JUŽNI TOK – ISTORIJSKA ŠANSA KOJU NEĆEMO PROPUSTITI

Srbijagas ovih dana kreće sa izgradnjom dvosmernog gasovoda Gospođinci-Banatski Dvor, ne čekajući na ratifikaciju međudržavnog energetskog sporazuma s Rusijom, kojim će Gazprom kroz Srbiju izgraditi magistralni gasovod Južni tok i učestvovati u završetku podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom dvoru.

-Projekat koji daleko nadmašuje sve ostale investicije u Srbiji je dovršetak Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i izgradnja dvosmernog gasovoda Gospođinci – Banatski Dvor. Realizacija ovih projekata rešava našu dalju sudbinu. Funkcionisanje srpskog tržišta gasa bez podzemnog skladišta, iz godine u godinu sve je teže. Međutim, u ovom trenutku mi smo na dobrom putu da uspešno završimo prvi deo ove značajne investicije, koja zaslužuje apsolutnu pažnju i prioritet. A za koji dan počeće izgradnja gasovoda Gospođinci-Banatski Dvor gasovoda. Izvođač radova je NIS Naftagas, a sredstva, oko 13 miliona evra su obezbeđena iz NIP-a. Sva dokumentacija je pripremljena, dobili smo potrebne saglasnosti, ostaje da se dogovorimo još oko podvodnih prelaza. Treba istaći da je napravljen pomak u samoj tehnologiji, projektovanju i izgradnji gasovoda na taj način što je ovo prvi gasovod kod nas koji se gradi u klasi ANSI 600, kaže Saša ilić, generalni direktor JP Srbijagas, napominjući za Balkanmagazin da će utiskivanje gasa kroz ovaj gasovod tokom iduće godine svakako značiti povećanje kapaciteta i jednu novu praksu kod nas koja je u Evropi već primenjena.

Za Srbijagas je veoma značajno formiranje zajedničkog preduzeća sa Gazpromom i gradnja gasovoda Južni tok, što treba da usledi posle ratifikacije energetskog sporazuma sa Rusijom. Da li ste u kontaktu sa ruskim partnerom i kada možemo očekivati formiranje novog preduzeća?

To je naša istorijska šansa, bila bi neprocenjiva šteta ukoliko bismo je izgubili. Ubeđen sam da će sve ipak ići kako je i planirano, jer poslednji kontakti sa ruskim partnerom idu upravo u tom pravcu. Kada govorimo o gasovodu Južni tok moramo govoriti s posebnim respektom i poštovanjem iz jednostavnog razloga što to suštinski menja poziciju naše države. Ukoliko na takav način rešimo problem snabdevanja prirodnim gasom, da kroz Srbiju prolazi gasovod čiji kapacitet nadmašuje minimalno četiri puta trenutnu potrošnju gasa u Srbiji, dobićemo jednu neverovatnu sigurnost za buduće snabdevanje u narednih 20 do 30 godina. Planirani kapacitet gasovoda od 10 milijardi m³ je nešto što zaista obezbeđuje stabilnost funkcionisanja energetskog sistema države dugoročno gledano, a donosi i značajne prihode od tranzita. Ovaj projekat ima apsolutnu podršku Vlade, a mi ćemo s naše strane raditi sve poslove koji ne zavise od određenih formalnosti. Predstoji rešavanje mnogih problema, pre svega imovinsko-pravnih, finansijskih, komercijalnih, potrebno je savladati i tehničke probleme, postaviti trasu, obezbediti izvođače radova i adekvatnu opremu, sve to do 2014. godine. To je zaista veoma ambiciozan rok, a ja verujem da je jesen koja je pred nama, vreme kada će se punom parom krenuti u taj projekat.

Može li Srbijagas za narednu grejnu sezonu garantovati sigurno, uredno i kontinuirano snabdevanja prirodnim gasom?

Garanciju urednog snabdevanja prirodnim gasom čine dva elementa. Prvi je intenzivna priprema sistema, koju radimo svakog leta, kako bi tehnološki bio spreman za grejnu sezonu. Pored redovnih nabavki prirodnog gasa počele su pripreme da se po potrebi ugovore i dodatne količine ovog energenta. Već smo uputili zahtev Jugorosgasu i očekujemo pozitivan odgovor. Drugi značajan garant je Podzemno skladište gasa Banatski Dvor. Do kraja leta očekujem da će biti utisnuto oko 100 miliona m³, naravno ukoliko nastavimo ovim tempom, što će nam omogućiti povlačenje 20 do 30 miliona m³ gasa u zimskom periodu. Na ovaj način ostvarićemo našu osnovnu misiju, da građani budu snabdeveni prirodnim gasom uredno i sigurno, a eventualno će samo neki veliki potrošači, u vreme najnižih temperatura morati da deo potrošnje prirodnog gasa supstituišu korišćenjem drugih energenata, mazuta, na primer.

Srbijagas pojedinim kategorijama potrošača, gas isporučuje po ceni nižoj od nabavne. Kako to utiče na poslovanje? Hoće li biti poskupljenja gasa pred narednu grejnu sezonu?

Suština je u tome da smo maksimalno vodili računa s tehničke strane o iskorišćenosti sistema, o smanjenju gubitaka na najmanju moguću meru, a sa komercijalne odnosno finansijske strane o pojačanoj disciplini u naplati ne samo tekućih potraživanja, već i onih iz 2007. godine. Objektivno gledano, da nije bilo tako, situacija u kojoj polovinu isporučenog gasa prodajete ispod cene, neminovno vodi u gubitak. Iskreno se nadam, da će od 1. oktobra zaživeti tarifni sistem. Srbijagas čini sve da tako bude. U međuvremenu smo podneli i zahtev za povećanje cene prirodnog gasa, što bi trebalo da reši ovaj problem i omogući nam izlaz iz ove situacije u kojoj je nemoguće funkcionisati. O tačnim procentima poskupljenja ne bih govorio jer, nove cene bi trebalo da se primenjuju uz novi tarifni sistem.

Početak nove grejne sezone je i period kada se određuje nova cena gasa na svetskom tržištu. Koliko poskupljenje gasa očekujete?

Cena prirodnog gasa se određuje na osnovu cene sirove nafte. Teško je dati tačnu procenu ali, ide nam na ruku to što je cena sirove nafte na svetskom tržištu značajno pala, tako da će i poskupljenje prirodnog gasa biti manje od onoga koje smo očekivali. Srbijagas sada plaća oko 480 dolara za 1.000 m³ i prema sadašnjoj ceni sirove nafte očekujemo da nova cena neće biti viša od 500 dolara.

Kako u situaciji kad, kako kažete, polovinu isporučenih količina gasa naplaćujete ispod cene, Srbijagas posluje?

Poslovanje JP „Srbijagas“ u prvih šest meseci bilo je pozitivno, iako se zna da je po pravilu to najteži deo godine. Ostvarili smo dobit od 70 miliona dinara. Prvo polugodište je, inače, period u kojem se suočavamo sa najvećim problemima, period u kojem dolazi do stvaranja finansijskog debalansa u smislu naših obaveza prema inopartnerima i potraživanja od naših kupaca. Međutim, mi smo uspeli već u januaru da izmirimo sve obaveze za utrošeni gas nastale u novembru i decembru prošle godine, a takav kontinuitet u plaćanju nastavili smo do kraja sezone, do juna bez dodatnog zaduživanja kod banaka. Naravno, mi smo blagovremeno obezbedili određene kreditne linije kako bi prevazišli eventualne finansijske probleme, ali potrebe za pozajmicama te vrste nije bilo jer smo izmirili, napominjem još jednom, sve obaveze za gas. Imajući u vidu plasiranu količinu gasa tokom grejne sezone 2007/08, a koja je protekla bez restrikcija, ostvarili smo jedan zaista dobar finansijski rezultat.

Pored toga, pokrenuli smo značajne investicione cikluse. Dakle, uspeli smo da ostvarimo ono što smo i planirali, mada smo u isto vreme imali veliki problem cene prirodnog gasa za domaćinstva i daljinske sisteme grejanja, koja nije pratila realnu cenu gasa na svetskom tržištu. Nažalost, u tom periodu ona je bila socijalna kategorija jer nismo dobili saglasnost za njeno povećanje, ali bez obzira na to, činjenica je da pozitivan rezultat pokazuje maksimalno angažovanje svih organizacionih delova preduzeća, pre svega komercijale i finansija. Naravno, uvek može i bolje, ali u ovom trenutku s pravom možemo biti zadovoljni. Veoma je važno istaći da smo konačno postigli redovno utiskivanje gasa u podzemno skladiše što će imati veliki značaj za predstojeću grejnu sezonu. Kada je reč o novoj sistematizaciji radnih mesta i organizaciji kompanije, smatram da će ona, uz određene korekcije ili bez njih, svakako suštinski biti primenjena budući da nije rađena prema zahtevima određene grupe ljudi, rađena je prema zahtevima Zakona o energetici u skladu sa energetskim delatnostima. Primenom novog sistema poslovanja moći ćemo da odgovorimo zahtevima tržišta, da prepoznamo gde su naše prednosti, a šta su naše slabosti, ući ćemo spremno u tržišnu utakmicu kako bismo zadržali lidersku poziciju nasleđenu iz vremena kada smo bili jedini u ovom poslu.