NIS U BUGARSKOJ I RUMUNIJI

I pored ostvarene neto dobiti od 27,1 milijarde dinara u prvih devet meseci ove godine Naftna industrija Srbije AD još nije pokrila sve prošlogodišnje gubitke. Ipak, NIS će naredne, 2012. godine biti profitabilna kompanija.

“Dalje širenje poslovanja NIS-a u susednim zemljama, kroz aranžmane u istraživanju i eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa ali i veleprodaju naftnih derivata i otvaranje mreže benzinskih pumpi u Rumuniji i Bugarskoj”, ovako optimističke najave izrekao je juče na Beogradskoj berzi Aleksej Urusov, zamenik generalnog direktora NIS-a. Kao direktor Funkcije za finansije, ekonomiku, planiranje i računovodstvo NIS, Urusov je potencijalnim investitorima, akcionarima i predstavnicima banaka izložio detalje iz poslovanja kompanije, zaključno sa trećim kvartalom ove godine.

“NIS je u prvih devet meseci ove godine ostvario neto dobit od 27,1 milijardu dinara. Profit NIS-a je, bez dobiti po osnovu kursnih razlika iznosno 22,7 milijardi dinara, što je 71 odsto više nego u istom periodu prošle godine”, rekao je Urusov, objašnjavajući da je na povećanje dobiti najviše uticao ojačan kurs domaće valute, dinara (u odnosu na dolar i evro), zatim povećanje efikasnosti poslovanja, rast proizvodnje domaće nafte i gasa za čak 26 odsto ali i zahvaljujući većoj ceni nafte na svetskom tržištu.

Trenutna cena akcije NIS-a na Beogradskoj berzi je 865 dinara, najviša je bila 865 dinara, 3. avgusta ove godine, a najniža 442 dinara, 14. septembra prošle godine. Komentarišući da je Beogradska berza - mala berza na kojoj nema puno učesnika, predstavnici NIS-a su svojim akcionarima poručili da isplate dividendi neće biti sve dok kompanija ne pokrije gubitke iz prethodnog perioda. Hipotetički gledano, ako se to desi do kraja ove godine o raspodeli dobiti konačnu reč daće predstavnici akcionara na skupštini u junu naredne godine.

Sve bliži “plusu”

Dobit NIS-a je, pre oporezivanja, kamata i amortizacije (EBITDA) za devet meseci 2011. iznosila 32,3 milijarde dinara, što je 88 odsto više nego u istom periodu 2010. godine. Prihod od prodaje bez akciza bio je 133 milijarde dinara (19 odsto više u poređenju sa prošlom godinom) a operativni novčani tok (OCF) za prvih devet meseci iznosi 17,4 milijarde dinara (23 odsto je viši od prošlogodišnjeg).

Sve ovo doprinelo je da NIS od početka godine smanji ukupan dug bankama na 506 miliona dolara (za 105 miliona dolara).

U ovom periodu proizvedeno je 1.108.600 uslovnih tona nafte i gasa (26 odsto više u odnosu na nivo proizvodnje za prvih devet meseci prošle godine). Time je uvoz nafte smanjen za 130.000 tona pa je, prema rečima Urusova, smanjen i odliv deviza iz zemlje.

U Rafineriji nafte Pančevo prerađeno je 1.574.000 tona nafte (20 odsto manje nego lane). Razlog tome je planirani remont u rafineriji (tokom marta i septembra) ali i to što je promet za oko 7,7 odsto manji u odnosu na isti period prošle godine. I izvoz je smanjen za 33 odsto a u NIS-u ne kriju ni pad maloprodaje od 4,5 odsto.

“Manje prodatog goriva u maloprodaji je posledica pada potrošnje na tržištu u celinu, kao i zatvaranja benzinskih stanica zbog rekonstrukcije”, rekao je Urusov, napominjući da je, ipak, u kasu države NIS, na ime poreza i fiskalnih obaveza uplatio isto kao i u istom period 2010. godine - 61,9 milijardi dinara.

Od početka godine NIS je uložio 16,32 milijarde dinara u modernizaciju kompanije, od čega su 4,5 milijarde iz sredstava kompanije. Značajan deo sredstava usmeren je u rekonstrukciju i izgradnji benzinskih stanica, izgradnju postrojenja za regeneraciju istrošene sumporne kiseline i rekonstrukciji pristaništa u Rafineriji nafte Pančevo. Rekonstruisano je sedam benzinskih stanica, izgrađene su dve nove kao i 22 TNG instalacije (za autogas) širom Srbije.

Napominjući da je 16 milijardi dinara bila “teška” dobit kompanije tokom prošle godine, iz NIS-a ističu da većinski vlasnik, Gazpromnjeft ispunjava svoju obavezu ulaganja u modernizaciju pančevačke rafinerije, kao i to da im je cilj da “NIS bude uspešna kompanija u regionu”.

Osvajanje regiona

Svoje pozicioniranje u regionu NIS je započeo aranžmanima za istraživanje i eksploataciju sirove nafte i prirodnog gasa u Republici Srpskoj i Mađarskoj. Nikolas Petri, zamenik generalnog direktora i direktor Funkcije za investicije i razvoj je na Beogradskoj berzi otkrio više detalja o planovima u susednim zemljama Rumuniji i Bugarskoj.

“NIS će u okviru planova za širenje u regionu raditi na istraživanju nafte na četiri bloka u Rumuniji. Imamo sporazum sa kanadskom kompanijom Ist vest petroleum (East West Petroleoum) o istraživanjima i eksploataciji nafte i gasa na četiri lokacije u Rumuniji. Sporazumom je predviđeno da NIS finansira istraživanja čija vrednost će biti od 50 do 100 miliona dolara, s tim što će NIS sa nalazišta u Rumuniji dobijati 85 odsto prihoda od izvađenih količina nafte i gasa, a kanadski partner 15 odsto”, rekao je Petri otkrivajući da NIS razmatra i mogućnosti za nova istraživanja nafte i gasa ali i izlazak na velikoprodajno tržište naftih derivata u Rumuniji.

Demantujući da NIS u Rumuniji pregovara o kupovini već postojećih pojedinačnih pumpi ili mreže benzinskih stanica, Petri kaže da takva opcija nije u planovima.

“Nismo zadovoljni postojećim benzinskim stanicama u Rumuniji. Naši ljudi su to ustanovili obišavši više od 400 pumpi. Zato razmatramo lokacije za izgradnju novih pumpi. Interesuju nas tranzitni pravci Rumunije ka Evropskoj uniji i ka Srbiji, kao i u velikim gradovima, poput Bukurešta i Temišvara.”

U Bugarskoj je NIS-u primarni cilj maloprodaja naftnih derivata. Zato su već otpočeli sa kupovinom 80 do 100 benzinskih pumpi.

“Do kraja godine planiramo potpisivanje ugovora o kupovini 20 benzinskih stanica u Bugarskoj. Završavamo sa odobrenjima od njihove antimonopolske komisije. Pregovaramo o kupovini još pumpi a cilj nam je da u naredne dve i po godine stignemo do mreže od 80 do sto benzinskih stanica”, rekao je Petri.

Komentarišući najave u medijima da je sve više inostranih kompanija u pregovorima sa bosanskohercegovačkim vlastima oko istraživanja i buduće eksploatacije nafte i gasa u BiH, Petri podseća da NIS već ima zajedničku kompaniju sa Zarubežnjeneftom u Republici Srskoj.

“Tender je jedina racionalna procedura za ovakve projekte. Ako ga bude - učestvovaćemo”, rekao je Petri, ne krijući da ih zanima potencijano nalazište u tuzlanskom kantonu.