NAFTNE IGRE SOFIJE

Bugarski premijer Bojko Borisov i partija Građani za evropski razvoj Bugarske ponovo kod Evropske unije i SAD ubira političke poene tvrdeći da je izgradnja transbalkanskog naftovoda od bugarske luke Burgas do grčke Aleksandropolis, na čemu je do sada posebno insistirala Rusija, nedovoljno profitabilan projekat za Bugarsku. Iz bivše bugarske vlade, koju je predvodila bugarska Socijalistička partija, saopšteno je, međutim, da je ovaj projekat, vredan milijardu evra od strateškog značaja za zemlju i da bi njegovom realizacijom Bugarska mogla da postrane veliki energetski čvor Evrope.

Iz ruskog Transnefta saopšteno je juče da nisu dobili ni jedno zvanično obaveštenje o povlačenju Bugarske iz projekta.

Ali, ovo laviranje Sofije između Moskve sa jedne a EU i SAD sa druge strane moglo bi ići na ruku bugarskim komšijama, Srbiji i Rumuniji. Da podsetimo, Srbija i Rumunija se zalažu za izgradnju PEOP naftovoda od rumunske luke Konstance preko Srbije, Hrvatske i Slovenije do Jadranskog mora, kako bi se tom rutom transportovala nafta za zapadni deo Evrope i Italiju ali i za tranzitne zemlje Balkana.

Nemušti izgovori

“Odluka Bugarske da izađe iz projekta za izgradnju naftovoda Burgas- Aleksandropolis neće uništiti taj projekat i možda će u prvi plan izneti alternativne rute, one preko Rumunije i Srbije,” izjavio je direktor ruskog Nacionalnog fonda za energetsku sigurnost Konstantin Simonov.

Ukazujući da ruski odnosi sa Bugarskom u oblasti energetike nisu jednostavni Simonov je za rusku državnu novinsku agenciju Itar-Tas, podsetio da su slične najave do sada iz Sofije stizale i oko odustajanja Bugarske od izgradnje gasovoda Južni tok i oko aranžmana za nuklearnu elektranu "Belene".

Naftovod Burgas-Aleksandropolis je, inače, projekat na kome insistira Rusija, kako bi rešila problem „uskog grla“ transporta svoje sirove nafte kroz turski moreuz Bosfor. Tri zemlje, Rusija, Grčka i Bugarska potpisale su sporazum izgradnje naftovoda Burgas-Aleksandropolis 15. marta 2007. godine.

Juče je, međutim, Bugarska predložila da sporazum između vlada Rusije, Bugarske i Grčke bude okončan uz obostranu saglastost.

Simeon Djankov, bugarski ministar finansija izjavio je da Vlada Bugarske napušta projekat izgradnje transbalkanskog naftovoda Burgas-Aleksandropolis kojim upravlja Rusija.

„Bugarska se povlači iz projekta zato što ne može da realizuje uslove i finansijske pokazatelje koji su predviđeni sporazumom iz 2007. godine“, rekao je Djankov za Bulgarian Telegraph Agency pojašnjavajući da “Bugarska predlaže da se potpiše sporazum u vezi povlačenja Bugarske iz projekta uz obostranu saglasnost. Ako takav sporazum bude postignut Bugarska će napusti projekat o svom trošku nakon isteka 12 meseci.”

Savet ministara takođe je usvojio rešenje povećanja kapitala bugarskom akcionaru u međunarodnom projektu kompanije Bourgas-Alexandroupolis BG EAD, transbalkanskom naftovodu, za 12,8 miliona bugarskih leva. Novac će biti potrošen na izmirenje obaveza akcionara prema drugim akcionarima i na transbalkanski naftovod.

Djankov je izjavio da odluka Bugarske za sobom ne povlači sankcije protiv zemlje i da će sledeće srede nadzorni Odbor projekta održati sastanak gde će Bugarska prikazati svoju poziciju.

Ovo nije prvi manevar Bugarske u realizaciji projekta izgradnje ovog transbalkanskog naftovoda. Bugarska je najpre zapretila da će napustiti projekat zbog ekoloških rizika jer, oko polovine cevovoda treba da „prolazi“ preko teritorije Bugarske.

Iz ruskog naftnog tranzitera Transnefta su se do sada u više navrata žalili da Bugarska ne uspeva da finansira svoj deo projekta. Zbog toga je u medijima bilo najava da će projekat, verovatno, biti suspendovan, dok su predstavnici Transnefta samo izjavili da će umanjiti troškove za naftovod.

Naftovod od Bugarske do Grčke projektovan je pre više od 10 godina. Projektom ovog naftovoda predviđena je izgradnja cevovoda dugog 300 kilometara, kojim bi se godišnje transportovalo 35 miliona tona nafte, sa mogućim proširenjem na 50 miliona tona, kako bi rasteretio saobraćaj tankera u moreuzima Bosfor i Dardanali. Rusija poseduje 51 odsto projekta a Bugarska i Grčka dele 49 odsto, odnosno poseduju po 24,5 odsto.

Srbija – moguća alternativa Bugarskoj

Zanimljivo je da je krajem novembra Ilya Kazenkin, predsednik odeljenja za inostrane poslove kompanije Transneft izjavio da Bugarska izmiruje svoje dugove za projekat izgradnje naftovoda ka Grčkoj u iznosu od 6,2 miliona evra.

Govoreći juče o ovom bugarskom predomišljanju Simonov ocenjuje da Bugarska prilazi saradnji sa Rusijom sa političkog, a ne sa ekonomskog stanovišta, naročito posle dolaska nove vlade premijera Borisa Borisova koja se usredsredila na saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Simonov je podsetio da je Bugarska odbila da obnovi sporazum o isporukama ruskog gasa i da će to gorivo dobijati od Azerbejdžana, "uprkos činjenici da ne postoji gasovod koji povezuje Bugarsku i Tursku".

"Mi, nažalost, ne znamo kako da promenimo tu situaciju. Bugarska je bila teško pogođena zbog prekida isporuka tokom rusko-ukrajinskog gasnog rata u januaru 2009. Odnosi su poremećeni i mi još uvek ne možemo da ih popravimo", rekao je Simonov.

Turska se takođe pokazala kao problematičan partner Rusije, prenosi Tanjug ocenu Simonova koji je ukazao da je projekat naftovoda Burgas-Aleksandropolis "zamišljen kao alternativa isporukama nafte preko Turske". U tom smislu se, kako je rekao Simonov, rivalski projekat naftovoda Samsun-Čejhan ne može nazvati alternativom, pošto je to "naftovod od Turske do Turske koja se poslednjih godina takođe pokazala kao problematičan partner (za Rusiju)".

"Ne postoji finalizovana zamena za projekat Burgas-Aleksandropolis. Najkraća ruta u južnu Evropu je preko Bugarske", ukazao je Simonov.

Teoretski je moguće razmotriti rute preko Rumunije i Srbije, ali bi ta varijanta "naravno bila duža".

"Bugarsko odbacivanje još nije sahranilo taj projekat, ali razmatranje nečega drugog konkretnog nije moguće", zaključio je Simonov.