LUKOIL NAJAVLJUJE NOVE PUMPE
Font sizeU Srbiji se ne prodaje najskuplje gorivo, tvrdi Vadim Varabjov, potpredsednik Lukoila i otkriva da ova ruska kompanija, koja „pokriva“ petinu srpkog tržišta naftnih derivata, planira da u narednom periodu, kako bi sačuvala drugu poziciju, otvara pumpe u većim gradovima Srbije. U Beogradu 10 do 15 objekata, kraj novih mostova i duž glavnih saobraćajnica
„Svesni smo da ne možemo biti lider na srpskom tržištu, ali želimo da Lukoil Srbija sačuva drugo mesto kao distributer naftnih derivata, posle Naftne industrije Srbije. Lukoil Srbija AD zadovoljava petinu potreba srpskog tržišta derivata“, kaže Vadim Varabjov, potpredsednik Lukoila, ističući da je poslovodstvo ove ruske kompanije, koja ove godine obeležava 20 godina postojanja „zadovoljno poslovanjem svoje ćerke firme u Srbiji“.
Vadim Nikolajevič Vorobjov
Lukoil u Srbiji ima mrežu od 140 benzinskih stanica i dva naftna skladišta.
Komentarišući situaciju na tržištu naftnih derivata u Srbiji, Varabjov je kategoričan:
„Nisam ubeđen da se u Srbiji prodaje najskuplje gorivo. Postoje zemlje u regionu gde je gorivo skuplje. Lukoilova cenovna politika u Srbiji i drugim zemljama je tesno povezana sa cenama na tržištu naftnih derivata u svetu. Mi nismo dobrotvorno društvo i ne planiramo niže cene. Određeni efekti liberalizacije tržišta već su primetni, mada će svoju potpunu valorizaciju doživeti tek u narednom periodu, sa postepenim povećanjem potrošnje evro benzina koji je bio ključni proizvod u paketu osobađanja uvoza (pošto su TNG i evro dizel i pre liberalizacije bili na slobodnom režimu uvoza). Sa aspekta slobodnog cenovnog formiranja, koje kao deo liberalizacije tržišta stupilo na snagu 1. januara 2011. godine, primetno je zaoštravanje konkurencije u segmentu maloprodaje i svojevrsna cenovna utakmica, koja potrošačima pruža mogućnost da biraju i na osnovu cena i na osnovu kvaliteta ponude.“
Varabjov ocenjuje da je Srbija krenula putem deregulacije svog naftnog tržišta po oprobanim koracima – liberalizacija uvoznog režima, slabljenje cenovnih kontrola i veći obim stranog investiranja.
„Sigurno je da će deregulacija naftnog tržišta značajno doprineti procesima integracije Srbije u regionalno i globalno okruženje, a Lukoilu kao globalnoj naftnoj kompaniji je to posebno važno“, ne krije potpredsednik Lukoila, napominjući da su „za proteklih osam godina, otkako je privatizovan Beopetrol, planovi Lukoila u Srbiji ostvareni i da je rukovodstvo u celini zadovoljno rezultatima. Lukoil Srbija ne može biti lider na srpskom tržištu, ali želimo da sačuvamo drugo mesto. U sledećih par godina planiramo razvoj maloprodajne mreže u velikim gradovima u Srbiji. Cilj nam je da izgradimo 10 do 15 novih benzinskih pumpi u Beogradu. Zainteresovani smo samo za atraktivne lokacije i zato pažljivo pratimo razvoj vaše prestonice, budući da je primetna živa aktivnost u oblasti izgradnje infrastrukture. Video sam tu mnogo novina – nove i rekonstruisane mostove, saobraćajnice, poslovne centre“, nabraja Varabjov, koji je, kako kaže, „često u Beogradu“.
Potpredsednik Lukoila je kategoričan: „Lukoil neće kupovati već postojeće pumpe, već će pokušati da kupe placeve kraj prilaza mostovima i na glavnim saobraćajnicama, kako bi na čistim lokacijama izgradio nove objekte.“
Do sada je Lukoil u Srbiji uložio 400 miliona dolara. Mada se iz ove kompanije do sada često mogao čuti komentar da imaju puno problema oko legalizacije pumpi koje su kupili u sklopu Beopetrola, kao i prilikom dobijanja dozvola za njihovu modernizaciju, Varabjov kaže da „su zadovoljni kako protiče ovaj proces. Kao i procedurama za dobijanje neophodne dokumentacije koje, prema našem iskustvu u regionu i Rusiji, nisu ništa komplikovanije. Birokratija u Srbiji nije veća nego u drugim zemljama, u Hrvatskoj, Crnoj Gori ili Americi, gde Lukoil, takođe, ima svoje pumpe. Svuda postoje nijanse i karakteristični uslovi.“
