NOVE INVESTICIJE LUKOILA U SRBIJI

"Nadam se da će Vlada Republike Srbije održati obećanje i 2011. godine liberalizovati srpsko tržište naftnih derivata, da će dozvoliti da se cene tečnih goriva u Srbiji formiraju tržišno i da naftne kompanije koje ovde rade postanu konkurentne u pravom smislu te reči. Tako se jedino može postići da vlasnici automobila i drugi potrošači naftnih derivata u Srbiji mogu, prema ceni i kvalitetu, birati gde će natočiti gorivo", rekao je Vagit Jusufovič Alekperov, predsednik Lukoila, komentarišući za Balkanmagazin to što su u Srbiji i dalje na snazi uredbe o zabrani uvoza derivata i što država kontroliše formiranje cena goriva.

Vagit Jusufovič Alekperov

Govoreći o inicijativi Gazpromnjefta, većinskog vlasnika NIS-a, da se monopol ove naftne kompanije u Srbiji produži, dok ne završe modernizaciju rafinerija u Pančevu i Novom Sadu, Alekperov kaže:

"Ovakva divna zemlja u centru Balkana kao što je Srbija ne može da deluje odvojeno od tendencija koje postoje na tržištu naftnih derivata u regionu i Evropi. Otvaranje tržišta je prirodna tendencija u miru, koja daje velike prednosti zemljama. Mi ne bismo voleli da vidimo Srbiju na začelju procesa integracija i slobodnog preduzetništva.

Zadovoljan sam što sam o tome u utorak mogao da porazgovaram i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koga sam upoznao sa investicionim planovima Lukoila u Srbiji. Kompanija Lukoil već je dobro poznata srpskoj javnosti jer, ovde smo duže od pet godina. Naš brend je vrlo dobro poznat vozačima u Srbiji. Razmatrali smo planove za naše dalje investicije. Lukoil je najveća ruska kompanija u elektroenergetici, uključujući i netradicionalni sektor jer, pored hidrocentrala mi investiramo i u ekološki čistu energiju: solarnu i energiju vetra. Na teritoriji Srbije već smo izgradili benzinsku pumpu koja se strujom snabdeva iz solarnih baterija, a sada se bavimo investiranjem u elektrane koje koriste snagu vetra. Predsedniku Tadiću obećao sam da ćemo razmotriti izgradnju jedne benzinske pumpe koja će se strujom snabdevati iz energije vetra. Ali, neće samo ove „zelene“ investicije biti strateške u Srbiji. Nameravamo da širimo našu delatnost u prodaji naftnih derivata."

Šta bi kao menadžer privatne multinacionalne naftne kompanije, aktivne u celom svetu, preporučili kreatorima ekonomske politike u Srbiji?

"Stekao sam utisak da Vlada Srbije u periodu duboke ekonomske krize preduzima sve moguće aktivnosti, kako bi ublažila negativne efekte ekonomske krize i popravila situaciju u zemlji. I ja lično želim da im poželim uspeha u dostizanju zacrtanih ciljeva i brzi izlazak iz krize."

Gde je po Vašoj oceni Lukoil u Srbiji i regionu Jugoistočke Evrope u odnosu na druge naftne kompanije koje su mu konkurencija u poslovanju?

"Srbija je za Lukoil jedan od prioritetnih regiona. Ubeđeni smo da tržište naftnih derivata u Srbiji ima veoma ozbiljan potencijal rasta u najskorijoj budućnosti. I Lukoil želi da nastavi razvoj na teritoriji Srbije. Planiramo da ostvarimo značajan obim investicija u sledećih pet do šest godina. Računamo da zauzmemo 25 do 30 odsto tržišta Srbije. Nameravamo da se širimo i u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. Prošle godine Lukoil je kupio veliku rafineriju na Siciliji, što nam daje ozbiljnu mogućnost da budemo konkurentni na teritoriji Sredozemnog mora. Ako objedinimo naše puteve za naftne derivate iz Rusije, sa rafinerijama u Bugarskoj, Rumuniji i na Siciliji jasno je da smo najkonkurentniji od naftnih kompanija koje posluju u ovom regionu. Zato planiramo da se u ovom regionu razvijamo, da gradimo infrastrukturu za prijem naftnih derivata i za prodaju visokokvalitetnih goriva, benzina euro 5 – pre svega. Ispunili smo sve zahteve EU za modernizaciju i proizvodimo benzine koji su najkvalitetniji. To zadovoljava sve naše kupce i u Zapadnoj i u Istočnoj Evropi, kao i na Balkanu."

Kompanija Komiko Oil planira izgradnju rafinerije nafte u Smederevu. Kako ocenjujete ovu investiciju u treću rafineriju nafte u Srbiji?

"Nisam čuo za te planove ali, izgradnja rafinerije, i sve što je vezano s tim, mora da odgovara nekim logičnim koracima. Danas svi igrači na tržištu Srbije, na ovaj ili onaj način, rade preko vlastitih rafinerija, koje se nalaze u Srbiji (NIS), Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Austriji. Postoje rafinerije i u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Čini mi se da o projektu izgradnje rafinerije u Smederevu treba dodatno promisliti."

Kako reaguje Lukoil na konkurenciju proizvođača alternativnih vrsta goriva?

Lukoil pažljivo prati sve tendencije u razvoju alternativnih izvora goriva. U Kompaniji je formiran poseban Sektor za razvoj alternativnih vidova goriva. Ova problematika je za nas interesantna i spremamo se da investiramo u ove projekte.

Na relativno maloj teritoriji ex YU država je tri ruske kompanije. Lukoil je u većoj ili manjoj meri prisutan u svim državama nastalim od SFRJ (sem Slovenije), u Bosni i Hercegovini je Zarubežjenjeft, a kupovinom većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije AD tu je i Gazpromnjeft, odnosno, Gazprom. Kako to komentarišete?

Lukoil je jedina privatna kompanija u Rusiji koja ima takve razmere da posluje uspešno i u zemlji i u inostranstvu. Veliki akcionar Lukoila je Konoko Filips, koji ima oko 20 % učešća, a i ja, koji sada sedim sa Vama, veliki sam akcionar. Lukoil aktivno utiče na Londonskoj berzi. Naš cilj je da, u svim zemljama gde poslujemo, budemo uspešni i da zaradimo, da bi mogli da isplatimo poreze državi i zaposlenima plate. Lukoil se sada nalazi u veoma jakoj konkurenciji u odnosu na Gazpromnjeft, ne samo u Srbiji već i na tržištu Rusije, gde Zarubežnjeft nema svoje maloprodajne objekte (pumpe). Svi mi u menadžmentu Lukoila sledimo ciljeve naših akcionara. Kad kažem, konkretno, da se zalažemo za liberalizaciju tržišta naftnih derivata u Srbiji, to je zbog našeg vlastitog interesa, a ne zbog interesa Gazpromnjefta, koji ima svoju preradu nafte u Srbiji.

Da li i kako kriza utiče na poslovanje Lukoila?

Smanjili smo investicije za oko 25 % ali ulaganja nismo smanjili u onim segmentima našeg poslovanja koji utiču na proizvonju sirove nafte i prirodnog gasa u Lukoilu. Uglavnom su zaustavljeni projekti koji se odnose na povećanje kvaliteta naftnih derivata, koji se proizvode u Ruskoj Federaciji. To se desilo zbog toga što je Vlada Ruske Federacije odložila primenu novog pravilnika za kvalitet goriva do 2014. godine. Tako smo dobili mogućnost da smanjimo ulaganja u segment prerade sirove nafte i ta sredstva da preusmerimo u geološka istraživanja i proizvodnju nafte. Plan Lukoila je da tokom ove godine za 2 % poveća proizvodnju sirove nafte u odnosu na 2008. godinu.

I pored krize, finansijska situacija u Lukoilu je stabilna. U prvom polugodištu kompanija je ostvarila dohodak veći od tri milijarde dolara. Krediti koje smo uzimali nemaju negativnog uticaja na poslovanje Lukoila, tako da ćemo ove godine uspeti da investiramo više od osam milijardi dolara.

Koliko aktuelna cena sirove nafte utiče na poslovanje Lukoila i Vaše planove za dalje širenje?

Budući da je Lukoil vertikalno integrisana naftna kompanija, cena nafte na svetskom tržištu je za nas od suštinske važnosti, ali nije određujući faktor. Lukoil nije samo trejder nafte. Imamo rasprostranjenu maloprodajnu mrežu sa više od 3.000 benzinskih stanica po celom svetu. Visoka cena nafte izaziva visoku cenu naftnih derivata, a u skladu s tim visoke cene derivata smanjuju obim prodaje i efikasnost maloprodajnih mreža. Zato se zalažemo za pravedne cene koje su usklađene sa kupovnom moći.

Prema nekim analitičarima prošlogodišnja naftna kriza nije prošla već je samo potisnuta ekonomskom krizom. Kakva su Vaša predviđanja za petrolejsku industriju u Rusiji i svetu, i gde je Lukoil u toj priči?

Svetska ekonomska kriza negativno utiče na sve sfere ekonomije, pa nije izuzetak ni poslovanje kompanije Lukoil. Opadanje potražnje za derivatima nafte i petrohemijskim proizvodima, smanjenje obima transporta, pad cene nafte i naftnih derivata negativno utiču na ekonomske pokazatelje Lukoila. Ipak, glavni zadatak u ovim uslovima je izrada mera za savladavanje posledica krize i iznalaženju dodatnih mogućnosti, kao što su smanjenje investicione vrednosti projekata: izgradnje, materijala, tarifa prevoznika, vrednosti nepokretnosti i lokacija i slično.

Kako komentarišete zapadne analitičare koji tvrde da Rusija svojim potencijalima u naftnom i gasnom sektoru pokušava da pojača politički uticaj u Evropi i svetu?

Lukoil je jedna od najvećih privatnih kompanija u svetu i najveća u Rusiji. Ne bavimo se politikom, mi se bavimo biznisom. Radimo u onim regionima sveta gde je to ekonomski opravdano i isplativo našim partnerima.

Na čelu Rusko-srpskog poslovnog saveta nalazi se potpredsednik Lukoila Vorobjev Vadim Nikolaevič. Kako ocenjujete rad ovog tela?

To je kao jedan most koji doprinosi da se poslovni ljudi iz Ruske Federacije i Srbije sastanu, razmene iskustva i dogovore saradnju. Kao član Trgovinske komore, Ruskog saveza industrijalaca i kao član drugih tela koja okupljaju privrednike smatram da je ovaj vid saradnje veoma bitan. Poslovni savet za saradnju sa Srbijom formiran je na osnovu odluke na VI zasedanju Međudržavnog rusko-srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju na inicijativu i uz podršku Privredne komore Ruske Federacije u 2008. godini. Poslovni savet za saradnju sa Srbijom preko predsednika saveta ulazi u sastav Međudržavnog Rusko-Srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju.

Od trenutka svog formiranja Poslovni savet aktivno učestvuje u razvoju bilateralnih odnosa Rusije i Srbije. Prioritet je razvoj regionalne saradnje, čemu će doprineti uspostavljanje veza sa Kurskom i privrednom komorom Krasnodarskog kraja. Planovi za saradnju sa Srbijom u najskorije vreme uključuju sprovođenje drugog zasedanja nacionalnih poslovnih saveta 19. oktobra 2009. godine u Beogradu, kao prethodnicu VIII zasedanju Međudržvnog rusko-srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju koji će biti održan u Beogradu 19. i 20. oktobra ove godine.