"KRADJA BEZ STIDA" UBRZAVA JUŽNI TOK I NABUKO

Repriza problema koje su sa Ukrajinom imali i 2006. godine nateraće Gazprom da što pre završe Južni i Severni tok, alternativne gasovode za isporuku gasa Evropi, kažu za Balkanmagazin u Srbijagasu i procenjuju da Srbija, za sada, neće trpeti nestašice zbog toga što od juče, 2. januara, Ukrajina za 21 milion kubika smanjuje dnevnu isporku prirodnog gasa namenjenu balkanskim zemljama.

U normalnim okolnostima na graničnom prelazu Beregovo u Mađarsku iz Ukrajine ulazi dnevno 135 miliona kubnih metara gasa. Od toga se kroz Mađarsku dnevno Srbiji isporučuje oko 10 miliona kubika. Za sada nema najava smanjenja isporuka gasa Srbiji ali, ako se Moskva i Kijev brzo ne dogovore, može se očekivati da će i Srbijagas biti suočen sa problemom prinudnih restrikcija. U ovoj kompaniji, kažu za Balkanmagazin da će eventualne restrikcije zavisiti od daljeg razvoja situacije u Ukrajini.

Uštede gasa izazvane krizom

Srbija, kojoj u normalnim okolnostima zimi treba više od 10 miliona kubnih metara prirodnog gasa, mogla bi lako prevazići novu krizu s gasom i zbog toga što na startu 2009. godine većina firmi - velikih potrošača gasa, ne radi. Svoja postrojenja ugasili su pančevačka Azotara, koja troši oko milion kubika dnevno, ne radi ni MSK Kikinda (750.000 kubika dnevno), a obe peći zbog svetske ekonomske krize gasi i US Stil Smederevo, koji, inače, troši oko 400.000 kubika dnevno. Najveći potrošači gasa u Srbiji sada su gradske toplane, pre svega Beogradske elektrane, čiji kapacitet potrošnje je oko dva miliona kubika. Gradske toplane bi, međutim, ako se kriza nastavi mogle preći na mazut koji je, uz to, trenutno i jeftiniji od gasa. Jedini problem sa mazutom je što NIS insistira na plaćanju dok gas toplane, uglavnom, troše na veresiju.

U Srbijagasu kažu da se dnevno iz gasnih polja u Vojvodini proizvede oko 600.000 kubnih metara domaćeg gasa a postoje mogućnosti i da se nešto gasa “izvuče” iz podzemnog skladišta ovog energenta u Banatskom dvoru. Letos je, naime, počela prva faza punjenja Banatskog dvora, a sada su u toku merenja, kako bi se sagledale mogućnosti za korišćnje dela utisnutih količina gasa.

Ukrajinski problem ubrzaće Južni tok

Komentarišući da ni toplane ni građani koji gas troše u domaćinstvima neće biti ugroženi ako isporuke gasa iz Mađarske budu smanjene samo za 5 %, u Srbijagasu podsećaju da se sličan scenario odigrao i zime 2005/6. godinu, kada je Ukrajina, takođe, odbijala da plati gas i kada su iz gasovoda krali količine namenjene potrošačima u evropskim zemljama.

Repriza problema koje su sa Ukrajinom imali poslednjih nekoliko zima nateraće Gazprom da što pre završe Južni i Severni tok, alternativne gasovode za isporuku gasa Evropi, kažu za Balkanmagazin u Srbijagasu. Gasovodom Južni tok do zemalja Balkanskog poluostrva i Italije stizaće 31 milijarda kubnih metara gasa. Da bi zadovoljili potrebe zemlja na trasi Južnog toka u Gazpromu prave analizu procenjenih potreba za prirodnim gasom. Ovaj gasovod treba da proradi najkasnije 31. decembra 2015. godine. Do tada Gazprom će biti suočen sa ucenama Ukrajine, koja i dalje pokušava da zadrži povlašćeni položaj iz perioda bivšeg SSSR-a.

Ove zime problem je nastao zbog neslaganja oko cene. Kijev je tokom 2008. godine 1.000 kubnih metara gasa plaćao 179,5 dolara i najavljivali su da su spremni da tokom 2009. godine maksimalno mogli da plaćaju 235 dolara. Aleksej Miler, predsednik upravnog odbora Gazproma, međutim, insistira da Ukrajina plaća 418 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Kradja bez stida

Najnoviji spor Rusije i Ukrajine oko gasa počeo je uoči Nove godine. Gazprom je upozorio svoje kupce u Evropi da će Ukrajini obustaviti isporuke gasa. Desilo se, kao i ranijih godina da je već prvih dana ove godine NAK Naftogas Ukrajina taj manjak počeo nadomeštati obustavom gasa koji se kroz ovu zemlju tranzitira.

Ukrajina je saopštila da dnevno skreće sa rute za Evropu 21 milion kubnih metara gasa, kako bi održala pritisak u svom gasovodnom sistemu i omogućila njegovu protočnost.

"Ukrajinska strana je otvoreno priznala da krade gas i da se toga ne stidi", kaže Sergej Kuprijanov, portparol Gazproma objašnjavajući da se Ukrajina složila da 3. januara prosledi Evropi 296 miliona kubnih metara gasa, a ne 303 koliko je Rusija tražila.

Da bi umanjio štetu Gazprom je povećao izvoz gasa preko alternativnih gasovoda, pre svega kroz Belorusiju.

Nova gasna saga Ukrajine i Rusije u Evropi je podgrejala priče o neophodnosti iznalaženja alternativnog rešenja za snabdevanje gasom. Pominju se Nabuko i gasovodi iz Afrike. Zanimljivo je, međutim, da dok zapadnoevropska, pre svega engleska štampa čak prognozira i negativne posledice svetske ekonomsle krize na poslovanje Gazproma, konkurencija za ruskog gasnog giganta ima samo reči hvale.

Obnovljeno zanimanje za Nabuko

“Gasprom zasluženo uživa reputaciju pouzdanog isporučioca i još će decenijama ostati vodeći izvoznik prirodnog gasa u Evropu” prenosi Fonet izjavu koju je agenciji Itar –Tas juče dao generalni direktor austrijskog naftno-gasnog koncerna OMV Volfgang Rutenstorfer.

Prvi čovek OMV-a ocenjuje da će se potrebe Evrope za uvozom prirodnog gasa u narednim godinama povećavati i da je zato neophodno razrađivati i promovisati projekte koji omogućavaju da se obezbede isporuke dodatnih količina prirodnog gasa.

“To nije povezano sa sadašnjim konfliktom između Moskve i Kijeva, već je reč o neophodnosti. Mi na sve načine podržavamo Severni tok i nadamo se da će u ovoj godini njegova realizacija zabeležiti značajan napredak. Takođe se bavimo razradom alternativnih projekata na južnom pravcu. Reč je o projektu Nabuko, koji predviđa izgradnju gasovoda iz prikaspijskog regiona u Tursku i dalje u Evropu", rekao je Rutenstorfer napominjući da “ova godina može biti odlučujuća za sudbinu tog projekta koji razrađuju zajedničkim naporima naftnogasni koncerni Austrije, Bugarske, Mađarske, Nemačke, Rumunije i Turske, a čija se vrednost procenjuje na 7,9 milijardi evra. Odluka o njegovom finansiranju u okviru Evropske unije za sada nije doneta. Projekat predviđa da se novim cevovodom transportuje do 30 milijardi kubika gasa godišnje. Ali takvu količinu "plavog goriva" biće teško obezbediti jer je osnovni obim gasa koji se proizvodi u regionu, već "rezervisan" dugoročnim ugovorima za niz godina unapred.”

Ovo priznanje Rutenstorfer je izrekao aludirajući na to da ih je Gazprom preduhitrio, praveći dugogodišnje aranžmane kako bi obezbedio gas za Južni tok.

Ostaje da se vidi kako će Brisel reagovati na sadašnji problem i ukrajinske “gasne igre”.