KABINET PREMIJERA DEMANTUJE "NEDOSTATKE UGOVORA" O PRODAJI NIS-A

Reagujući na osporavanja koja su u javnost lansirana preko materijala Agencije za privatizaciju, iz kabineta srpskog premijera Mirka Cvetkovića taksativno odgovaraju na ključne primedbe.

Na prvu kritiku, da je 51 % Naftne industrije Srbije AD prodato ugovorom u kom je naveden nedovoljan iznos investicionih obaveza kupca – Gazpromnjefta, i to bez jasne strukture i rokova u Vladinom tumačenju se kaže:

„Ugovorena investiciona obaveza u potpunosti zadovoljava realizaciju prioriteta u Programu rekonstrukcije i modernizacije NIS-a sa detaljnom strukturom i obavezom realizacije do 31.12.2012. godine, koju su pripremile stručne službe NIS-a. Za ispunjenje investicionih obaveza, Kupac je dužan da izda garanciju u korist RS. Neispunjenje Investicione obaveze od strane Kupca daje pravo RS da raskine ugovor.“

Odgovarajući na tumačenje ugovora kako se Srbija obavezala na kreditno zaduženje NIS-a pod nepovoljnim uslovima, Cvetkovićev tim odgovara:

„Većinski akcionar obezbeđuje zajam bez opterećenja imovine NIS-a, u iznosu ne manjem od EUR 500.000.000,00, sa grejs periodom od četiri godine, rokom otplate od 14 godina i kamatom dvanaestomesečni EUR LIBOR + 2%.“

Protivnici prodaje NIS-a su isticali i da Rusi neće poštovati kontinuitet poslovanja već da Srbiji preti „zatvaranje rafinerija i uvoz naftnih derivata iz Rusije.“ U odgovoru iz premijerovog tima, međutim, piše: „Sve do 2020. godine, Kupac ima obavezu da održi proizvodnju i da odgovori zahtevima srpskog tržišta u pogledu glavnih naftnih proizvoda.“

Odgovarajući na primedbu da „Republika Srbija neće moći da kontroliše realizaciju Investicionih obaveza“ iz Cvetkovićevog kabineta citiraju ugovor Gazpromnjefta i Vlade Srbije u kome piše: „Sve dok su obaveze Kupca u pogledu Investicionih obaveza na snazi, Kupac i Prodavac će zajedno imenovati revizora da pripremi Revizorski izveštaj o ispunjavanju Kupčeve Investicione obaveze.“

Sledeća stavka primedbi, da „prava radnika nisu adekvatno zaštićena“ detaljno je demantovana. U odgovoru se kaže: „Socijalni program i kolektivni ugovor sastavni su deo ugovora. Socijalni program je jedan od najpovoljnijih u postupku svojinske transformacije. Bitni elementi su:

-nema otpuštanja zaposlenih do 31.12.2012. godine,

-u slučaju dobrovoljnog odlaska, isplata otpremnine u iznosu od EUR 750,00 za svaku godinu radnog staža zaposlenog i

-sklađivanje zarada sa porastom troškova života

Tvrdnje da „nema garancija za ispunjenje investicionih obaveza i socijalnog programa“ premijerovi analitičari demantuju citirajući ugovor u kom piše da: „Ugovor ne stupa na pravnu snagu ukoliko Kupac ne dostavi RS garanciju za izvršenje investicione obaveze;

Ugovoreno je izričito pravo na raskid Ugovora RS u slučaju da Kupac prekrši bitne obaveze iz Socijalnog programa i ne izvrši u potpunosti investicionu obavezu, uz obavezu da u slučaju takvog raskida Republici Srbiji vrati stečene akcije.“

Po pitanju dividendi, odnosno zamerki da „nije obezbeđen prihod za budžet Repzblike Srbije kao i odricanje Srbije od dobiti iz 2008. godine“ u odgovoru se kaže: „Nema odricanja od dobiti za period do 31.12.2008. godine. Kupac se obavezuje da od zaključenja transakcije, obezbedi raspodelu dividendi za svaku fiskalnu godinu u iznosu ne manjem od 15% neto dobiti po godini.“

Nisu, takođe, tačne ni tvrdnje da je Gazpromnjeftu garantovano da će se „monopol produžiti do 2014. godine“ jer u ugovoru piše da „restrikcija na uvoz naftnih derivata u RS važi do 31. 10. 2010. godine, dakle u 2011. godini nema monopola.“

Ni tvrdnje da je država Srbija prihvatila na sebe „neograničenu odgovornost za ekološke štete“ nije tačna jer u ugovoru piše da privatizvani NIS, odnosno „Kompanija u svakom trenutku poštuje zakone Republike Srbije vezane za zaštitu životne sredine. U cilju utvrđivanja prošle odgovornosti, Kupac i Prodavac bez odlaganja uzajamno imenuju konsultanta koji priprema sveobuhvatnu studiju procene datih uslova i stanja životne sredine. Posle usvajanja tog izveštaja od strane Kupca i Prodavca, Republika Srbija se smatra odgovornom samo za štetu nastalu usled prethodnih događaja, što podleže ograničenju odgovornosti.“

Odgovarajući na optužbe da je prodajna cena od 400 miliona evra za 51 % akcija NIS-a niska, iz Cvetkovićevog kabineta podsećaju da je „prodajna cena utvrđena Protokolom koji je potpisan uz Međudržavni sporazum. Na transakcionu cenu nije uticalo ni povećanje vrednosti naftnih kompanija u prvih 8 meseci 2008. godine kao ni značajan pad vrednosti do dana potpisivanja ugovora. Inače, u poslednjih 6 meseci cene akcija naftnih kompanija u okruženju su pale u proseku 2,5 puta.“

I optužbe da „nije poznat tačan datum plaćanja cene za 51% akcija NIS-a“ ne stoje jer pravni tim odgovara da se „cena plaća u roku od 5 dana nakon ispunjenja uslova određenih u ugovoru: odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije i dostavljanje garancije Kupca za izvršenje investicione obaveze.“

Jedna od glasnih primedbi, koja se stalno ponavlja je „nepostojanje garancije za izgradnju gasovoda Južni tok kroz teritoriju Srbije i podzemnog skladišta u Banatskom Dvor“.

Iz Cvetkovićevog kabineta podsećaju, međutim, da je: „Potpisani Međudržavni sporazum, ratifikacijom od strane obe države, postao obavezujući pravni akt koji podrazumeva realizaciju sva tri projekta, ali ne i istovremeno potpisivanje sva tri ugovora. Precizni elementi za realizaciju preostala dva projekta mogući su samo nakon izrade studije izvodljivosti, kao što je to pravilo u realizaciji svih velikih infrastrukturnih objekata.“