoj energiji koja će biti proizvedena u postrojenjima izgrađenim kroz strateško partnerstvo Italije i Srbije.

Italiji treba struja sa Balkana

Da bi Italija osigurala uvoz električne energije proizvedene u tim postrojenjima u Srbiji, dogovoreno je da se za tranzit struje koriste prenosni kapaciteti javnih interkonekcija, posebno vezu koju trenutno razvija italijanska kompanija Terna S.p.A između Italije i Crne Gore. Radi se o podmorskom visokonaponskom kablu kojim će električna energija biti transportovana u Italiju. Tako će se obezbediti realizacija nacionalnog plana za snabdevanje Italije električnom energijom. Ako prenosni kapaciteti ne budu mogli da zadovolje potrebne isporuke struje predviđeno je njihovo proširenje.

Protokolom je predviđen i projekat razvoja termoenergetskih izvora energije, s tim što je u samom dokumentu precizirano da se ne radi o postrojenjima koja “do dana potpisivanja ovog Protokola ne predstavljaju predmet već objavljenog tendera, i to na postrojenja na lignit, uključujući i ona koja se nalaze na teritoriji susednih regija, a posebno na izgradnju elektroenergetskih postrojenja za podršku stabilnom protoku energije proizvedene iz obnovljivih izvora, a namenjene potrošnji u Italiji”.

Da bi se to ostvarilo posebno je definisana saradnja između operatora prenosa sistema električne energije Srbije – Javnog preduzeća Elektromreže Srbije (EMS) i italijanske kompanije TERNA S.p.A. Time je predviđena zajednička realizacija programa investicija na infrastrukturama prenosa za razvoj i obnovu prenosne mreže Srbije. U Prootokolu je precizirano da će “investicioni program biti posebno usmeren na realizaciju električnih linija interkonekcija sa susednim zemljama koje strane smatraju priroritetnim, kao i na radove na pojačavanju i obnavljanju unutrašnje prenosne mreže Srbije”. Posebno je istaknut značaj izgradnje infrastrukturnih dalekovoda na teritoriji Srbije: električne interkonekcija od 400 kV planirane između Srbije i Rumunije, električne interkonekcije od 400 kV, planirane između Srbije i Makedonije i jedne nove električne interkonekcije od 400 kV između Srbije i Crne Gore.

Investiranje u nove linije interkonekcije imaće za krajnji cilj obezbeđivanje novih energetskih koridora za razmenu električne energije između Srbije i Italije. Tu je veoma bitno povezivanje između Italije i Crne Gore, koje je sada u razvojnoj fazi, kao i povezivanje tržišta električne energije.

U Protokolu je posebno istaknuto da će “investicije u sistem prenosne mreže predstavljati podsticaj lociranju i izgradnji novih postrojenja za proizvodnju električne energije u Srbiji, koja će omogućiti sigurnost snabdevanja i mogućnost izvoza prema Italiji”. U planu je i “definisanje i implementacija nacrta jednog industrijskog sporazuma između dve zemlje”, kako bi se obezbedile neophodne investicije na prenosnoj mreži. Sama industrijska saradnja između EMS i TERNA S.p.A biće promocija saradnje između Italije i Srbije u ključnom sektoru energetskih infrastruktura.

Na realizaciji projekata za proizvodnju električne energije Elektroprivreda Srbije (EPS) će sarađivati, kao strateški partner sa italijanskim preduzećem Seci Energia S.p.A. Predviđeno je i udruživanje sa drugim investitorima. Ideja je da ove dve firme osnuju zajednička preduzeća a sve će biti definisano potpisivanjem posebnog sporazuma, najkasnije u roku od 60 dana. U Protokolu je navedeno da će projekti moći da obuhvataju i studije o uticaju na životnu sredinu i za turističku valorizaciju, zatim studije o izvodljivosti za postrojenja, investicione projekte, kao i izgradnju postrojenja i zajedničku eksploatciju izgrađenih postrojenja.

Neophodna finansijska sredstva biće obezbeđena od strane investitora na međunarodnom tržištu uz podršku obe zemlje i uz korišćenje podsticajnih mera, linija kredita i predpristupnih fondova EU.

Ističući da je Italija zainteresovana i za eksploataciju uglja u Srbiji, Skajola je rekao da italijanski Edison već ima konkretne projekte za ovu oblast. Republika Srpska biće uključena u saradnju Srbije i Italije kroz gradnju hidroelektrana na Drini.

Saradnja u sektoru transportnih sistema za naftu i gas

Srbija i Italija ovim Protokolom preciziraju i da će sarađivati na razvoju projekta Panevropskog naftovoda (PEOP) u okviru Međudržavnog komiteta (Interstate Committee), kao i na promovisanju interesa kod operatora u ovom sektoru u Evropskoj uniji. Takođe je definisano da će se dve zemlje međusobno redovno konsultovati u vezi sa projektima transportnih sistema za gas od zajedničkog interesa. Pojašnjavajući ovaj segment Protokola, italijanski ministar je precizirao da je reč o gasovodu Južni tok. Kako je istakao, “gasovod Južni tok je prioritet za Evropsku uniju”.

-Predsednici vlada EU su razgovarali o dodatnim subvencijama za Južni tok. Reč je o velikom projektu i velikim interesima - rekao je Skajola, podsećajući da italijanska kompanija Eni radi fizibiliti studiju za izgradnju ovog gasovoda koji od Rusije preko Crnog mora i Bugarske kroz Srbiju ide ka Italiji.

Industrijski distrikti Srbije, Italije i Rumunije

U razgovorima sa ministrom za ekonomski razvoj Italije Klaudijem Skajolom, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je istakao da je za Srbiju od izuzetne važnosti povećanje italijanskih investicija i ugovor o strateškom partnerstvu sa kompanijom Fijat.

Skajola je tokom razgovora sa Dinkićem predložio osnivanje takozvanih industrijskih distrikta Italije, Srbije i Rumunije, što bi bilo definisano potpisivanjem trilateralnog sporazuma.

Skajola se sastao i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, kome je obećao da će se Italija zalagati da se Srbija do kraja godine nađe na beloj šengenskoj listi. Na sastanku je ocenjeno da bilateralne ekonomske odnose Srbije i Italije karakteriše dugogodišnja i intenzivna privredna saradnja i da je Italija jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Italija je, sa približno 800 miliona evra investiranog kapitala, među prvih pet investitora u Srbiji.

U Srbiji posluje oko 200 italijanskih firmi koje zapošljavaju približno 18.000 radnika.

U saopštenju vlade Srbije navodi se da je u toku realizacija dogovora o kreditnoj liniji za mala i srednja preduzeća u iznosu od 30 miliona evra pod povoljnim uslovima, koja će omogućiti srpskim preduzećima da kupuju italijansku opremu. Reč je o programu pomoći Vlade Italije u iznosu od 198 miliona evra.

U okviru ukupne robne razmene Srbije sa svetom u 2008. godini Italija, inače, zauzela treće mesto. U okviru razmene Srbije sa EU Italija je na drugom mestu i po vrednosti ostvarenog izvoza i uvoza. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 52,14 odsto.