I GASOVOD UZ NAFTOVOD

Za PEOP nije sporno finansiranje. Profesor Slobodan Sokolović, predsedavajući Međudržavnim komitetom za izgradnju PEOP-a tvrdi da su ugovaranje punjenja PEOP-a sa najmanje 60 miliona tona sirove nafte godišnje i dugoročni ugovori sa rafinertijama u Evropi koje će “usisati” te količine “crnog zlata”, preduslovi da krene izgradnja koja bi mogla biti gotova već 2013. godine.

Srbija je na jučerašnjem zasedanju preuzela predsedavanjem Međudržavnog komiteta za izgradnju Panevropskog naftovoda. Realizaciju izgradnje Panevropskog naftovoda, čiji se projekat „krčka“ duže od decenije sve intenzivnije forsira EU, a dr Bratislav Čeperković, ministar u Misiji Srbije pri Evropskoj uniji (Minister Counsellor in Mission of Serbia to the European Union) tvrdi da Brisel razmatra mogućnost da se pored nafovoda od Konstance do Trsta izgradi i gasovod kojim će „plavi energent“ preko Balkana stizati u zapadnoevropske zemlje.

-EU od marta 2005. godine, dakle, još od izdavanja takozvane „Zelene knjige“ vodi jednu konzistentnu politiku razvoja u diverzifikaciji snabdevanja, iznalazeći mogućnosti za snabdevanje dodatnim količinama energenata iz raznih pravaca, dakle, za dopremanje dodatnih količina sirove nafte i prirodnog gasa. U tim aktivnostima PEOP je jedini naftovod koji ima podršku EU.

Čeperković komentariše da aktivnosti EU oko PEOP-a nisu motivisani time da se izgradnjom naftovoda alternativnog onom kojim sirova nafta preko Belorusije stiže u zapadnoevropske zemlje anulira zavisnost od ruskog „crnog zlata“.

-Već 6. juna u Luksemburgu će na Ministarskom savetu iz oblasti energetike biti doneti zaključci o proširenju TEN mreže - postojeće konekcije Evropske energetske mreže na naftu. TEN je do sada obuhvatao samo tranzit prirodnog gasa i električne energije. Poboljšanje pravaca snabdevanja EU naftom je jedan od prioriteta EU. Izgradnja PEOP-a je kompleksan projekat, bitan za privrede zemalja Balkana ali i Zapadne Evrope, do kojih će „crno zlato“ stizati ovim naftovodom. Ovaj naftovod pored 60-ak miliona ljudi na njegovoj trasi treba da snabdeva još nekoliko stotina miliona evropskih potrošača, ističe Čeperković.

PEOP, naime, od Trsta, po principu „cev na cev“ treba da se uliva u postojeće evropske naftovode i tako da, osim snabdevanja rafinerija u Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj i Italiji poboljša i snabdevanje rafinerija i u Francuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Slovenija, koja je na putu PEOP-a nema aktivnu rafineriju, što ne znači da naftne kompanije u ovoj zemlji ne bi imale koristi od toga da se obezbede alternativnim pravcem snabdevanja sirovom naftom.

-Posle nedavnog Gas foruma Eu u Mariboru evidentno je da EU planira da sa PEOP-om gradi i paralelan gasovod od Konstance do Trsta, kaže Čeperković.

Napominjući da je to još jedna evropska gasna interkonekcija, koja nema nikakve veze sa postojećim gasovodima kao ni sa planovima za izgradnju gasovoda Nabuko ni sa Gazpromovim projektom Južni tok Čeperković objašnjava da bi se punjenje ovog cevovoda tečnim naftnim gasom, kao uostalom i PEOP-a sirovom naftom, obezbeđivalo iz zemalja Kaspijskog regiona: Turkmenistana, Tačehistana, Kazahstana i Azerbejdžana.

-U tim zemljama postoje određeni resursi iz kojih bi se godišnje upumpavalo najmanje 30 plus 25 miliona tona nafte ali i određene količine tečnog gasa. Količine još nisu definisane. To će pokazati studija izvodljivosti za paralelni gasovod, čiju izradu će finansirati Evropska investiciona banka, objašnjava Čeperković.

Srbija predsedavajuća za PEOP

Na juče održanom sastanku Međudržavnog komiteta za izgradnju Panevropskog naftovoda od Konstance do Trsta, gde je Srbija preuzela predsedavanje ovim telom, usaglašeni su detalji dogovora o tome da zajednička razvojna kompanija za PEOP treba da bude osnovana tokom narednih desetak dana u Londonu. Sporazum o osnivanju Razvojne kompanije aprila meseca su u Bukureštu potpisale Rumunija, Srbija i Hrvatska. To što Italija i Slovenija nisu stavile paraf ne znači da ove članice EU neće učestvovati u finišu priprema za otpočinjanje izgradnje.

Slovenija se, doduše, još nećka oko toga da li će njenom teritorijom u dužini od 30-ak kilometara proći cev PEOP-a. Ovo premišljanje Slovenci pravdaju činjenicom da je reč o tome da je ta teritorija turistička zona. Nezvanično se, međutim, mogu čuti komentari da nisu zainteresovani zato što je minoran prihod od takse na tu dužinu cevovoda kao i zbog činjenice da su ugasili svoju rafineriju Lendava.

Italija je, međutim, posle svojevrsnog zatišja u javnim porukama oko zainteresovanosti za izgradnju PEOP-a ponovo jasna. Aktivno su učestvovali na beogradskom sastanku međudržavnog komiteta.

-Italija podržava projektat PEOP ali, nema nacionalnu naftnu kompaniju u državnom vlasništvu kao što je to slučaj sa Rumunijom, Srbijom i Hrvatskom, pa ne može da se uključi ovako kao mi. Ali, to nije prepreka da se, nakon izrade fizibiliti studije neka od italijanskih privatnih kompanija opredeli da uđe u PEOP, kaže Nebojša Lemajić, generalni direktor JP Transnafta, koja u ime Srbije učestvuje u projektu PEOP.

Podsećajući da je Italija članica EU Nikolo Manđeli, italijanski predstavnik u Međudržavnom komitetu kaže da je Brisel već pokazao koliko mu je PEOP bitan jer se razmatraju mogućnosti umrežavanja ovog sa postojećom mrežom naftovoda u Evropi. Reč je o nadovezivanju PEOP-a na naftovod ka Marselju, ka Francuskoj, preko Đenove na naftovod ka Švajcarskoj, iz samog Trsta naftovodom TAL (Transalpskim naftovodom) PEOP će biti produžen ka Nemačkoj i dalje se ulivati u naftovode koji vode ka Beču i Češkoj....

Italija izaslanik Brisela

-Sigurno snabdevanje sirovom naftom evropskih zemalja vrlo je važno za Brisel. Zato i EU i Vašington forsiraju PEOP, kaže Manđeli komentarišući da je vrlo bitna uloga Srbije i predsedavajućeg Međudržavnim komitetom, pomoćnika ministra energetike Srbije Slobodana Sokolovića, koji je u ovom projektu od samog početka. - Nadamo se da ćemo za ovih godinu dana naći tri do četiri milijarde evra za ovaj multinacionalni projekat. To je mnogo novca ali, daćemo sve do sebe i kontaktirati sve velike naftne kompanije i sve velike proizvođače sirove nafte. To je naš ulog za budućnost, jedan delikatan i kompleksan zadatak, konstatuje Manđeli.

Sam profesor Sokolović je, čini se optimista. Podsećajući da je za vreme predsedavanja Rumunije Međudržavnim komitetom Kazahstan već najavio spremnost da deo svoje proizvodnje transportuje kroz PEOP Sokolović kaže:

Finansijska konstrukcija i trasa nisu problem. Treba rećiti ko naftovod puni i ko na kraju cevi troši naftu. Naftovod se brzo gradi kad se svi finansijski elementi steknu, i donosi dugoročno rešenje za snabdevanje Evrope sirovom naftom.

Koliko je realno očekivati finansijere biće, verovatno jasnije već posle 27. juna kada se u Briselu održava ministarska konferencija (energetike). Sokolović kaže da će uprkos kratkom roku Srbija pokušati da u Briselu organizuje predinvesticionu konferenciju. Kroz godinu dana, na završnoj investicionoj konferenciji biće jasno hoće li Evropa zaista graditi oko 1.400 kilometara dug naftovod, čiji kapacitet može biti povećan do 90 miliona tona sirove nafte godišnje.

U međuvremenu treba da bude okončana i privatizacija Naftne industrije Srbije AD. Gazpromnjeft, kompanija koja bi na osnovu međudržavnog ugovora trebala da postane većinski vlasnik NIS AD nije se izjasnila da li je zainteresovana za to da iz PEOP-a snabdeva rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, pa ni za to da li će učestvovati u finansiranju izgradnje PEOP-a.

Jedan ovakav naftovod se, inače, finansijerima isplati za 10 do 20 godina. Srbija će njegovom izgradnjom dobiti i određeni prihod od tranzitnih taksi a, svakako, ne treba zanemariti ni stratešku ulogu ovakvog projekta za inače trusno balkansko područje. Ako uz PEOP bude postavljen i gasovod Srbija će postati prava raskrsnica energetskih tranzita. Biće dobro ako ovakve najave nisu samo politički marketing EU, usmeren protiv dominacije Gazproma u snabdevanju Evrope prirodnim gasom.