GASPROM EVROPI NUDI DIJALOG

Mraz je došao kasno ove zime, ali je sa sobom doneo veoma niske temperature, led i sneg u većini delova Evroazije, pa čak i Severne Afrike. Evropska energetska potražnja, koja je bila skromna zbog opadajućih ekonomija i blage zime, preko noći je skočila. U kratkom vremenskom periodu, od Božića do početka februara, potražnja za prirodnim gasom iz Rusije povećana je za 50 %. A kada su čak i na mraz otporni Rusi odvrnuli radijatore na maksimum, potrošnja gasa se približila rekordnim visinama.

Aleksandar Medvedev

Gasprom je brzo reagovao na ovaj skok u potražnji povećanjem proizvodnje gasa do gornje granice. S obzirom da se uzvodni gasovodi nikada ne dizajniraju za konstantnu ekstremnu potražnju, jer bi to bilo ekonomski neodrživo, mi smo uporedo počeli sa povećanim podizanjem gasa iz naših podzemnih skladišta, koja smo izgradili širom Rusije i Evrope. Ova dvostruka strategija je standardna procedura u slučaju hladnih talasa i ona nam je omogućila da isporučimo čak 99 % od celokupne potražnje gasa svakoga dana u mesecu januaru. Međutim, kako se hladan talas produžio i u februaru, ispostavilo se da je ukupna potražnja Evrope suviše velika da bi u potpunosti bila zadovoljena svežim zalihama.

Samo Rusija siguran isporučilac

Trenutni višak potražnje, koji nije pokriven ugovorima o snabdevanju između Evrope (uključujući i Tursku) i njenih glavnih dobavljača, trebalo bi rešavati zajedničkim naporom svih vodećih izvoznika gasa. „Gasprom“ pokriva, otprilike, jednu četvrtinu EU potrošnje gasa. Shodno tome, moglo bi se očekivati da dobavljači van Rusije pokriju oko tri četvrtine dodatne potražnje. Ali istina je da se, zapravo, svi dobavljači, uključujući lokalne, kao i one iz Alžira, Azerbejdžana, Irana, Libije i Norveške, bore da ispune izuzetno visoke i dugotrajne narudžbine svojih klijenata.

Spot tržišta, koje su mnogi uzdizali kao novu okosnicu evropskog snabdevanja gasa, u trenutku su presušila i prouzrokovala porast cena za 60 %. TPG tovari, takođe, nisu bili dostupni na vreme i u dovoljnim količinama, da bi imali uticaja na situaciju. Visoko subvencionisani obnovljivi izvori energije nisu mogli da odgovore na zahtev tržišta: ne možete naterati sunce da sija niti vetar da duva, ma koliko bilo hladno. U tom smislu je hladni talas poslužio kao osvešćivanje za sve one koji veruju da puko proglašenje zelenih energetskih ciljeva i liberalizacija tržišta mogu biti dovoljni da u skorije vreme pretvore viziju u realnost.

U ovakvoj situaciji „Gasprom“ ostaje odlučan u nameri da učini sve što može da dostavi dodatne količine gasa – u nekim slučajevima čak i izvan ugovornih prava kupaca – onima u najtežim uslovima kako bi osigurali rad fabrika i grejnih pogona.

Nažalost, u nekim zemljama i to nekoliko dana, nismo uspeli da ispunimo izuzetno povećanu potražnju. To je uglavnom zbog rigidnosti u sistemu snabdevanja, uključujući i fizičku lokaciju, dostupan kapacitet gasovoda i odliv u tranzitnim zemljama duž gasovoda. Štaviše, podizanje gasa iz naših i podzemnih skladišta naših partnera, pomoglo je u sprečavanju primetnih prekida i naši partneri teže da podrže ovaj stav.

Severni tok

Gasna industrija – dugoročan biznis

Trenutne fluktuacije u potražnji otkrile su i činjenicu da je gasna industrija dugoročan biznis. Bilo bi krajnje nerealno verovati da se može očekivati od Gasproma – ili bilo koje velike gasne kompanije – da u kratkom roku isporuči velike dodatne količine gasa. Molekulu metana treba nedelju dana da stigne do evropskih potrošača iz gasnih polja krajnje severne oblasti Rusije. Razvoj gasnih polja zahteva mnogo vremena i novca. Kompanije mogu preuzeti ove rizike samo ako imaju obezbeđenu dugoročnu potražnju. Gasprom ima najveće rezerve gasa na svetu, ali je odlučio da odloži razvoj glavnog gasnog polja Bovanenkovo, jer Evropska unija nije uspela da definiše ulogu koju treba prirodni gas da ima nakon isteka perioda definisanog našim trenutnim ugovorima. Ako ne poručite jelo, niko vam ga neće skuvati.

Uska grla snabdevanja gasom mogu biti ublažena samo ako regulatorno okruženje podstiče investicije. Evropi je potrebno više gasnih polja, više gasovoda i više skladišnih kapaciteta gasa ukoliko želi da odgovori na buduće energetske zahteve, a da pritom drži pod kontrolom troškove i emisije. Gaspromu se dopada i spreman je za ovo takmičenje, ali ozbiljno sumnjam da će model liberalizacije tržišta gasa, koji predlaže Evropska komisija uspeti to i da donese. Nekoliko energetskih dobavljača je bilo primorano da proda svoje infrastrukture pod regulatornim pritiskom. Ali penzioni fondovi i drugi finansijski investitori, koji su kupili ove investicije, učinili su to kako bi ostvarili profit, a ne da bi razvijali gasnu infrastrukturu koja je Evropi potrebna.

Trase gasovoda Južni tok, Nabuko i Severni tok

Gasprom i nekoliko njegovih partnera još uvek implementiraju infrastrukturne projekte. „Severni tok“ (Nord Stream), baltički gasovod koji je nedavno postao operativan, doprinosi poboljšanju energetske krize, ali ne još uvek u punom kapacitetu. „Južni tok“, planirani gasovod, koji bi trebalo da bude pušten u tok 2015. godine, pružiće istu sigurnost za Jugoistočnu Evropu. Treba napomenuti da se ove investicije u fleksibilnost i stabilnost ne dešavaju zahvaljujući, već uprkos novom pristupu regulaciji energetske infrastrukture u Evropi i snažnoj političkoj obstrukciji.

Mi smo uvereni da su trenutni problemi snabdevanja izazvani upornim mrazevima samo privremena glavobolja, koja će brzo biti prevaziđena, zahvaljujući usaglašenim merama dobavljača i kupaca na veliko. Međutim, ova hladna kriza je ukazala na postepeno stvaranje sistemske krize na evropskom tržištu gasa. Evropi je potrebna jedna debata hladnih glava o tome kako privući buduće investicije u ovom ključnom energetskom sektoru.

(Autor ovog op-ed članka je zamenik predsednika UO „Gasproma“ i generalni direktor „Gasprom exporta“)