NIS (NI)JE MAČKA U DŽAKU

Jelica Putniković

Država Srbija ne može zadržati imovinu a Rusima prodati akcije Naftne industrije Srbije, kažu pravnici.

Sagovornici Balkanmagazina, inače pravnici u samom NIS-u demantuju nedavno tumačenje srpskog ministra energetike Aleksandra Popovića, da za 400 miliona evra Gazprom zapravo neće kupiti rafinerije i pumpe jer one nisu vlasništvo NIS-a, već imovina Srbije, koja je data na korišćenje nacionalnoj naftnoj kompaniji.

Po onoj narodnoj, da dva i dva ne moraju uvek biti četiri ovih dana se čulo tumačenje ministra Popovića da će o tome šta Gazprom zaista dobija po toj ceni odlučiti Vlada Srbije. Popović kaže da to uopšte ne bi morao da bude ceo NIS, jer u sporazumu piše da je cena postignuta imajući u vidu vlasništvo NIS, a rafirenije i pumpe ne bi morale da budu deo tog vlasništva. Popović čak tvrdi da je "to sve vlasništvo države Srbije, koje je dato na korišćenje NIS-u".

Sagovornici Balkanmagazina tvrde, međutim, da pod pojam imovina NIS-a spadaju i rafinerije i pumpe. I ne samo to jer, kako kažu, firma AD NIS je vlasnik imovine a država Srbija vlasnik akcija.

Kao jedini akcionar država Srbija u svom portfelju ima svih 100 odsto akcija Akcionarskog društva Naftna industrija Srbije. U te akcije "pretočena" je imovina AD NIS. Imovina Naftne industrije Srbije je sve ono što je uneto kao osnivački ulog pri formiranju istoimenog Akcionarskog društva 7. jula 2005. godine: rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, skoro 500 benzinskih pumpi, poslovne zgrade, skladišta naftnih derivata, vozni park... kao i sredstva koja su se zatekla na računima u bankama. Sve to je registrovano u Agenciji za privredne registre i Centralnom registru za hartije od vrednosti kao novčani i nenovčani ulog prilikom formiranja AD NIS.

Kada, i ako Gazprom postane vlasnik 51 procenta akcija AD NIS, automatski će steći i pravo vlasništva nad tolikim procentom imovine srpske naftne kompanije.

Kada akcionar, dakle, država Srbija otuđi vlasništvo, tako što na osnovu međudržavnog sporazuma sa Gazpromom, odnosno njegovom ćerkom firmom Gazpromnjeftom, ugovori formiranje zajedničke kompanije, u kojoj će ruska firma imati 51 odsto akcija, Gazprom će automatski postati vlasnik tolikog procenta srpske naftne kompanije. Dakle, većinski vlasnik.

Ta buduća firma, privatizovani NIS, ostaće i dalje vlasnik imovine ali će akcionari (država Srbija, Gazpromnjeft i građani Srbije, ako im akcije NIS-a budu podeljene) moći da raspolažu svojom imovinom, što praktično znači da će moći i da je otuđuju.

U članu 9. međudržavnog sporazuma koji je Srbija s Rusijom potpisala 25. januara piše da, u cilju realizacije projekta rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa AD NIS, srpska strana prodaje Otvorenom akcionarskom društvu Gazprom ili afiliranom licu (kompaniji ćerki) koje ono odredi, 51-procentni udeo učešća u AD NIS, pod uslovima koje oni dogovore, polazeći od toga da se AD NIS sastoji od celokupne imovine koja se nalazi u njegovom vlasništvu na dan 31. decembra 2007. godine, uključujući (ali ne ograničavajući se time) objekte za dobijanje, proizvodnju i plasman nafte i naftnih derivata.

Za 400 miliona evra Gazpromnjeft će, ako sporazum ne bude menjan posle majskih izbora, kupiti ukupno 4.158.040 akcija NIS-a, koje predstavljaju 51 odsto osnivačkog kapitala NIS. Gaspromnjeft preuzima i obavezu da sprovede rekonstrukciju i modernizaciju tehnološkog kompleksa NIS-a uloživši najmanje 500 miliona evra u periodu od 2008. do 2012. godine.

AD NIS čine: NIS Naftagas, NIS Petrol, NIS TNG i NIS Ugostiteljstvo i turizam (odnosno, firme O-zon koja nije do kraja izdvojena iz kompanije NIS AD). U NIS-u je zaposleno više od 12 hiljada radnika.

Ne treba, međutim, zaboraviti da kupujući većinski paket, NIS-a Gazpromnjeft dobija monopol u preradi nafte, većinsko učešće na srpskom tržištu derivata i vrednu imovinu u Srbiji.

U rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu tokom 2007. godine je prerađeno 3.370.000 tona: 645.000 tona domaće nafte, 1.865.000 tona uvozne za Nis i 725.000 tona kroz uslužnu preradu za domaće i ino kompanije koje imaju svoje benzinske pumpe u Srbiji.

NIS drži 62% tržišta naftnih derivata u Srbiji: TNG (tečni naftni gas) 57%, motornih benzina 76%, dizel goriva oko 60 % i mazut 71%. Ostvarena dobit NIS-a u 2007. godini je oko 150 miliona dolara.

Rečeno brojkama Gazpromnjeft postaje većinski vlasnik: 497 benzinskih pumpi, dve rafinerije za preradu sirove nafte (u Pančevu i Novom Sadu), 16% vlasništva nad Petrohemijom u Pančevu, 13% u Fabrici industrijskih gasova Karbondioksid, oko 50% u MSK iz Kikinde, 43% vlasništa u NIP Politika i 21% u RTV Politika, postaje vlasnik 49% akcija Sportskog centra Pinki u Zemunu, 14% u Jugoviću, 38% vlasništva hotela Hayat na Novom Beogradu. Od nepokretnosti tu su i luksuzne poslovne zgrade u Beogradu i Novom Sadu. NIS je, takođe, i vlasnik više od 50% naftovoda JANAF (nekadašnjeg Jadranskog naftovoda), koji su u vreme bivše SFRJ zajedničkim ulaganjima gradili Naftagas, INA i rafinerija Bosanski brod. Pitanje vlasništva JANAF-a i nekadašnje imovine Jugopetrola u ex-YU državama (pre svega u Hrvatskoj) još nije rešeno.

NIS ima ukupno 497 javnih benzinskih stanica, što je oko 39% od ukupnog broja pumpi u Srbiji. Poseduje i 1.600 internih benzinskih stanica, osam velikih instalacija i terminala za skladištenje, 44 stovarišta i avio-servis za snabdevanje letilica kerozinom na beogradskom aerodromu. Raspolaže s najvećim brojem cisterni za prevoz tečnih goriva na Balkanu, ukupnog kapaciteta od 18.250 tona. Širom Srbije ima oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za motorna ulja i masti, auto-delove, auto-kozmetiku i robu široke potrošnje.

Kako firma O-zon, u kojoj su obuhvaćene non cor delatnosti nekadašnjeg javnog preduzeća NIS, nije do kraja izdvojena iz akcionarskog društva, predmet pregovora sa Rusima bi moglo biti i vlasništvo nad ovom firmom. O-zon poseduje 11 hotela, motela i odmarališta, 11 komercijalnih i 24 restorana za ishranu radnika. Tu su, takođe i četiri objekta u Crnoj Gori: hotel Splendid kod Prčnja, apartman hotel u Buljaricama, odmaralište u Bečićima i objekat u Poborama. Na Fruškoj gori NIS je vlasnik hotela Osovlje, restorana Boka kod Zrenjanina, kuće u Turiji, motela Adaševci na autoputu Beograd-Zagreb. Tu je i bivši hotel Jugopetrol (sada Vis) na Zlatiboru, kao i kompleks Hajat-Jelen na Crnom vrhu. Najveća vrednost firme O-zon su hoteli u Crnoj Gori i na Zlatiboru, kao i turistička agencija Folov mi.

Konzorcijum Meri Linč - Rajffajzen Investment je, inače, predložio da se odluka o sudbini akcija u Politikinoj kući, i Sportskom centru Pinki treba odložiti do posle privatizacije. Još jedna opcija koju je predložio savetnički dvojac je da NIS AD sa Vladom Srbije (državom) zameni akcije u ovim firmama za veći udeo u Petrohemiji.

Zanimljivo je da konzorcijum Meri Linč Rajffajzen Investment nije mogao da proceni vrednost sporednih delatnosti u NIS AD. Razlog tome je, kako je saopšteno, to što od poslovodstva NIS AD nije dobio podatke neophodne za procenu vrednosti te imovine.

U svim pričama o privatizaciji NIS-a posebno se ističu kritičari toga što se prodaje Naftagas. NIS Naftagas ukupno je tokom 2007. godine proizveo oko 720.000 tona nafte: 641.000 tona u Srbiji a oko 79.000 tona proizvedeno je u Angoli. Proizvodnja prirodnog gasa iznosila je 278.000.000 kubika. Ugovor o koncesiji u Angoli važi do 2025. godine.

Pravnici u samom NIS-u kažu, međutim, da se s prodajom Naftagasa ne prodaju rezerve sirobe nafte i prirodnog gasa na teritoriji Srbije, kao ni izvorišta vode koju NIS Naftagas takođe eksploatiše. Ova prirodna dobra nisu ušla u osnivački ulog AD NIS-a već ih Naftagas koristi na osnovu Zakona o rudarstvu. Na državi Srbiji je sada da reši kako će regulisati budući rad Naftagasa. Najlogičnije rešenje je da se na eksploataciju ovih resursa odrede koncesije i koncesione naknade. Kolike su, zapravo, srpske rezerve sirove nafte i gasa budući vlasnik će, svakako, ponovo preispitati jer sada se barata različitim procenama.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...