KLJUČ U RUKAMA "ENERGETSKE SIROTINJE"

Ima bar dve decenije kako se u Srbiji ekonomska cena električne energije, da ne kažemo odmah tržišna, jer bi ta bila svakako viša, sputava pod jednim jedinim obrazloženjem: „Nema narod para to da plati.” Ili ono umotvorenije, da su za svetske cene struje potrebne svetske plate i onda se sva mudrost vladajućeg establišmenta svodi na to da se preko struje, ali uglavnom samo preko struje, eto, učini narodu i štiti njegov standard. Ljudi to navikli, pa im dođe nekako lakše, što plaćaju jevtiniju struju a koža im se s leđa skida na drugoj strani. I tako je svaka vlast na ovim prostorima u minule dve decenije „brinula o čoveku”.

Doduše, moglo je to da bude opravdano u vreme kada je, početkom crnih devedesetih godina, tadašnja vlast mnoge totalno opljačkala i kada su im plate spale na desetak evra mesečno. Značilo je to i te kako; bar da se ljudi ogreju strujom, kada druge energente nisu mogli ni da kupe i prebrode onaj čemer i jad. Moglo bi možda da se kaže da je tadašnje urušavanje elektroenergetskog sistema cenom u te svrhe imalo nekakvu humanitarnu notu. Ali ono kasnije kada se, koliko-toliko, ušlo u normalu i kada je tržište počelo da odmerava cene svih proizvoda, izuzev struje, postalo je jesno da taj energent vladajućima služi za „peglanje“ inflatornih otrgnuća, kvazizaštitu standarda građana i, nadasve, skupljanje političkih poena zarad pričvršćivanja na vlasti!

E, sada je došlo krajnje vreme da se tim veoma štetnim besmislicama stane na put. Ljude koji slabije materijalno stoje zaista treba na pristojan način zaštititi kada je reč o trošku njihovog domaćinstva za električnu energiju. Taj energent je civilizacijska tekovina koja u današnje vreme ne bi trebalo nikome da se uskrati, naravno u razumnoj meri. Međutim, razna ispitivanja u EPS-u kazuju da su najveće neplatiše struje ne siromašni građani, već upravo najbogatiji - sa često neverovatno visokim neizmirenim obavezama. Po pravilu izmiruju ih odmah kada im dođu „makazari”.

Traganje za pravim aršinom

Mora se konačno prihvatiti činjenica da struja ima svoju pravu cenu, ne zbog nekakvog profita (toga kod nas još dugo neće biti), već zato da bismo je i sutra imali. Jer, kada je nema, sudeći po ranijim iskustvima, svi skoče na elektroprivredu i pitaju zašto? Onda se smenjuju ovi ili oni direktori i kakva je vajda od toga: kad se mleko prospe ne može se posle pokupiti. Mora se, dakle, sada kod nas naći pravi aršin za, kako se to sada u Evropi govori - energetsku sirotinju, da bi se došlo do realne cene struje. Da vidimo šta se na tom polju van našeg atara radi?

Termin energetska sirotinja, koliko nam je poznato, najpre se iskristalisao Velikoj Britaniji, a potom je počeo da se koristi u još nekim državama EU, kao i van ove zajednice. Po svemu sudeći, taj termin će uskoro da se odomaći i kod nas. Jedino što je tumačenje ovako nazvane kategorije potrošača energenata u domaćinstvima, veoma rastegljivo i možda nije preterano reći da bi energetska sirotinja - tako kvalifikovana u jednoj zemlji - u drugoj mogla da spada ako ne u „energetske bogataše”, onda bar u kategoriju „energetski imućnih”!

British Gas objavio je početkom ove godine 15-procentno povećanje cena gasa i električne energije, sledeći iste odluke druga dva, od šest najvećih distributera energije u toj zemlji – Npowera i EDF Energy. Energetski regulator Ofgem je, međutim, saopštio da nije našao dokaze da se radi o dogovorenoj politici cena. Poskupljenje je izazvalo gnev potrošačkih organizacija, kao i vlade koja će morati da uveća stavku subvencioniranja energetske sirotinje sa projektovanih 800 miliona funti do 2010. na 1,3 milijarde funti. Energetski regulator Ofgem procenio je, naime, pre ovog poskupljenja da četiri miliona domaćinstava u Britaniji spadaju u kategoriju energetske sirotinje – onih koji izdvajaju više od 10 odsto primanja za plaćanje gasa i struje.

Nedavno je i britanski premijer Gordon Braun, kako navodi ''Telegraf'', najavio milijardu funti težak energetski paket pomoći domaćinstvima na Ostrvu, koji bi trebalo da im donese godišnje uštede u računima za struju i gas - pojedinačno na nivou od oko 300 funti. On je rekao da će vlada ozakoniti i način da se preusmeri 910 miliona funti iz profita energetskih kompanija u projekte štednje energije, poput poboljšanja izolacija u domovima, posebno u staračkim domaćinstvima.

Britanska “cenovna raskoš”

Reklo bi se da se u Britaniji ozbiljno vodi računa da energenti ne budu preveliko opterećenja za domaćinstva, pa i da se zahvati i preusmeri profit energetskih kompanija. Ali, ima i suprotnih primera, jer britansko energetsko tržište spada u najotvorenija u EU, a svakako i u celom svetu. Tako, na primer, britanski potrošači električne energije i gasa naći će se u situaciji da praktično subvencionišu francuska domaćinstva, komentariše londonski ''Tajms'', povodom odluke francuske vlade da limitira EdF-u poskupljenje struje u toj zemlji na dva odsto. Electricite de France, koji snabdeva potrošače strujom sa obe strane Lamanša, nedavno je podigao cene u Britaniji za 22 odsto, konstatuje ''Tajms'' ukazujući na ovaj fenomen poslovanja iste kompanije na regulisanom i slobodnom tržištu električne energije! Dakle, reč je o istoj kompaniji EdF, koja je na francuskom tržištu mogla da poveća cenu struje samo za dva odsto, a na britanskom je povećala za 22 odsto pa je očigledno da, posmatrano kroz ostvarenje profita ove firme, britanski kupci subvencionišu francuske!

Država, dakle, brine o energetskoj sirotinji, ali kompanije, koristeći atribute slobodnog tržišta, po svemu sudeći, poprilično „šišaju” potrošače u domaćinstvima. Na to jasno ukazuje i sledeći primer. Potrošači u Velikoj Britaniji sa pripejd brojilima platili su, ukupno posmatrano, stotine miliona funti više za račune za električnu energiju i gas nego što je trebalo, utvrdio je jedan anketni odbor britanskog parlamenta. Prema nalazima te istrage, radi se o neopravdanoj naplati od preko milijardu funti godišnje! Utvrđeno je, naime, da su računi za potrošače struje koji su plaćali gotovinom ili čekovima, bili u proseku 11 odsto, ili za 89 funti godišnje viši od iznosa naplaćivanih postpejd klijentima. Firme se brane da su veći računi izazvani uvećanim troškovima izračunavanja i procesuiranja, ali je energetski regulator Ofgem saopštio da taj trošak nije veći od 20 funti godišnje, što znači da je 69 funti neopravdano naplaćivano po potrošaču! A, ovi drugi „korisnici” širokog liberalizma britanskog energetskog tržišta radosno trljaju ruke. Dokle je to otišlo ilustruje i slučaj da je vodeći britanski distributer prirodnog gasa nedavno uputio izvinjenje tamošnjoj javnosti zbog pijanke kojom je njenih hiljadu čelnih službenika proslavilo 35-procentno poskupljenje prirodnog gasa za domaćinstva na ostrvu. Proslava, obilno zalivana šampanjcima, koju je obelodanio jedan londonski list, stajala je 250.000 funti, a uprava grupacije Centrica, vlasnika British Gasa saopštila je da je „duboko razočarana ponašanjem svog osoblja u ovim teškim vremenima za naše potrošače“?! Eto, saučestvuju distributeri u bolu potrošača, koje su solidno „ošišali“.

No, to su sve čari preterano liberalizovanog britanskog tržišta, gde cene energenata bez zadrške časkom odlete u nebo, a da vidimo kako stoje stvari kod nas i u okruženju?

Za socijalne programe 150 miliona funti

Šest najvećih snabdevača energijom u Velikoj Britaniji postigli su dogovor sa vladom o povećanju ukupnih izdataka na socijalne programe sa sadašnjih 50, na najmanje 150 miliona funti u idućoj i za po dodatnih 25 miliona funti u sledećim godinama do 2011 (izvor: Thomson Financial). Doprinos svake od kompanija u tom fondu odrediće se na osnovu njihovog udela u prodaji električne energije i gasa na britanskom tržištu, a projektom će rukovoditi energetski regulator Ofgem. Sada šest britanskih kompanija izdvajaju dobrovoljno od 35 penija (Scottish and Southern Energy) do 1,26 funti (Electricite de France) po potrošaču u fond pomoći za nekih 5,15 miliona potrošača koji spadaju u kategoriju energetske sirotinje (onih koji izdvajaju više od 10 odsto ukupnih prihoda na račun za struju i gas).

Rumunski model

Američka Agency for International Development (USAID) nedavno je predala vladi Rumunije projekat za novi socijalni plan za potrošače energije sa niskim prihodima. U Rumuniji nestaje sistem subvencionisanja cena energije. Binarne tarife (cene) sadrže fiksni i varijabilni deo, a njihov osnovni cilj je da izjednači račune za energiju u zimskim i letnjim mesecima. Time se stanovništvu olakšava plaćanje računa zimi, prebacivanjem dela troškova na letnje mesece. Predlog USAID ima za cilj uspostavljanje binarnih tarifa za plaćanje usluga, pod uslovom da je njihova fiksna komponenta subvencionisana, dok bi subvencionisanje ukupnih cena bilo ukinuto.

Dotacije u okruženju

U Srbiji pravo na popust prilikom plaćanja električne energije ima 13 odsto domaćinstava, a u Hrvatskoj, kako navodi ''Poslovni dnevnik'', svako drugo. U Srbiji domaćinstva, koja redovno podmiruju obaveze stiču popust od pet posto od ukupno obračunate mesečne nadoknade. Pored te pogodnosti, socijalno ugroženi potrošači plaćaju do 30 odsto manje od ukupnog računa. Tu mogućnost koristi samo 13 odsto građana, ili oko 400.000 potrošača.

U Hrvatskoj subvenciju računa za struju koristi čak polovina domaćinstava, jer je Vlada u Zagrebu, prilikom nedavnom poskupljenja električne energije za 20 odsto, odlučila da se više cene ne primenjuju na oko milion domaćinstava koja godišnje potroše manje od 2.000 kilovat-sati. Kao nagrada za štednju, njima iz republičkog budžeta sledi subvencija. Hrvatskoj elektroprivredi država će mesečno, do 30. juna iduće godine, isplaćivati nešto manje od 12 miliona kuna (1,6 miliona evra) subvencija radi ublažavanja posledica poskupljenja električne energije za građane. HEP je početkom oktobra ispostavio Vladi Hrvatske prvu takvu fakturu, konkretno na iznos od 11,88 miliona kuna. To znači da će država HEP-u za godinu dana uplatiti oko 150 miliona kuna (oko 21 milion evra) kako bi, umesto građana, pokrila deo troškova računa za struju posle julskog poskupljenja od 20 odsto.

Merama podrške je obuhvaćeno oko 70 odsto domaćinstava od čega se glavnina odnosi na građane čija je godišnja potrošnja manja od 2.000 kWh. Celokupan iznos poskupljenja subvencioniše se za kategoriju s najmanjom godišnjom potrošnjom, odnosno za oko 1,4 miliona potrošača. Sa 15 odsto subvencionišu se potrošači koji troše do 2.500 kWh, a onima koji troše do 3.000 kWh država pokriva 10 odsto računa. Država ne subvencioniše samo potrošače koji godišnje troše iznad 3.000 kWh. Ovo je, inače prvi primer u našem okruženju da za iznos subvencija elektroprivreda direktno državi ispostavlja račun. I da ona hoće da plati!

Elektroprivreda je, dakle, u Hrvatskoj počela da brine samo o svom poslu, a država je, što je i normalno, socijalu konačno uzela u svoje ruke!

Korisna novina - energetski minimum

Doduše, u Hrvatskoj se sada zagovara i jedan vrlo interesantan sasvim nov način “energetske socijale”. Umesto postojećeg modela država bi mogla da odredi minimum energetske potrošnje (struja, grejanje i topla voda) za pojedinačno domaćinstvo i to bi postalo socijalna kategorija, predložio je direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar (EIHP), Goran Granić. Znači minimum za ukupnu energetsku potrošnju u jednom domaćinstvu. Prema saznanjima ovog instituta, oko 20 odsto hrvatskih građana ima problema s plaćanjem energije i treba stvoriti mehanizme kojima će se pomagati tim građanima, „a ne osobama sa platom od 12 hiljada kuna (oko 1.700 evra) subvencionisati račun sa 20 kuna (2,8 evra)", rekao je Granić.

Utvrđivanja ukupne energetske potrošnje za jedno domaćinstvo, koje bi bilo nekakav socijalni minimum je dobra zamisao. Time bi se izbegle teške mane, recimo, postojećeg strujnog tarifnog sistema u Srbiji (sa zelenom plavom i crvenom zonom), koji je preteško breme za porodice, koje u zgradama nemaju centralno grejanje ni podrume i moraju da se greju strujom najviše u preskupoj crvenoj zoni, a eldorado za one, koji imaju subvencionisano centralno grejanje, a cena struje u nižim zonama im je bagatelna. Znači pametna je varijanta uzeti svu energiju koja se koristi za grejanje, pa onda odmeriti ko će koliko da plati i ko je energetska sirotinja, a ko nije.

Nema preciznih podataka koliko domaćinstva ukupno za energiju troše kod nas i u okruženju, ali za struju izvesni podaci postoje. U Srbiji se pre nedavnog poskupljenja sa porezom mesečno za struju trošilo oko 2.700 dinara (oko 35 evra) što je osam odsto prosečne zarade. Sudeći po onom britanskom modelu energetske sirotinje, skoro svi sa prosečnim primanjima bi kod nas mogli da se svrstaju u tu kategoriju. Uslovno rečeno, najmanje polovina korisnika električne energije, a izvesno je i više.

Srpska socijalna karta

Odgovarajuće analize upućuju na to da je slično i u ostalim delovima zapadnog Balkana. U Crnoj Gori domaćinstva struju plaćaju u proseku 30 evra mesečno, što je takođe nešto ispod 10 odsto prosečne zarade. Prosečan mesečni račun za struju porodice u Republici Srpskoj iznosio je pretprošlog meseca 38 evra, a to je 10 odsto od prosečne zarade. U Federaciji BiH prosečan račun za četvoročlanu porodicu je 30 evra, odnosno osam odsto od prosečne zarade.

Znači, na području zapadnog Balkana manje ili više, gotovo svi sa prosečnim prihodom, po navedenom britanskom modelu spadali bi u energetsku sirotinju.

Konačno i u Srbiji se očekuje konkretan predlog nadležnog ministarstva, kako da se zaštite siromašni slojevi stanovništva, koji ne mogu da izdrže ekonomsku cenu struje. Agencija za energetiku Republike Srbije, koja treba da aminuje takva poskupljenja ima svog člana u međuresornoj radnoj grupi, koju je formiralo Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Prema nezvaničnim saznanjima, može se očekivati da će jedan od finalnih rezultata biti uvođenje „socijalne karte“ za, kako je navedeno, „identifikovanu energetsku sirotinju“. Znači, moglo bi se očekivati da ćemo uskoro imati svoj aršin za realno određivanje domaćinstava, kojima treba pomoći pri plaćanju strujnih računa i to svakako, kao o kod drugih moraju da urade odgovarajuće državne službe. A, onda, konačno može mirne duše definitivno da se odredi realna cena struje, koja bi obavezno morala da sadrži i razvojnu komponentu, kako bismo izbegli, ne samo da se uskoro opet rvemo s mrakom, već i da EPS ponovo stane na noge i vrati se na pravi kolosek.

Agenciji za energetiku Republike Srbije, koliko znamo, ni sada ne bi bilo teško odmah da odredi takvu, da je nazovemo realnu cenu struje, pošto je prava tržišna cena za nas i okolne tranzicione sapatnike, još „vruća“. Dakle, prvi korak i ključ rešavanja te dugogodišnje političke i kojekakvih drugih ujdurmi sa cenom struje u Srbiji, bez sumnje je konačno i hitno rešavanje rogobatno nazvanog „pitanja energetske sirotinje“! Na tome se, kao što se vidi svuda radi; pa i tamo gde je to ranije već učinjeno - traže se prikladnija rešenja. Zaista nema potrebe da i ovde nosimo fenjer, jer Elektroprivreda Srbije ima realno veliku šansu za dostizanje liderske pozicije u regionu, ali sigurno ne sa dosadašnjim politikantskim pristupom i samouništavajućom cenovnom filozofijom!

Izvor: KWH, časopis Elektroprivrede Srbije