KILOVATI S POLITIČKIM NAPONOM

Elektroprivreda Srbije će od vlade Srbije tražiti da tokom naredne godine struja u Srbiji poskupi za više do 20 odsto. Biće to, prema izjavi Dragomira Markovića, generalnog direktora EPS-a, korekcija u kojoj će firma poslovati bez gubitaka ali, neće biti profita.

„Uz obezbeđenje profitne stope struja bi moral da poskupi više od 30 %. To ne znači da će EPS tražiti toliko. Tražićemo manje tako što ćemo obrisati profit. Ali, tražićemo poskupljenje koje će biti veće od 20 %“, kaže Marković za Balkanmagazin, podsećajući da je država donela odluku da zbog ekonomske krize „zamrzne“ cenu struje.

Iako ovo najavljivanje poskupljenja električne energije sigurno neće obradovati građane Srbije, koji se umnogome greju „ložeći“ kilovate, treba reći da je država, zbog vodjenja socijalne politike kroz cenu struje, poprilično doprinela tome da ova firma ne posluje profitabilno.

„Na bazi biznis plana, koji je EPS uradio za period do 2015. godine 2012. je označena kao godina kada ova kompanija treba da „izađe“ na tržišnu vrednost. A mi smo i prošle i ove godine odstupili od plana korigovanja cene električne energije“, kaže Marković navodeći da po tržišnoj ceni projektovanoj za 2012. godinu struja treba da dostigne cenu od oko osam evro centi po kilovat času.

Sada je prosečna cena jednog kilovat časa oko četiri evrocenta.

Kako sada stvari stoje teško da će se nadanja EPS-a o poskupljenju struje posle Nove godine obistiniti jer, i za vikend je ministar energetike, prof. dr Petar Škundrić ponovio da poskupljenja struje neće biti dok traje kriza. Očigledno je da i ova Vlada nastavlja politiku vođenja socijalne politike cenama energenata.

“Socijalna karta nema veze sa energetikom. Socijalnu kartu treba da uradi država“, kaže Marković, napominjući da ne treba da se definišu kategorije socijalno ugroženih potrošača već konkretno, ko su ugroženi pojedinci.

EPS, kao uostalom i neka druga javna preduzeća, Srbijagas, na primer, po nalogu države „uskače“ i kao pomoć kod firmi koje ne mogu da plate utrošne energente, odnosno, električnu energiju. Srbijagas je već u svoje „okrilje“ uzeo niz gubitaša“, preduzeća kojima je pretila likvidacija. Evidentno je da je reč o političkim a ne čisto ekonomskim odlukama Vlade Srbije kao vlasnika ovih javnih preduzeća.

„Radi se o konerviziji dugova u kapital. To su nenaplativa potraživanja. Ako se te firme privatizuju EPS će verovatno moći da dođe do dela tih para ili akcija koje će nešto vredeti ali, to su firme koje ni do sada nisu uspele da se privatizuju“, priča Marković navodeći da, na primer, RTB Bor ove godine nije platio ni dinara za utrošenu struju.

Treba reći da je EPS pokušao državi da kaže „ne“ i tako se odbrani od prinudnih konverzija.

„Rekli smo. Takva je bila i odluka Upravnog odbora EPS-a. Ali, država tada donese zaključak Vlade da se sprovede konvertovanje duga u vlasništvo EPS-a. EPS realizuje investicije koje dostižu vrednost od više miliona evra i velika je podrška delu privrede koji radi u oblasti energetike. Nažalost, dobar deo srpske privrede sa svojim dugovima i odnosom prema plaćanju električne energije koju mu isporučuje EPS, koči ne samo EPS već i one firme koje rade za nas. Socijalna odgovornost jedne kompanije ne može biti najveći oslonac socijalne politike države. EPS-u je potrebna podrška države, pre svega kroz realno vrednovanje osnovnog proizvoda. To će omogućiti finansijsko ozdravljenje EPS-a koji je najvrednija srpska kompanija i omogućiti realizaciju intenzivnog razvojnog koncepta, sa svim pozitivnim efektima po posrnulu srpsku privredu. To će, takođe, smanjiti i neracionalnu potrošnju električne energije“, komentariše Marković i napominje da bi EPS-u odgovaralo da im država dugove firmi neplatiša, konvertuje u obaveze EPS-a prema državi.

Ovakva ideja, međutim, nije naišla na razumevanje u Vladi Srbije, što je i razumljivo jer, kao što je poznato, kuburi sa punjenjem budžeta.

EPS, inače, od 150 milijardi dinara prihoda državi uplaćuje 60 milijardi, po raznim osnovama.

Sada se, naravno, postavlja pitanje hoće li sve te konverzije dugova smanjiti interes potencijalnih stranih investitora za najavljene izgradnje termo i hidrokapaciteta, čija ukupna vrednost je nekoliko milijardi evra.

„Potencijalni investitori nas skeniraju. Evo od 12. su u obilazak krenuli predstavnici RWE-a, ČEZ-a i Edisona. Oni će pet dana da provedu u ljudskim resursima Kolubare. Pet dana će da ispituju samo rudnik. Oni ozbiljno rade. Vidi se da sve prate i svoje procene će uračunati u procenu rizika. Rizika zemlje, rizika kompanije... Što god su ti rizici veći, šanse za investicije se smanjuju ili će te investicije biti skuplje po EPS i državu“, kaže Marković.

Na pitanje o tome koliko je afera u Rudarskom basenu Kolubara štetna po EPS i buduće investitore Marković kaže:

„Nijedna afera ne valja. Ta afera je još samo novinarska. Policija radi istragu. Oni su nadležni. Ja ne mogu da hapsim. Mi u EPS-u radimo našu kontrolu na ispravnosti poslovanja Kolubare, i to ne samo Kolubare već i u TE Nikola Tesla i u Kostolcu. A u Kolubari smo preduzeli niz mera za smanjenje usluga iznajmljivanja mehanizacije.“