NOVE ELEKTRANE

Vlada Srbije, na sednici 11. decembra, konačno je dala zeleno svetlo da EPS raspiše međunarodni tender za izbor strateškog partnera za izgradnju dve termoelektrane: TE „Kolubara B“ sa dva bloka snage od po 350 megavata i novog bloka od oko 700 megavata u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu. Tender za izbor strateškog partnera za gradnju nove TE-TO Novi Sad očekuje se takođe u najskorije vreme. Kako je nedavno rečeno na jednom skupu elektroprivrednih poslenika, to je, međutim, tek drugi od potrebnih petnaest stepenika koje treba preći do prvih kilovat-sati proizvedenih iz novih elektrana.

Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije održalo u petak konferenciju
za novinare povodom raspisivanja tendera za izbor strateškog partnera za izgradnju
termoelektrane Kolubara B i novog bloka TE Nikola Tesla B (Fonet)

Napominjući da EPS već više od dve godine ima kompletnu dokumentaciju potrebnu za izlazak na sednicu Vlade, Dragomir Marković, direktor Direkcije EPS-a za strategiju i investicije, ukazuje da je to vreme potpuno nepotrebno izgubljeno i da su se u međuvremenu promenile četiri vlade i tri ministra za energetiku. Zaista je bilo krajnje čudnih i neobjašnjivih odlaganja, ali konkretan korak konačno je načinjen.

- Mi sada raspisujemo prvu fazu navedenog tendera i ona će za dve termoelektrane na ugalj da bude objavljena u „Fajnenšel tajmsu“ 20. januara 2009. godine. Isto bi trebalo da važi i za TE-TO Novi Sad, s tim što bi o njoj, nakon pozitivnog mišljenja Vlade Srbije, trebalo da se izjasni i Skupština grada Novog Sada. To su takozvane kvalifikacione faze, u kojoj se, na osnovu zadatih kriterijuma, biraju potencijalni strateški partneri. Osnovni kriterijum je da partner bude bolji, veći i jači od EPS-a! Na bazi tih kriterijuma napraviće se takozvana „šort lista“ i do kraja prvog kvartala 2009. godine mislim da ćemo imati sve kompanije, koje su zadovoljile naznačene kriterijume. Odmah potom počinje druga faza - sama tenderska procedura, odnosno odabrane kompanije pripremaju konkretne tehničke i finansijske ponude i ostalo što je potrebno i ta faza trebalo bi da traje šest meseci. Odabir najpovoljnije ponuđača i predugovor očekujemo do kraja 2009. godine - kaže Marković.

Po evropskim standardima

On podseća da je TE „Kolubara“ projekat još iz osamdesetih godina prošlog veka (dva puta po 350 megavata), čija se izgradnja sada nastavlja. Ova TE će biti građena prema normativima EU, koji će biti na snazi 2016. ili 2017. godine. Imaće postrojenja za odsumporavanje i uklanjanje azotnih oksida, sisteme za otpepeljivanje... Međutim, kod „Kolubare“ će, nažalost, tehnologija biti stara, sa stepenom efikasnosti od 34 do 35 odsto.

Oprema, koju je ranije isporučio „Kombaščn inženjering“ neće moći sva da se iskoristi. Na primer, isporučeni sistem upravljanja potpuno je prevaziđen, a vrednost te opreme, koja bi mogla da se iskoristi, procenjena je na nešto više od 200 miliona evra, uključujući tu i vrednost lokacije, ono što je do sada izgrađeno, plus oprema. To bi bio taj naš ulog, a koliko će od toga biti priznato videćemo, no ko prizna više taj će dati bolju ponudu.

Kada je reč o TENT B-3 snage oko 700 megavata, tu se radi o kotlovima sa superkritičnim parametrima, što znači da rade na višim parametrima nego konvencionalni kotlovi. A to, uz druge mere, omogućuje da takav blok ima efikasnost iznad 40 odsto, odnosno za dvadesetak odsto veću efikasnost u odnosu na stare. Znači za toliko troše manje uglja, manje emituju ugljen- dioksid i uopšte manje zagađuju okolinu. I kod TENT B-3 tražimo da nam se prizna učešće od oko 210 miliona evra: EPS će da investira 60 miliona evra (tri godine po 20 miliona evra), a zemljište, infrastrukturu i ono što postoji na TENT B-3, procenili smo na 150 miliona evra. Ukupno posmatrano obe ove investicije stajale bi više od milijardu i po evra, bez rudnika. Investicija u rudnike bi trebalo da bude EPS-ovo ulaganje, ako ne bude kakve koncesije, ali o tome će država da odluči, kaže naš sagovornik.

Investiranje u rudnike možda pobuđuje neke nedoumice, mada, po Markovićevom mišljenju, tu nema nekih posebnih nejasnoća. Istina, mnogi se pitaju kako obezbediti oko 700 miliona evra, ali naš sagovornik ukazuje da je tu reč o ukupnoj investiciji u rudnik - do iskopavanja tih oko 400 miliona tona uglja i da to ne deluje tako zastrašujuće. Dok se ne naprave elektrane (do 2015. godine), da bi rudnik počeo da radi, potrebno je u tom periodu uložiti oko 500 miliona evra. Znači ne odjednom već u sledećih šest-sedam godina i to će se najverovatnije pokriti iz nekih kredita, koje EPS relativno lako može da se dobije pod povoljnim uslovima.

Kopovi - zajedno

- Što se tiče kopova „Radljevo“ i „Južno polje“ i davanja prednosti jednom ili drugom, moram da kažem da je sasvim sigurno da će se otvarati oba kopa, a fizibiliti studija će da pokaže kada će početi da radi jedan, a kada drugi.

Iako je očigledno da kop „Radljevo“ ima znatno bolje ekonomske parametre, „Južno polje“ u početnoj fazi može da se otvori sa mnogo manjim investiranjem, tamo gde je dobar ugalj i sa preseljenjem stare opreme sa kopova, koji se gase. Investicija je mnogo manja, a paralelno će da se odvija i otvaranje kopa „Radljevo“ i onda se ta dva kopa kombinuju. Međutim, važno je napomenuti da to nisu kopovi iz kojih će se snabdevati samo nove elektrane. Za njih ugalj isporučuje RB „Kolubara“, kao i svim ostalim elektranama, iz svog miksa. To je, za sada, EPS-ova investicija, koja može da se realizuje iz kreditnih izvora, a dobijanje kredita za EPS ne predstavlja problem. Mi kreditima upravljamo da se ne bismo prezadužili. U tom pogledu smo se sačuvali i za EPS može da se kaže da je nisko zadužena kompanija, a to je odlična pozicija u ovoj finansijskoj krizi - kaže Marković dodajući da kompanije u Evropi, koje su nisko zadužene gotovo i da neće osetiti ovu krizu.

Znaju se i stope finansijske zaduženosti u poslednje tri-četiri godine i EPS-ovih potencijalnih strateških partnera.

-Kompanije, koje imaju stopu zaduženosti iznad 40 odsto biće u dosta teškom položaju, ali neće odustati od razvoja. Samo će ga usporiti. Kompanije koje su malo konzervativnije poslovale sada su manje osetljive na finansijsku krizu. Srbija je u elektroenergetskom pogledu isuviše atraktivna da bi kompanije to napustile; onaj ko ovde napravi blokove taj će biti u odličnoj poziciji u odnosu na ceo region. Analiza će pokazati čija će ponuda da bude bolja i ko će da pruži najbolje uslove. Naša je orijentacija da naš partner bude elektroprivredna kompanija, koja je veća i efikasnija od EPS-a. To nije teško, jer sve te kompanije posluju na tržištu, gde je cena električne energije značajno veća. Postoji i mogućnost konzorcijalnog učešća, gde može da se udruži i manja kompanija sa većom - napominje naš sagovornik, ali ujedno iskazuje i izvesnu rezervu, jer obraćanje Vladi Srbije, koje je, kao što je poznato, išlo dosta teško do sada - još nije završeno.

Krajem marta Vlada treba da donese prethodne saglasnosti, o ulaganju kapitala i o prenosu kapitala sa TENT-a na EPS. Postoji bojazan da se to ne oduži, mada je dato obećanje da će Ministarstvo rudarstva i energetike učiniti sve da to ide paralelno i da se odmah pripremi sve što je potrebno. Jer, odista nepotrebno je izgubljeno mnogo vremena.

Neshvatljiva administrativna otezanja

- Da je ovo doneto pre dve godine, možemo slobodno da kažemo da bi u Srbiji danas bilo angažovano dve do tri hiljade radnika na gradilištima, deset hiljada ljudi u našoj elektromašinogradnji gde bi se uložilo oko 500 miliona evra. Na rudnicima u okviru elektromašinogradnje bi bilo angažovano blizu 5.000 ljudi, a u EPS-u bilo bi mesta za minimum još 500 ljudi u elektranama i još hiljadu radnika na kopovima. Eto to je cena neshvatljive neažurnosti i kašnjenja i sve ovo moglo bi da se očekuje tek za dve godine, razume se, ako sve bude teklo po planu. Moram da kažem da je sadašnje Ministarstvo rudarstva i energetike, mnogo ozbiljnije pristupilo ovim projektima, što posebno raduje stručnjake EPS-a. Ujedno, dok spremamo ovaj tender, moramo da radimo i na stvaranju novih kadrova, jer je sigurno da nemamo stručnjake potrebnog nivoa znanja, kakve smo imali, recimo, kada se gradio TENT-B. Tu će nam biti potrebna i podrška sa strane, možda od samog strateškog partnera. U ovoj fazi očekujemo i veliki angažman direkcija za pravne poslove EPS-a i TENT-a, kao i Direkcije za ekonomsko-finansijske poslove. Jer, za dva tri meseca za Vladu Srbije mora da se pripremi velika dokumentacija, kao i za Upravni odbor EPS-a - kaže Marković.

On napominje da će se svetska ekonomska kriza u izvesnoj meri imati određeni negativan uticaj, ali može i pozitivno da se odrazi na realizaciju ovih projekata. Moguće je skraćenje realnih rokova izgradnje i fabrikacije opreme, zbog drastičnog opadanja novih i povlačenja starih narudžbina za izgradnju novih objekata. A jasno je kolike su koristi ukoliko se rok gradnje skrati za godinu dana. Takođe, zbog pada cena bakra i čelika, po Markovićevim rečima, realno se može očekivati i niža cena. U takvim okolnostima imaćemo i prirodnu selekciju potencijalnih investitora ili strateških partnera: otpadaju lošiji i izbor se sužava - na one najbolje.

- Što se tiče nove TE-TO Novi Sad, njoj bi od trenutka kada krene tender do završetka gradnje bilo potrebno dve i po do tri godine (sedam do osam meseci za tender i godinu i po do dve dva za gradnju). Znači početkom 2012. godine, a uz posebno napore, mogla bi možda da bude gotova i za zimsku sezonu 2011/2012. godina. Tada bi počeo i da se smanjuje naš elektroenergetski deficit. Mi ne možemo da krenemo u gašenje neefikasnih jedinica termoelektrana dok god imamo elektroenergetski deficit - objašnjava Marković.

Stručno-konsultativni savet JP EPS

Na sastanku Stručno-konsultativnog saveta JP EPS, koji je održan 18. decembra, Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora, upoznao je članove Saveta, naše istaknute elektroprivredne poslenike i graditelje srpske elektroprivrede, da je Vlade Srbije, na sednici 11. decembra, konačno dala zeleno svetlo da EPS raspiše međunarodni tender za izbor strateškog partnera za izgradnju dve termoelektrane: TE „Kolubara B“ sa dva bloka snage od po 350 megavata i novog bloka od 700 megavata u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu. Međutim, kako je rekao Manasijević, to je tek drugi od potrebnih petnaest stepenika da se proizvede novi megavat-sat.

- To je dobra vest, ali zahteva veliku opreznost jer ima još mnogo koraka do uspeha, a dešavalo se da i započeti projekti budu zaustavljeni. Naš stručni potencijal je znatno opao u odnosu na vreme kada ste vi gradili elektrane i biće nam veoma teško da vodimo sve te projekte. Zato očekujemo od vas ozbiljnu pomoć. Svaka vaša sugestija i stručni savet u konkretnim situacijama će nam biti potrebni i izuzetno je važno da što pre započne gradnja novih elektrana - rekao je Manasijević.