PANONSKE AMBICIJE NIS-a

U Srbiji je ove godine proizvedeno oko milion i po tona nafte, a strateški cilj Naftne industrije Srbije AD je da do 2020. godine u zemlji povećaju obima prozvodnje nafte i gasa do pet miliona tona naftnog ekvivalenta. Započeti projekti istraživanja i proizvodnje sirove nafte i prirodnog gasa u Republici Srpskoj, Mađarskoj i Rumuniji jasno pokazuju da ova kompanija ozbiljno radi na povećanju svoje resursne baze u regionu Panonskog basena.

Postrojenje na bušotini Majdan

I pored toga što se sada deklariše kao energetska kompanija, ovakva poslovna strategija NIS-a u sektoru proizvodnje nafte i gasa ne treba da čudi zbog sve žešće konkurencije u naftnom sektoru. Analitičari, naime, procenjuju da će, i pored deklerativnih zalaganja za alternativna goriva, sirova nafta i njeni derivati ostati primarni energent - bar u narednih pola veka. Na prvi pogled ovakva predviđanja se čine neralnim, pogotovo kad se zna da naftne kompanije u Evropi imaju problema sa viškom rafinerisjkih kapaciteta. U Aziji se, međutim, u neposrednoj blizini izvorišta nafte grade rafinerije mega kapaciteta, sa ciljem da se u njima proizvedeni derivati tankerima razvoze do kupaca u celom svetu. Da je ovakva konkurencija u naftaškom sektoru već započeta svedoči i to što je u Srbiju, početkom godine, dakle, odmah po liberalizaciji ttržišta naftnih derivata stigao uvozni dizel iz Azije.

Ovakva poslovna politika naftaških kompanija je logična. Kako su lako dostupne rezerve „crnog zlata“ uglavnom potrošene skuplje je i istraživanje i eksploatacija. Da bi bili konkurentni njihovi stratezi idu na to da se u drugim fazama smanje troškovi i da krajnji proizvod – naftni derivat bude u plasmanu jeftiniji od robe koju nudi konkurencija.

Zato ne treba da čudi što se i većinski vlasnik NIS-a, ruski Gasprom njeft racionalno orijentisao na ono čime raspolaže kod kuće i u komšiluku, na oživljavanje napuštenih i buđenje novih bušotina na aktivnim ležištima sirove nafte u Srbiji, ali i na dobijanje istražnih i prava na eksploataciju u inostranstvu – na teritoriji koje je nekada pokrivalo Panonsko more.

Strateško oživljavanje starih bušotina

Do 2009. godine, kada je u NIS došao ruski strateški partner Gaspromnjeft, verovalo se da su naftni resursi na teritoriji Srbije iscrpljeni i da domaća proizvodnja nafte nema perspektivu. Iako povećanje rezervi niko nije očekivao, investiranje NIS-a u reanimaciju domaćih naftnih nalazišta - uz primenu novih tehnologija i razradu složenih ležišta, dovelo je do povećanja proizvodnje na postojećim nalazištima i rasta resursne baze.

U NIS-u navode da je proizvodnja nafte i gasa za prvih devet meseci ove godine veća za oko 26 procenata od ostvarene proizvodnje u istom periodu 2010. godine. Lane je do kraja septembra proizvedeno 880.000 uslovnih tona nafte, dok je u istom periodu ove godine povećana proizvodnja na oko 1.1 milion tona.

„Do kraja godine očekujemo proizvodnju od oko milion i po tona nafte. Optimisti smo po pitanju realizacije projekata istraživanja nafte i gasa u Srbiji, bušenja istražnih bušotina i seizmičkih istraživanja. Do 2020. godine strateškim planom je predviđena proizvodnja nafte i gasa do pet miliona tona godišnje. Očekujemo rast proizvodnje nafte i gasa i otvaranje novih ležišta, što će sve doprineti tome da ćemo imati porast rezervi od oko 200 odsto u odnosu na proizvodnju. To znači da ćemo u narednim godinama na proizvedenu tonu nafte imati dve tone novih rezervi, što je veoma dobro za našu budućnost jer, dosadašnji plan je predviđao rast od 150 odsto“ kažu u NIS-u za Balkanmagazin.

Sve ovo rezultat je velikog investicionog programa na uvođenje savremenih tehnologija u geološka istraživanja i detaljnije ispitivanje naftnih i gasnih nalazišta u Srbiji, u okviru koga je NIS od 2009. godine uložio oko 10 milijardi dinara. Da NIS posataje jedan od ozbiljnijih investitora u Srbiji pokazuje i to što je od 2009. do 2011. godine kompletan investicioni paket NIS-a iznosio 1,5 milijardu evra, a planiraju da isti iznos ulozi i tokom sledeće tri godine.

„Do 2020. godine NIS će investirati oko 400 miliona evra u oblast geoloških istraživanja, koja obuhvataju seizmička ispitivanja i istražno bušenje u Srbiji. Za ostvarivanje postavljenih ciljeva, izradili smo investicione planove za svaki od poslovnih pravaca. U trogodišnjoj perspektivi, počevši od 2012. godine, nameravamo da u poslovanje NIS uložimo 1,5 milijardi evra – po 500 miliona svake godine. Od toga, oko 70 miliona evra NIS će izdvojiti za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa u Srbiji i regionu,“ objašnjavaju u NIS-u.

Gde i šta NIS istražuje

Geološka istraživanja nafte i gasa u Srbiji NIS izvodi u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, na osnovu Odobrenja za istraživanje koje izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike ili Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, prema svojim nadležnostima za područje Vojvodine.

„Na istražnom prostoru Srbije, južno od Save i Dunava, NIS poseduje odobrenje za geološka istraživanja nafte i gasa do 2019. godine. Za područje Vojvodine, NIS poseduje Odobrenje za geološka istraživanja do 2015. godine i u proceduri je dobijanja odobrenja za istraživanja do 2020. godine. Što se tiče eksploatacionog prava, kompanija poseduje oko 60 rešenja za eksploataciju ugljovodonika na naftnim i gasnim poljima NIS-a u Srbiji i ta rešenja imaju trajni karakter,“ kažu u NIS-u.

U periodu 2009. do 2011. godine izbušeno je šest istražnih i 27 razradnih bušotina, a u 2012. je planirano još 6 istražnih i 16 razradnih bušotina.

Tokom ove godine izbušene su četiri istražne bušotine i urađeno je 1.160 kilometara 2D seizmičkih istraživanja i 532 kilometra kvadratna 3D seizmičkih ispitivanja (u Srbiji, južno od Save i Dunava, realizovana su dva projekta 2D ispitivanja: „Moravski rov“ i „Zapadna Morava“, koji su pokrili opštine gradova Kruševac, Trstenik, Varvarin, Rekovac, Jagodina, Paraćin, Aleksinac, Ražanj, Ćuprija i Despotovac, dok se u Vojvodini izvode 3D seizmička ispitivanja na istražnim prostorima „Majdan-Srpski Krstur“ i „Zrenjanin“ i 2D seizmika na području opština Kanjiža, Senta, Čoka, Novi Kneževac, Vrbas, Srbobran i Temerin).

Bušenjem istražne bušotine na već postojećem naftnom polju kod Majdana u Banatu dobijeni su gas i kondenzat (laka nafta), dok je bušotina „Ostrovo-sever“ kod Kostolca potvrdila postojanje gasnog ležišta. Ovih dana počelo je bušenje istražne bušotine „Jelica“ kod Kraljeva.

Prilikom bušenja bušotine „Maj-X-2“na već postojećem naftnom polju kod Majdana u Banatu, koje je izveo NIS-ov Blok „Servisi“, korišćena je savremena tehnologija. Reč je o novom mobilnom, dizel-elektro postrojenju novije generacije, poznatog svetskog proizvođača National Oilwell Varco.

U NIS-u ističu da je tako značajnom povećavanju proizvodnje sirove nafte prirodnog gasa u Vojvodini pored razradnog bušenja, primena metode hidrauličkog frakturiranja i dopunskih mera geološko - tehničkih aktivnosti doprineo dobar rad geološkog tima, koji je jedan od ključnif faktora u dobijanju pozitivnih rezultata.

Oprema za geološka istraživanja u Republici Srpskoj

Rusi zadržali stare partnere NIS-a

Stručnjaci NIS-a, međutim, koriste i tuđe umeće. Sa kompanijom „Halibaraton“, poznatom svetskom naftnom kompanijom, čija je specijalnost pružanje usluga i servisa u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa i proizvodnja prateće opreme i materijala NIS sarađuje dugi niz godina.

„Otkako je Gasprom njeft preuzeo većinski paket NIS-a 2009. godine, naša zajednička saradnja se intenzivira. Pored ugovorenog snabdevanja opremom za servise i proizvodne procese, imamo visoko kvalitetnu saradnju u oblasti primene modernih metoda eksploatacije nafte i gasa. Takođe, trenutno zajedno timski radimo na jednom vrlo važnom i interesantnom projektu geoloških istraživanja nekonvencionalnog gasa na teritoriji Srbije,“ kaže Mišo Alfirević, regionalni menadžer „Halibartona“ za istočnu Evropu, napominjući da je „nivo saradnje koju imamo sa NIS-om ono što bismo želeli da postignemo sa svakom kompanijom sa kojom sarađujemo. NIS je na listi prioriteta „Halibartona“, kada je reč o regionu“.

Smanjen uvoz „crnog zlata“

Neosporno je da domaća proizvodnja sirove nafte smanjuje uvoz sirove nafte, odnosno, devizni izdatak NIS-a, pa i Srbije. U NIS-u ističu da je teško reći tačnu cifru smanjenja uvoza.

„Iz više razloga. Kao prvo ukinuta je uredba o zabrani uvoza derivata tako da sada ne morate kupovati derivate u našim rafinerijama, već ih možete slobodno uvesti ukoliko imate ekonomski interes u tome. Drugo, ako je povećana proizvodnja domaće nafte za dve godine sa 650.000 tona na milion, to automatski ne znači da će se 350.000 tona manje uvesti, jer su u pitanju ipak nafte delimično različitih kvaliteta. Ipak, uštede jesu ogromne,“ ne kriju u ovoj kompaniji.

Rudna renta

U ovoj priči se, naravno, nameće pitanje koliko NIS plaća na ime rudne rente za proizvedenu naftu i gas u Srbiji. Vlada Srbije je, naime, nedavno pojasnila da će, prema Međudržavnom sporazumu između Rusije i Srbije NIS rudnu rentu plaćati prema starom zakonu o rudarstvu, sve do postizanja isplativosti cele investicije projekta koji se trenutni sprovodi u kompaniji.

U NIS-u ističu da ovakvom odlukom, Vlada Srbije šalje pozitivnu sliku svim investitorima, jer je preduslov za investiranje - stabilnost zakonskih osnova, koji formiraju investicionu klimu u zemlji, a koja može postati važna konkurentna prednost Srbije na tržištu jugoistočne Evrope.

Gas iz Vojvodine

Naftno gasno polje Itebej je najbolji primer „oživljavanja“ nerentabilnih polja. Do sredine 2009. godine na naftno-gasnom polju ‘’Itebej’’ proizvodnja nafte se odvijala iz pet naftnih i šest gasnih bušotina.

„Proizvodnja nafte se kretala u opsegu od dve do pet tona na dan, dok je dnevna proizvodnja gasa bila oko 35.000 metara kubnih. Sagledavajući mogućnosti primene stimulativne metode hidrauličkog frakturiranja u našim ležištima zaključili smo da je primenom ove metode na ležištu „Itebej“ moguće očekivati pozitivne rezultate. S obzirom na veoma nizak tadašnji koeficijent iskorišćenja (2,73 %), naftno ležište „Itebej“ je odabrano za primenu ove stimulativne metode, a pristupilo se lociranju i bušenju novih naftnih bušotina. U toku 2011. izbušena su dva grma bušotina, a u avgustu ove godine izvršeno je lociranje još tri nova grma bušotina. Trenutna proizvodnja na NGP „Itebej“ je oko 60 tona nafte i oko 55.000 kubnih metara gasa na dan,“ navode u NIS-u.

U toku je i rekonstrukcija infrastrukture na ovom polju, a uskoro će početi i izgradnja naftovoda od Itebeja do Elemira, čime će se izbeći transport fluida autocisternama. Planirana dužina naftovoda je oko 40 kilometara.

NIS, inače, sav gas prodaje Srbijagasu, a cena se izračunava prema kvalitetu gasa, odnosno prema formuli za svako gasno ležište odakle ide otprema ka sistemu gasovoda Srbijagasa. Osnova u ceni polazi od cene uvoznog gasa umanjene za 10 % na šta se zatim primenjuje formula za kvalitet gasa.

Širenje u regionu

Pored toga, NIS je započeo ambiciozan program za razvoj novih ležišta u zemljama Balkana: u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, kao i u Mađarskoj. Od regionalnih projekata istraživanja ugljovodonika NIS očekuje novu proizvodnju nafte i gasa.

Tako će u Mađarskoj NIS u 2012. godini početi bušenje tri istražne bušotine iz kojih već 2013. godine očekuju početak proizvodnje. U fokusu pažnje je i Rumunija, jer su istražni blokovi kao i u Mađarskoj u neposrednoj blizini granice sa Srbijom, što će omogućiti lako povezivanje bušotine sa infrastrukturom NIS-a. Već sledeće godine na ovom području NIS planira bušenje četiri istražne bušotine, dok se 2013. i 2014. godine očekuje početak komercijalne proizvodnje.

NIS je preko svoje ćerke kompanije ,,Jadran-Naftagas“ u novembru ove godine započeo regionalna 2D seizmička ispitivanja u Republici Srpskoj.

„Nakon završetka ovih ispitivanja sledi obrada i interpretacija dobijenih podataka, na osnovu čijih rezultata će biti locirana prva istražna bušotina na području Republike Srpske,“ najavljuju iz NIS-a a od ove saradnje puno očekuju i u Republici Srpskoj.

„Zahvaljujući realizaciji projekta NIS-a u oblasti istraživanja i proizvodnje dobićemo mnogo: pre svega, obezbediće se energetska sigurnost i stabilnost, promeniće se geo-strateški položaj Republike Srpske u pozitivnom smislu i povećaće se punjenje budžeta i fondova. Istraživanja i eksploatacija nafte i gasa uticaće na povećanje broja zaposlenih i potražnju za kadrovima iz oblasti rudarstva i naftne geologije, ali i drugih pratećih struka. Realizacija projekta uticaće i na razvoj infrastrukture i razvojne planove lokalnih zajednica u kojima će se odvijati konkretne aktivnosti“, kaže dr Željko Kovačević, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske.