POČELO PUNJENJE SKADRA NA BOJANI

Srpski Skadar na Bojani, Banatski dvor bi već od naredne zime mogao proraditi kao podzemno skladište prirodnog gasa, jer je ovih dana otpočelo upumpavanje ovog energenta u iscrpljeno ležište. Dodatnu sigurnost potrošačima prirodnog gasa u Srbiji mogla bi doneti realizacija inicijative mađarskog MOL-a da se napravi jedinstveni regionalni transportni sistem plavog energenta.

Na juče održanom okruglom stolu predstavnika BH-Gasa (Bosna i Hercegovina), FGSZ Natural Gas Transmission i MOL Group (Mađarska), Plinacro (Hrvatska), Transgaz (Rumunija) i domaćina Srbijagasa u Novom Sadu "Novi evropski transportni sistem" (NETS) je počeo da dobija konture relanog projekta.

Postojeći i planirani gasovodi kroz Srbiju

Postići sigurno snabdevanje

-To je priča koja tek sada, kad je počela da se “odmotava” pokazuje sve probleme i teškoće u realizaciji od ideje koja je u osnovi vrlo dobra. Inicijativa MOL-a da se oblast centralne i jugoistočne Evrope integriše povezivanjem gasnih transportnih sistema i formiranjem regionalnog tržišta ovog energenta, za Srbiju je prihvatljivo i dobrodošlo rešenje. I pored toga što smo otpočeli sa punjenjem podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru i što ćemo već naredne zime moći da računamo bar sa 30-ak miliona metara kubnih ovog energenta u rezervi, dodatni pravci snabdevanja nikako nisu na odmet. A NETS bi Srbiji obezbedio sigurnost snabdevanja prirodnim gasom iz više pravaca, kaže Saša Ilić, generalni direktor Srbijagasa.

Slikovito, Ilić pojašnjava da bi NETS funkcionisao kao jedinstveni visokonaponski elektroenergetski sistem u koji su povezani elektroenergetski sistemi svih evropskih zemalja, tako da u slučaju havarije ili nekog problema susedi uskaču takozvanim havarijskim pozajmicama, tako da nema „pucanja sistema”.

Praktično, NETS bi, ako proradi, pomogao da se održava potreban pritisak u gasovodu, bez obzira na eventualne oscilacije u potrošnji. Ovo je posebno bitno u zimskim mesecima kada je zbog grejanja povećana potrošnja gasa u toplanama i u domaćinstvima pa dolazi do pada pritiska.

Postrojenje u Banatskom dvoru

Odustali Austrijanci i Slovenci

Ilić napominje da NETS nije ni u kakvoj koliziji sa budućim gasovodom Južni tok koji će Gazprom graditi kroz Srbiju.

-Južni tok je magistralni, regionalni gasovod kojim će se gas transportovati kroz Srbiju. Gazprom se, objektivno, ne meša u ovu MOL-ovu inicijativu a nema ni razloga da se protivi jer ovo je povezivanje lokalnih sistema. Pri tome, posle prvog skupa, marta meseca u Bukureštu već na ovom našem Okruglom stolu se nisu pojavili predstavnici austrijskog OMV-a i Slovenci. Oni su, verovatno, procenili da njima ova ideja regionalnog povezivanja nije atraktivna, komentariše Ilić.

Ne umanjujući značaj učvršćivanja saradnje sa susednim gasnim kompanijama, ilić kaže da su u Novom Sadu, kroz razgovor menadžera i eksperat gasnih transportnih kompanija iz regiona, definisani mnogi problemi za realizaciju projekta NETS. Učesnici su se bavili pitanjima poslovne strategije i vizije, energetske politike i društvenih aktivnosti, kao i regulatornim, finansijskim i strukturalnim pitanjima. Tokom radnih sesija učesnici su utvrdili ključne oblasti za svaku od radnih grupa, koje treba detaljnije definisati na narednim sastancima. Takođe je dogovoreno da se oformi Inicijativni odbor, koji će nadgledati rad radnih grupa, što će zajedno sa konstituisanjem kompanije za istraživanje biti glavne teme sledećeg sastanka.

-Problemi su pre svega, vezani za pravnu regulativu i za finansiranje. Puno je otvorenih pitanja. Dobro je što smo ih definisali a već kroz mesec dana, na sastanku koji će, najverovatnije biti održan ponovo u Bukureštu pokušćemo da iznađemo rešenja, kaže Ilić ističući da će posle ovog, novosadskog sastanka, kompanije koje žele povezivanje preko NETS-a svoje predstavnike zadužiti za prenošenje inicijative ovog povezivanja na operativni nivo.

Dovoljno gasa i zimi

Ilić za Balkanmagazin ističe da aktivno učešće Srbijagasa u NETS projektu nema za cilj da umanji značaj otpočinjanja s upumpavanjem gasa u podzemno skladište u Banatskom dvoru. Ovih dana je, naime, Srbijagas uspeo da zatvori šemu po kojoj se, što iz domaćih izvora što iz uvoza, u podzemne, prirodne rezervoare podzemnog gasa upumpava ovaj energent. Ako se ispune planovi, Srbijagas će do početka naredne grejne sezone u Banatski dvor ubaciti oko 130 miliona kubnih metara gasa što će, prema rečima Ilića, pomoći da se u hladnim danima “premosti” hronični problem Srbije, - isporuka dovoljnih količina gasa gradskim toplanama, industriji i domaćinstvima.

Struktura potrošnje gasa

Srbija, naime, dnevno, preko Mađarske ima konstantno ugovorenu isporuku od 10 miliona kubnih metara gasa a zimi troši, u zavisnosti od temperature, nekada i više od 12,5 miliona kubika. Da bi se nadomestio manjak Mađari su do sada dodatne količine naplaćivali po znatno višim cenama, a često se dešavalo da, i pored toga, nema dovoljno gasa za sve potrošače. Srbijagas je, takođe, imao i probleme zbog perioda kada je potrošnja niža od zacrtanih 10 miliona kubika, pa su MOL-u plaćani penali zbog nepreuzetih količina.

-Uspeli smo da sa Vladom Srbije, odnosno, nadležnima u ministarstvima rudarstva i energetike i finansija dogovorimo model finansiranja nabavke prirodnog gasa za upumpavanje u Banatski dvor. Otprilike polovina gasa biće obezbeđena iz domaćih izvora, odnosno, iz bušotina NIS Naftagasa a ostatak ćemo uvesti, kaže Ilić, objašnjavajući da je država, kao vlasnik, oslobodila NIS plaćanja dela poreza po osnovu dobiti, da bi ovoj kompaniji nadomestila vrednost isporučenog gasa.

Za finansiranje kupovine uvoznih količina Srbijagas će, takođe, biti oslobođen plaćanja dela poreza državi a kao mogučnost postoji i opcija kreditiranja nabavke prirodnog gasa.

Ideja iz prošlog veka

Status „Skadra na Bojani” skladište Banatski dvor je steklo stažom od gotovo tri decenije priprema iscrpljenog ležišta gasa da postane podzemno skladište. Da Banatski dvor postane prvo podzemno skladište gasa u Srbiji odlučeno je još 80-ih godina prošlog veka. Samo ležište Banatski dvor je izabrano zbog blizine velikih potrošača. Zbog izgradnje skladišta 1989. godine je zaustavljena eksploatacija gasa. Procenjeno je da je u „rupi” tada ostalo „zarobljeno” oko 830 miliona kubika gasa, što je prema procenama tehnologa bilo sasvim dovoljno da bude “vazdušno jastuče”. O izgradnji podzemnog skladišta se sve ozbiljnije govori ali stižu sankcije. Tokom poslednje decenije 20. veka nastavlja se sa eksploatacijom gasa, tako da je ležište potpuno iscrpljeno, čak i delimično zavodnjeno.

Sada se dnevno u Banatski dvor utiskuje oko 750.000 kubika gasa a već tokom juna te količine će biti povećane na oko oko milion kubika dnevno. Govoreći o tome da će do početka grejne sezone u Banatski dvor biti uskladišteno oko 130 miliona kubika gasa Ilić naglašava da ceo postupak vode stručnjaci, geolozi, koji rukovode ovom osetljivom operacijom. Ideja je da se skladište najpre napuni do 300 miliona kubika a potom, u drugoj fazi da mu se kapacitet poveća na 800, možda i svih 850 miliona. Procene su da će do konačnog završetka skladišta trebati još najmanje dve godine. Prema međudržavnom sporazumu s Rusijom, Srbijagas sa Gazpromom treba da formira zajedničko preduzeće koje će dovršiti Banatski dvor. Ilić, međutim, objašnjava da je vrlo bitno da se i pre otpočinjanja ovog aranžmana uradi što više jer će ta novostvorena vrednost u Banatskom dvoru (obezbeđen kapacitet i utisnuti gas) biti ulog Srbijagasa u budućoj zajedničkoj firmi.

Kada se napuni, u Banatskom dvoru će, u takozvanom vazdušnom jastuku, za sva vremena ostati zarobljena određena količina gasa. Sam Banatski dvor je, međutim, osim za Srbiju bitan i za region jer bi mogao da služi i kao regionalno skladište gasa za BiH, Bugarsku i okolne zemlje koje dele sudbinu Srbije, odnosno nemaju sopstvena skladišta. I to povećava njegovu vrednost. Stručnjaci Srbijagasa su razmatrali i mogućnost da se četiri ležišta prirodnog gasa, koja su u neposrednoj blizini Banatskog dvora, povežu u jedinstven sistem, kako bi se povećao kapacitet prirodnih podzemnih srpskih gasnih rezervoara. Ta ležišta su, takođe, iscrpljeni rezervoari gasa, u Žitištu (kapaciteta 400 miliona kubnih metara gasa) i u polju Begejci gde su tri „rupe” sa kapacitetom od 180 do 350 miliona kubnih metara gasa. Zanimljivo je da je jedno od njih, ležište Tilva još 1979. godine proučavao moskovski institut.

Sada bi se moglo desiti da se Gazprom odluči da zbog Južnog toka u Srbiji izgradi čitav sistem podzemnih skladišta. Profesor Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku kaže da je preuranjeno tvrditi koliki je tačno kapacitet potencijalnog sistema podzemnog skladišta gasa u Vojvodini. Prema procenama stručnjaka, reč je o mogućem budućem kapacitetu od 2,5 do tri, a možda i većem od tri milijarde kubnih metara gasa.

U svakom slučaju, sam Banatski dvor će, u zavisnosti od pozicije koju Srbija bude imala na mapi balkanskih i evropskih gasovoda, imati status malog, srednjeg ili velikog skladišta. Kako se predvuđa da će u Srbiji do 2020. godine potrošnja gasa porasti za 14 do 20 % jasno je da je sladište neophodno i za domaće potrebe.

Ako bi Banatski dvor bio centralni deo sistema gasnog skladišta u koji će biti uključena i preostala nekadašnja ležišta gasa u Banatu, Srbija ne samo da bi imala garantovano snabdevanje dovoljnim količinama gasa svih potrošača u Srbiji, već bi imala status evropskog podzemnog skladišta. Time bi, međutim, Srbija ugrozila primat Mađarske koja sistemom svojih podzemnih skladišta gasa pretenduje da bude razvodno regionalno gasno čvorište. Za očekivati je da će se Mađari javiti sa komentarima oko Banatskog dvora a ne treba, naravno, zaboraviti na to da i OMV ima svoje skladište, Baumgarten, u Austriji. To je, verovatno i bio razlog što pretstavnici OMV-a nisu bili na novosadskom sastanku NETS-a.

Ako su Mađari imali nameru da NETS bude model na osnovu koga će zadržati primat glavnog tranzitera prirodnog gasa iz Rusije ka ovom delu Evrope treba videti sledeće poteze Gazproma. Ako su u MOL-u planirali da kroz NETS razviju svojevrsnu veleprodaju prirodnog gasa brzo će uvideti da su se prevarili u računici. Jer, Rusi su već pokazali da ne žele posrednike do krajnjih kupaca.