KO NE VERUJE RUSIMA

Dok, retorički, svi srpski političari tvrde da su za privlačenje investitora iz inostranstva, u delu Vlade Srbije se vodi kampanja čiji je moto "Rusi su nepoželjni kao investitori!" Potpredsednik Vlade Srbije i lider G 17 plus, Mlađan Dinkić ide dotle da je nedavno, javno, sve one koji ne kude energetski sporazum s Rusijom optužio da nisu patriote. Ostatak Vlade Srbije se ne oglašava po ovom pitanju, kao ni sam predsednik države Boris Tadić. Valjda da ne bi bili žigosani kao rusofili.

Istovremeno, iz Moskve stižu signali da oni neće odustajati od odredbi međudržavnog enrgetskog sporazuma koji su zvaničnici Srbije i Rusije potpisali 25. januara u Kremlju. Za petak se čak najavljuje dolazak Alekseja Milera, predsednika upravnog odbora Gazproma. Iako je na čelu kompanije sa popriličnim državnim vlasništvom, Miler sigurno u Beograd neće doći zbog toga da srpskoj javnosti položi račune o tome kolika mu je plata, već da bi sa srpskim zvaničnicima rešio sporna pitanja oko realizacije međudržavnog energetskog aranžmana i prisustvovao potpisivanju ugovora o prodaji 51 odsto Naftne industrije Srbije AD Gazpromnjeftu.

U današnjem broju Politika, naime, piše da će Gazpromu biti ponuđene dve opcije izmene energetskog Sporazuma:

"Prva predstavlja odloženo stupanje na snagu ugovora o prodaji 51 odsto akcija NIS-a. Po toj opciji, NIS bi bio prodat na dan potpisivanja ugovora, ali je stupanje na snagu tog ugovora uslovljeno usvajanjem pozitivne studije izvodljivosti za izgradnju gasovoda Južni tok, najkasnije do 30. juna 2010. godine, a eksploatacija gasovoda trebalo bi da počne najkasnije 31. decembra 2015. Ukoliko studija izvodljivosti ne bude usvojena do 30. juna 2010. godine, onda nema ništa ni od prodaje NIS-a. Srpska strana se obavezuje da u periodu od potpisivanja ugovora do njegovog stupanja na snagu neće prodavati NIS, a da će ga prodati Rusima ako ispune garanciju pod uslovima koji su zapisani u Međudržavnom sporazumu (400 miliona evra).

Druga opcija srpske strane predviđa da Rusi za 400 miliona evra mogu da dobiju samo 25 odsto NIS-a. Preostalih 26 odsto (do predviđenih 51) Rusi bi dobili bez dodatnog plaćanja tek kada usvoje pozitivnu studiju izvodljivosti gasovoda Južni tok. U slučaju da nema te studije, Rusi bi ostali vlasnici 25 odsto akcija NIS-a. Gasprom bi imao pravo da izađe iz vlasništva NIS-a ako nadoknadi srpskoj strani izgubljenu dobit, a srpska strana imala bi obavezu da vrati 400 miliona evra. Prema toj opciji, upravljačka prava bila bi zajednička".

Za sada su "mali izgledi da bi dokumenta mogla da budu potpisana prekosutra", zaključuje Politika navodeći da "iz izvora bliskih pregovaračkom procesu Politika saznaje da predstavnici Gasproma nisu mogli da daju garancije za izgradnju Južnog toka, a predstavnici Gaspromnjefta u pregovorima samo insistiraju na kupovini NIS-a, tvrdeći da oni nisu nadležni za Južni tok. Ukoliko ruska strana ostane pri tom stavu i posle posete Alekseja Milera, politički vrh Srbije će od parlamenta tražiti da se ponovo izjasni o energetskom sporazumu sa Rusijom."

Ne sumnjamo da su ove informacije "procurile" iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, na čijem čelu je potpredsednik Dinkić, jer je lider G17 plus uporno ponavljao da je 400 miliona evra malo za 51 odsto NIS-a, inicirao novu procenu srpske naftne kompanije i zahtev Gazpromu da (do)kupi dodatnih 19,4 odsto akcija NIS-a ali po ceni na osnovu Dilojtove procene vrednosti.

Ostaje pitanje ko će to pasti na popravnom: predsednik ili Vlada Srbije? Ili sami poslanici u Narodnoj skupštini?

Miler i članovi visoke ruske državne delegacije, koja će u petak u Predsedništvu Srbije prisustvovati potpisivanju sporazuma o osnivanju "Srpsko-ruskog dijaloga", verovatno će sa predsednikom Tadićem, koji je prisustvovao potpisivanju u Kremlju, razgovarati i o tome zašto se preko državnih garancija Rusije traže i ekonomske garancije samog Gazproma. Odnosno, zašto će se poslanicima Skupštine Srbije, eventualno, ponuditi prilika da revidiraju stavove podrške sporazumu sa Rusijom.

Svi oni trebalo bi, međutim, narodu Srbije, koji je zapravo taj imaginarni vlasnik državne kompanije NIS AD, da polože račune otkud im pravo da NIS dovedu do prosjačkog štapa.

Nije, naravno, sporno da su Rusi zbog finansijske krize i recesije prolongirali dovršetak gasovoda do 2015. godine. Ali, to se desilo jesenas. A da su proletos, 25. maja, kao što je to prvobitno bilo planirano, Srbijagas i Gazprom potpisali ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok, Srbija bi danas imala dokument u kome bi pisalo da je godina dovršetka gasovoda 2012. U tom dokumentu svakako bi stajali i penali za nepoštovanje rokova. Formiranje mešovitog preduzeća pomerano je, da podsetimo, zbog izbora u Srbiji.

Sad se, prema pisanju Politike, Rusima predlaže da do 31. juna dovrše studiju izvodljivosti za Južni tok pa da, ako ona bude pozitivna i garantuje dovršetak gasovoda do 31. decembra 2015. godine, Gazpromnjeft može da kupi NIS. Za 400 miliona dolara. U protivnom, što bi rekli klinci, "puj pike ne važi". Kupite neku drugu naftnu kompaniju ili...

A šta će biti sa NIS-om ako se Vlada Srbije zaista složila da ovakav zahtev uputi Gazpromu. Jer, da podsetimo, prošla vlada NIS-u nije dozvolila da 2007. godine uzme kredit od oko 400 miliona dolara i krene u modernizaciju. Tadašnji generalni direktor NIS-a Srđan Bošnjaković je tada tvrdio da su "trogodišnji strateški plan i Plan poslovanja za 2007. verifikovale nadležne institucije, Upravni odbor i Skupština NIS-a, kao i Vlada Republike Srbije. On u sebi podrazumeva revitalizaciju, ne samo maloprodajnih objekata, odnosno prometne faze, nego pre svega i rafinerijskih postrojenja i naravno istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. Ono što smo predvideli u tom strateškom planu je da za buduće investicije postoje tri izvora: jedan su sopstveni izvori, znači dominantan je naš keš flou, drugi je predviđena dokapitalizacija u zavisnosti od dinamike koju je privatizacioni savetnik odredio i treće su komercijalni krediti".

Po tom planu NIS je modernizaciju trebalo da završi do 2010. godine.

Potpredsednik i u tadašnjoj vladi i predsednik Komisije za restruktuiranje i privatizaciju javnih preduzeća, Božidar Đelić, međutim, tada je tvrdio da NIS ne treba zaduživati. Teza je bila da će o modernizaciji odlučivati strateški partner koji će se izabrati na tenderu. Tender, kao što znamo, nikada nije bio raspisan, čemu je, umnogome kumovao i potpredsednik Dinkić, u nadležnosti čijeg ministarstva je i tada bila privatizacija.

Spomenuta 2010. godina je, inače, označena kao krajnja za monopol NIS-a na tržištu Srbije jer tada treba da prestane da važi vladina uredba o zabrani uvoza naftnih derivata. Zato je malo verovatno da će Rusi pristati da NIS, ovakav kakav je sada, kupe tek 2010. godine. Pitanje je da li bi NIS-ove rafinerije i pumpe tada hteli i džabe jer bez uredbe naftne kompanije, koje sada već drže više od 50 odsto tržišta naftnih derivata, moćiće iz rafinerija u okruženju, Mađarske, Austrije, Rumunije, Hrvatske, Bugarske a odskora i Republike Srpske, jer je Zarubežnjeft pokrenuo rafineriju u Bosanskom brodu - da uvoze derivate evropskog kvaliteta.

Ništa veće šanse da ga Rusi prihvate nema ni drugi Dinkićev scenario, po kom bi Gazprom za 400 miliona evra mogao da dobije samo 25 odsto NIS-a. Preostalih 26 odsto (do predviđenih 51) Rusi bi dobili bez dodatnog plaćanja 2010. godine, ako "prođe" pozitivna studija za Južni tok. U protivnom Gazpromnjeftu za 400 miliona ostaje 25 odsto vlasništva NIS-a ili da izađe iz vlasništva NIS-a, ali, tek ako nadoknadi srpskoj strani izgubljenu dobit, a srpska strana imala bi obavezu da vrati 400 miliona evra.

Sve ovo neodoljivo podseća na onu dečiju "uzimala-davala". A političari sebi ne bi smeli da dozvole da se igraju ozbiljnim stvarima. Pogotovo što nije reč o njihovoj imovini.

Jer, iz Gazproma već, prema pisanju Večernjih Novosti, stiže upozorenje da je vrednost naftnih kompanija (njihovih akcija na berzi) zbog globalne krize pala za 50 do 60 odsto, ali da oni "ostaju pri uslovima postavljenim u sporazumu i protokolu". Neće, dakle, tražiti da im se 51 odsto NIS-a proda za, na primer, 200 miliona evra. A neće ni odustati od kupovine NIS-a kao ni od izgradnje gasovoda Južni tok i dovršetka skladišta u Banatskom dvoru.

Pitanje koliko bi za Srbiju bilo štetno da Rusi odustanu od energetskog aranžmana. I to ne samo zbog toga što bi gasovodom zaobišli Srbiju i izgradili ga kroz Rumuniju. A mogli bi, jer Rumuni im se ozbiljno nude. Odustajanje Rusa od kupovine NIS-a dovelo bi ovu do kraja nerestrukturiranu kompaniju, sa poslovanjem koje nije "utegnuto" po zapadnim tržišnim standardima - u ozbiljnu krizu. Jer, ako je 2007. godine Bošnjaković i bio u pravu da bi NIS dobio kredite banaka bez skupih garancija to sada sigurno ne bi bilo izvodljivo.

A prodaja NIS-a nekoj drugoj kompaniji, na tenderu, na primer, verovatno bi se završila neslavno, kao i tender za Jat ervejz. Jer, i sutra da bude raspisan, novi strateški partner teško da bi bio izabran pre polovine 2009. godine. A to je na korak od ukidanja uredbe kojim je NIS monopolista. Zbog sporazuma o pridruživanju i priključenja EU ova i slične uredbe više se ne smeju donositi...

Patriotski je, naravno, u preostalim danima pokušavati od Rusa u pregovorima dobiti što bolje parametre oko modernizacije NIS-a, očuvanju postojećih i povećanju kapaciteta za preradu u rafinerijama, na ekologiji, modernizaciji pumpi, tome da se Gazprom uključi u finansiranje izgradnje Panevropskog naftovoda... što dužoj trasi Južnog toka i što većem kapacitetu gasovoda... Ali, čudno je stalno insistirati na onome za šta garancije ne traže ni Italija ni Bugarska, zemlje koje su na početku i kraju Južnog toka. Jer, gasovod je potreban Rusima, da bi svoju robu mogli prodavati. A Evropa, ne samo Srbija, nema veliki izbor od koga da je kupi jer, procene pokazuju da je, čak da pored Južnog i Severnog toka bude izgrađen i gasovod Nabuko potražnja za plavim energentom veća od zbira njihovih kapaciteta.