POSLEDNJI DANI CENKANJA

Žureći da završe papirologiju oko prodaje Naftne industrije Srbije AD Gazpromnjeftu, formiranje mešovite firme za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju i dovršetak izgradnje podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru pre božićnih i novogodišnjih praznika, srpski i ruski pregovarači su postali konstruktivniji. Agilnost je, prema izvorima Balkanmagazina, postignuta uvođenjem Borivoja Stefanovića, političkog direktora u Ministarstvu spoljnih poslova Vlade Srbije za vođu pregovaračkog tima.

Kako je petak, nezvanični neradni dan u Srbiji, jer pola građana slavi Sv. Nikolu a ostali idu na slavu kod ovih prvih, danas je ključni dan za pregovore. Detalji će se finalizovati zaključno sa vikendom. Izvori Balkanmagazina u pregovaračkom timu vlade Srbije kažu da se „pegla“ socijalni program i detalji oko ekologije i investiranja u NIS.

Dmitrij Mališev, savetnik predsednika Upravnog odbora Gazpromnjefta je, da podsetimo, za Balkamagazin rekao da je Gazpromnjeft prihvatio spocijalni program koji su sindikati NIS-a napravila sa poslovodstvom srpske naftne kompanije.

Pitanje ekologije je već malo komplikovanije. Rusi su, naime, u takozvanom Okvirnom ugovoru tražili da se srpska strana obaveže da će „obezbediti izuzimanje Kompanije (budući NIS & Gazpromnjeft) i Kompanija ćerki od kaznenih mera i sankcija za kršenje ekoloških zakonskih propisa, sve do realizacije investicionog programa. Insistirajući na tome da se u ugovoru za prodaju 51 % NIS-a ne smeju prihvatiti uslovi koji krše važeće srpske zakone, srpski pregovarački tim je kolegama iz Gazproma predočio da „niko ne može biti izuzet od odgovornosti zbog kršenja propisa“, odnosno, da srpska strana ne može prihvatiti ruski predlog. Uz to, čak kada bi srpski pregovarači i prihvatili ruski zahtev to ne bi bilo moguće sprovesti u praksi jer, tako tumače stručnjaci, „ovakva odredba je neustavna i nezakonita i kao takva pravno je ništavna“.

Čini se, ipak, da je najviše pometnje u finišu pregovora izazvao predlog Rusa da se investicioni program u NIS-u finansira iz namenskih kredita, i to tako da se NIS pravno deklariše kao korisnik kredita od 500 miliona evra. Podsećajući pregovarače iz Gazpromnjefta da je upravo ruska strana insistirala na tome da se obaveze preuzete 25. januara u Moskvi ne mogu menjati članovi srpskog pregovaračkog tima su kategorični, - da to ne bi bilo u skladu sa ratifikovanim Međudržavnim sporazumom Vlade Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i potpisanim Protokolom o osnovnim uslovima kupovine 51 % NIS-a. Ova akta predstavljaju pravni okvir izvan koga se ne može pregovarati. A ni u jednom od njih se ne spominje obezbeđenje novca za modernizaciju NIS-a namenskim kreditima.

U članu 9 Međudržavnog sporazuma piše da Srbija prodaje 51 % kpitala NIS-a „ u cilju realizacije projekta rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa NIS-a“. Sagovornici Balkan magazina kažu da to znači da bi prihvatanjem naknadnog Ruskog predloga, da ruski akcionar samo preuzme obavezu da obezbedi sredstva za modernizaciju iz namenskih kredita, bila izigrana sama svrha Sporazuma. Ne može se, naime, pozajmica koja bi teretila bilans NIS-a tretirati kao ispunjenje obaveze. U samom Protokolu, inače, konkretno piše da će „Gazpromnjeft preuzeti na sebe obavezu da sprovede modernizaciju tehnološkog kompleksa NIS-a, sa ukupnom investicijom od najmanje 500 miliona evra“. Sve u periodu od 2008. do 2012. godine. Ovako definisanje obaveze u Sporazumu i Protokolu nedvosmisleno podrazumeva obavezu Gazproma da, kao ugovorna strana, iz sopstvenih sredstava treba da realizuje projekat rekonstrukcije tehnološkog kompleksa NIS-a.

Malo je čudno da Rusi, čiji je ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu sa onoliko nadmenosti vlasti u Beogradu tvrdio da se Sporazum ne može menjati ni za „jotu“ sada pokušavaju sa ovakvim manevrom. Dobro je, naime, poznato, da je u pripremama za finiš pregovora Gazprom angažovao najbolje svetske konsultantske kuće, među kojima su i poznavaoci pravnih regulativa. A Protokol, kao sastavni deo Sporazuma, ratifikovan u Skupštini Srbije ima snagu kao i svaki drugi ugovor, što znači da su njegove odredbe polazni okvir za dalje dogovore. Samom ratifkacijom Sporazum i Protokol su dobili snagu leks specijalisa.

„Odredbe koje su u suprotnosti sa leks specijalisom su ništavne i potpisivanje ugovora sa takvim odredbama bilo bi prekoračenje ovlašećenja. To bi, takođe za posledicu imalo ništavnost“, tumače za Balkanmagazin poznavaoci pravnih regulativa i napominju da Gazprom ne može sada da prenebregne obavezu Gazpromnjefta, da investira u modernizaciju NIS-a.

„Obaveza ruskog partnera da investira u modernizaciju NIS-a ima karakter preuzete obaveze u korist trećeg, koji institut poznaje i rusko i srpsko zakonodavstvo“, kažu pravnici. To praktično znači da teret finansiranja i realizacije investicionog programa NIS-a mora da ide na teret Gazpromnjefta.

„Na taj način se direktno obezbeđuje kontrola namenskog trošenja sredstava. Odricanje od prava u korist trećeg, u smislu da treći ne može tražiti izvršenje nije pravno nedopušteno,“ komplikovana je pravna formulacija koja u prevodu na svakidašnji jezik kaže da prodavac NIS-a, dakle, Vlada Srbije, ima pravo da od kupca, dakle, Gazpromnjefta, traži ispunjenje obaveze koju je kupac prreuzeo.

Ne treba sumnjati da i Rusi sve ovo znaju. Radi se, najverovatnije, o tome da su u Moskvi, pripremajući se za cenkanje u finišu pregovora „naduvali“ svoje zahteve, kako bi sebi omogućili da „velikodušno“ popuste i istovremeno u nekom drugom segmentu možda nešto ućare.

Da će srpska strana morati da se drži slova zakona podstaćiće i današnje izjašnjavanje Ustavnog suda po pitanju inicijative Liberalno demokaratske partije, koja je tražila tumačenje zakonitosti prodaje NIS-a direktnom pogodbom, kroz međudržavni sporazum a bez tendera.